Protekla zimska sezona na Zlatiboru protekla je veoma uspešno i istovremeno je opravdan naziv za ovu planinu ski centar. Zlatibor sa prosečnom nadmorskom visinom od 1.000 metara, a posebno sa svojim vrhovima, zimi nudi odlične uslove za skijanje i ostale zimske sportive u kojima mogu uživati svi, od rekreativaca i dece početnika, do vrhunskih skijaša.
U Turističkoj organizaciji “Zlatibor” kažu da nije slučajno što je Zlatibor postao skijaški centar.
– Na Zlatiboru je skijanje počelo iz potrebe. Zbog velikih snegova i neprohodnih puteva Zlatiborci iz zlatiborskih sela počeli su sami da izrađuju skije i da ih koriste za kretanje i obavljanje seoskih poslova. Tridesetih godina prošlog veka majstori kovači, kolari i stolari koristeći svoje zanate i veštine pravili su skijašku opremu koju su poklanjali seoskoj deci. Oprema je bila prilagođena hodanju na skijama sa slobodnom petom. U to vreme prave vezove slične današnjiim modernim, od gumenih opanki sa šupljim gumenim kljunom kroz koji prolazi metalna žičica kao osigurač – navode u TO Zlatibor.
Tako je skijanje, pored potrebe postalo i omiljena zimska zabava svih generacija.
– Organizovano skijanje na Zlatiboru je počelo 1938. godine kada je osnovano “Smučarsko društvo Rudine”, koje kasnije prelazi u “Smučarski klub Zlatibor“. Od sredine 70-ih godina prošlog veka pa sve do 1992. godine skijaški klub je nosilac smučarskog trčanja i biatlona u Srbiji. Klub je od drugog svetskog rata organizovao veliki broj takmičenja u smučarskom trčanju i biatlonu. Posebno je bio popularan kup Maršal Tito, koji se održavao u svakoj od šest jugoslovenskih republika a na Zlatiboru se zvao Zlatiborski memorijal i redovno se održavao sve od 1973. godine a na kome je učestvovalo 350 – 700 takmičara – naveli su u TO Zlatibor.
Gde se skijati?
Ski centar Tornik, koji se nalazi na 9 km od turističkog centra, ima oko 10 kilometara ski staza svih kategorija. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1.110 do 1.490 metara. Karakterističan je zbog pet staza: Čigota, Tornik, Ribnica, Zmajevac i Stankova ravan.
Staza Čigota je srednje laka staza, duga 1.000 metara, a visinska razlika je 220 metara.
Za vrhunske skijaše i pravi izazov je staza Zmajevac, koja je kategorisana kao teška (crna) staza. Duga je 1.250 metara, široka od 150 do 200 metara, a visinska razlika je 285 metara. Počinje od samog vrha Tornika.
Oko Zmajevca ide veleslalomska staza Tornik, kategorisana kao srednja (crvena) staza. Duga je 1.600 metara, a visinska razlika je 185 metara. Ona produžuje blagim prelazom od 600 m i prelazi na stazu Bandera koja je dugacka oko 1 km i spušta se do podnožja Tornika i polazne stanice gde je žičara šestosed. Ove tri staze još opslužuju dva expres sidra Bandera i Krnevo plandište.
Staza Ribnica je laka staza, dužine 400 metara i visinske razlike 60 metara.
Ski put je laka staza, dužine 600 metara i visinske razlike 120 metara.
Staze Tornik i Zmajevac u Ski centru Tornik dobile su homologaciju za organizovanje slalom i veleslalom trka.
Kapacitet skijališta je oko 5.400 skijaša na sat. Opremljeno je najsavremenijim žičarama i ski liftovima. Poseduje šestosednu žičaru sa 107 sedišta, brzine pet metara u sekundi i duga je 1.850 metara. Polazna stanica je na nadmorskoj visini od 1.110 m i penje se na 1490 m (najviši vrh Tornika 1.496 m). Kapacitet šestosedne žičare je oko 3.000 skijaša na sat. Na Torniku postoje još dva ski lifta tipa sidro, ukupnog kapaciteta 2.400 skijaša na sat: Krnevo plandište dužina 1.100 metara, kapaciteta 1.200 skijaša na sat i ski lift Bandera, dužina: 850 metara i kapaciteta 1.200 skijaša na sat. Za najmlađe i početnike instalirana je i pokretna traka dužine 150 metara.
– Bila sam prošle zime na Torniku i bilo je fantastično. Nisam neki skijaš, pa idem na ove lake staze. U stvari one su uglavnom i u funkciji. Posebno volim da se vozim žičarom, jer je pogled fantastičan. Dobro je te sada može da se dođe na Tornik i sa gondolom i da njom da se vratimo. Taman ima dovoljno vremena za sve, pa i da se popije topli čaj i malo sunčam kada je sunce. Obožavam Zlatibor – kaže Tanja Stanković iz Beograda.
Problemi koji nastaju usled nedostatka snega rešeni su postavljanjem sistema za veštačko osnežavanje, kojima su pokrivene svih pet staza. Tu su i tabači snega, te svake noći rade 3 tabača, kako bi se omogućili optimalni skijaški uslovi za naredni dan. Ipak, upozoravaju u ski centru Tornik da postoji mogućnost da sneg koji padne ne sjedini se sa podlogom, pa zbog toga staza neće biti najbolje pripremljena. Zato je na Torniku zimska sezona produžena na oko 100 dana.
Ostale ski staze
Pored ski centra Tornik, Zlatibor na svojim padinama u zimskom period pruža mogućnost polaznicima i početnicima u zimskim sportovima kao i mališanima da načine svoje prve korake na skijama ili svoje umeće dodatno unaprede.
U samom centru Zlatibora, na Obudovici, postoji prostor za rekreaciju i zimske sportove sa jednim ski liftom tipa sidro i nekoliko manjih ski liftova. Iznajmljivanje skija, snoubordova, sanki, motornih sanki i ostale ski opreme omogućeno je i na stazama.
Pored Ski-centra „Tornik“ i skijališta na Obudojevici gostima Zlatibora, početnicima, za skijanje su na raspolaganju prostori u neposrednoj blizini jezera i Kraljeve česme, u okviru Avantura parka, i u blizini škole i vrtića, svi opremljeni ski liftovima organizovani u ski-škole sa iskusnim i prijatnim licenciranim instruktorima, mogućnošću iznajmljivanja opreme, ne samo za najmlađe, već i starije kod kojih se rodila želja da uživaju u belom sportu na zlatnoj planini.
– Moje dete je prošle godine naučilo da se skija i to baš ovde na Obudovici. Nismo ni poneli skije, a kada smo prolazili videla je decu i učitelja skijanja, pa je poželela da se i ona oproba u skijanju. Iznajmili smo skije i sedam dana je učila, i evo sada već zna da skija. Naredne zime će sigurno ići na neke duže staze – kaže Danijela Tomašević iz Kragujevca.
Pored slaloma, veleslaloma i spusta na Zlatiboru je popularno i nordijsko skijanje.
U Turističkoj organizaciji Zlatibor kažu da su idealne staze za nordijsko skijanje – smučanje na lokalitetu Tić polja i u Murtenici. Na lokalitetu Tić polje staze su homologizovane, urađene po standardima Medjunarodne skijaške federacije (FIS), što je uslov koji omogućava održavanje međunarodnih takmičenja. Za potrebe smučara na udaljenosti od 20 kilometara od turističkog centra Zlatibor u Murtenici postoji rezervna staza za smučarsko trčanje i biatlon, na kojoj se sneg veoma dugo zadržava.
Kroz škole skijanja i takmičenja Smučarskog kluba Zlatibora prošle su mnoge generacije đaka sa teritorije opštine Čajetina.
– Uz dobru organizaciju i pomoć lokalne zajednice i proizvođača opreme sa teritorije bivše SFRJ, klub je organizovao obuku u smučaskom trčanju u svim školama. Seoske škole su iznedrile najtalentovanije takmičare koji su sa uspehom predstavljali Klub i Srbiju na mnogim takmičenjima na teritoriji bivše Jugoslavije. O popularnosti ovog sporta u tom periodu svedoče podaci da je na trkama Zlatiborskog Memorijala učestvovalo između 350 – 700 takmičara. Najveći uspeh na državnom nivou tada postiže ekipa zlatiborskih takmičara, kada dva puta uzastopce (1975.i 1976.) postaju prvaci Jugoslavije u Dražgošama u Sloveniji – navode u ovom klubu.
Klub je sada član nacionalnih granskih sportskih saveza, Skijaškog saveza Srbije i Biatlon saveza Srbije, a preko Opštinskog sportskog Saveza posredni član Sportskog saveza Srbije. Klub broji desetine članova, od kojih su 30 aktivni takmičari, a ima i sudijsku sekciju gde veliki broj ima položen sudijski ispit. Organizator je međunarodnih trka kao sto su FIS trke Balkan Kup koja se redovno nalazi u FIS kalendaru, prvenstava Srbije, Zlatiborskog kupa, Božićne noćne sprint trke.
Preko 200 aktivnih članova u poslednjih dve decenije je nastupalo na raznim takmičenjima u kategorijama od cicibana do seniora i veretana, a predstavljaju Srbiju kao reprezentativci u smučarskom trčanju i biatlonu. Najveći uspeh je učešće na zimskim Olimpijskim igrama 2006. u Torinu. Takmičari su učestvovali i na takmičenjima kao što su Svetska prvenstva, zimske univerzijade, Festival mladih Evrope EYOF, Evropska prvenstva i kupovi, Prvenstva Balkana i FIS trke. Od 2001. osvojeno je preko 600 medalja i klub je višestruki ekipni Prvak Srbije.
– Naša želja je da zlatiborska brda zimi budu išarana dečjim tragovim skija i da klub funkcioniše na principima harmonične povezanosti dece, roditelja i zajednice. Svako dete u bilo kom delu Zlatibora treba da dobije šansu da se bavi smučarskim trčanjem i nauči da skija. Sa Opštinom Čajetina i predstavnicima srodnih sportova pravimo planove za očuvanje i uređenje nordijskog centra Tić polje kao multifunkcionalnog sportskog centra na otvorenom u zimskom i letnjem periodu. Tić polje je prostor koji je po regulacionom planu naseljenog mesta Zlatibor opredeljen za sportske sadržaje. Spoj turističkih kapaciteta Zlatibora i sportskih sadržaja ima velike potencijale i pruža sigurnost u realizaciji – navode u klubu.
U martu je održano Prvenstvo Srbije u nordijskom skijanju na Tić polju gde je učestvovalo oko stotinak takmičara. Prvenstvo je trajalo dva dana, a najuspešniji takmičar u seniorskoj konkurenciji oba dana je bio Mateo Suma iz Argentine, a u ženskoj konkurenciji pobedila je reprezentativka Anja Ilić. Takmičili su se i cicibani, pioniri i omladinci.
Zlatibor postaje skijaški centar koji svoje aktivnosti zasniva prvenstveno na kapacitetima svojih stanovnika, koristeći uspešne primere iz sveta.
Kontakti:
Skijaški klub Zlatibor: +381 (0) 63 624 559
Avantura park – SkiAvantura: +381 (0) 66 103 301
Ski-škola „Elan“: +381 (0) 60 40 22 359 (na Obudojevici)
Ski-škola „Pingvin“: +381 (0) 61 74 64 846 (na Obudojevici)
Ski-škola „Sport Service“: +381 (0)62 88 355 00 (na Obudojevici)
Ski-škola „Radan“: +381 (0) 64 125 59 66 (pored jezera)
Ski-škola „Migula“: +381 (0) 64 13 70 179 (kod škole i vrtića)
Smučarski klub Zlatibor: +381 (0)64 18 33 424, +381 (0)63 81 21 170, sk.zlatibor@gmail.com
Autor: LZS, foto: TO Zlatibor
(Zahvaljujemo se TO “Zlatibor” i SK “Zlatibor”)
Tekst je deo medijskog projekta “Zlatna planina – centar sportskog turizma” koji je sufinansiran od strane Opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
