Međunarodni festival prirode i tradicije “Žestival” je privredno turistička manifestacija koja ima zadatak da predstavi prirodne resurse, kulturno – istorijsko nasleđe i tradiciju regiona Zapadne Srbije, kroz kulturno – umetničke sadržaje, edukativne radionice i izložbe. U cilju kulturne razmene, poštovanja svih naroda i kultura i promovisanja kulturnih različitosti, na Festivalu izlažu svoje proizvode preduzetnici i proizvođači iz Srbije i zemalja iz okruženja. Zato okuplja veliki broj izlagača – destilerija i proizvođače rakije, poljoprivrednih mašina, organske hrane, farmaceutskih kuća i meda, suvomesnatih proizvoda, ručnih radova… Samim tim na ovaj festival dolazi dosta poslovnih ljudi, radoznalaca, kao i turista, koji su došli da uživaju u raznovrsnom programu tokom više dana trajanja.
„Žestival“ Počeo je da se održava 2006. godine. Napravljena je pauza od 10 godina, a zatim je manifestacija nastavljena. Zbog epidemije korona virusom, prošle godine nije održana, ali zato ove godine predviđeno je da traje osam dana.
Festivalu je težište na takmičenju i odabiru najboljih i najkvalitetnijih rakija i centralnom događaju na Gradskom trgu gde su okupljeni svi izlagači. Istovremeno je postao prepoznatljiv po „Boemskoj večeri“, gde se podseća na stara vremena i poznate Užičane, po tribinama na razne istorijske teme, kulturno-zabavnim manifestacijama gde se održavaju koncerti kulturno-umetničkih društava, etno grupa, pevača, trubača, poznatih pop i rok pevača i grupa, lokalnih bendova, po izložbama, panel diskusijama, poslovnim sastancima i organizovanjem programa u prirodi i za decu.
Posebnu draž festivalu daje „Lepinja sa sve“, koja se svake godine služi posetiocima izložbenog dana. Pekarsko preduzeće „Kod Šuljage“, čiji je vlasnik Dragan Lazić, za sada je nezvanični Ginisov rekorder u pravljenju „Lepinje sa sve“, namenski spremane za ovu manifestaciju.
KAKO JE NASTAO „ŽESTIVAL“
Branislav Mitrović, predsednik Saveta festivala, u intervjuu za naš sajt govorio o značaju „Žestivala“.
LZS: Kada je i kako se došlo na ideju da se osnuje Žestival?
– ŽESTIVAL je nastao 2006. godine kao posledica jednog podatka iz knjige „Užičke kafane i pekare“ našeg sugrađanina i hroničara Milorada Iskrina. Na jednom mestu gospodin Iskrin navodi da je krajem 19. veka naš sugrađanim Toma Numović, užički preduzetnik, na sajmu u Briselu izlagao užičku klekovaču. Sa tog sajma se u naš grad vratio sa zlatnom medaljom.
– To je bila inicijalna kapisla da te 2006. Godine pokrenem priču o organizovanju festivala voćnih rakija na Rakijskoj pijaci ispred kafane Кongo. Zatim smo pauzirali 10 godina i 2016. nastavili sa održavanjem festivala. Deceniju kasnije grad Užice u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom, Poslovnim klubom zapadne Srbije, Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor, Poljoprivredno savetodavnom i stručnom službom Užice i Turističkom organizacijom Užice obnovlja manifestaciju sa ciljem da ona bude u funkciji očuvanja tradicije, promocije i plasmana autentičnih proizvoda našeg kraja. Festival se održava krajem avgusta meseca na Trgu partizana u Užicu.
LZS: Kako je zamišljena manifestacija i koji je značaj za učesnike?
– Manifestacije je najpre osmišljena kao poslovni događaj, koji afirmiše i ohrabruje proizvođače autentičnih proizvoda, spravljanih na tradicionalan način da svoje proizvode iznesu na tržište. „Žestival“ im sve ove godine pomaže u tome, ali ih i kroz poslovne susrete povezuje sa hotelijerskim, trgovinskim, ugostiteljskim sektorom kako bi lakše došli do tržišta. Takođe kroz edukaciju naši lokalni proizvođači svake godine sve više i više, pored kvaliteta, i u izgled ambalaže, medijski nastup na tržištu, kao i konsultacije sa strukom, postižu sve bolje poslovne rezultate i proizvode kvalitetniju rakiju.
LZS: Odakle dolaze izlagači?
– „Žestival“ je međunarodni festival, na kome svoje mesto nalaze pre svega proizvođači iz Užičkog kraja, ali i iz svih ostalih delova Srbije: Кosova i Metohije, Vojvodine kao i Crne Gore, Republike Srpske-Bosne Hercegovine.
LZS: Koliko je značajan Žestival kao kulturno-turistička manifestacija?
– Ove godine smo naprvili koncepcijski iskorak i pored dosadašnjih aktivnosti fokus stavljamo na prepoznavanje, očuvanje i valorizaciju kulturnog nasleđa. Užički kraj obiliju elementima kulturnog nasleđa i materijalnog i nematerijalnog, i mi to najpre moramo sačuvati, ali i iskoristiti u kulturne, umetničke, turističke svrhe. „Žestival“ tome svakako daje svoj doprinos.
RAKIJA KAO NACIONALNO PIĆE
Jedne godine festival je počeo rečima da je „rakija najpoznatiji srpski ambasador dobre volje, plemenito piće na Balkanu. Spaja ljude, bez obzira na veru i naciju“. Tako je rakija postala brend po kome se Srbija vekovima prepoznaje. Smatra se da je tradicionalno srpsko piće rakija šljivovica, koja se pravi od raznih sorti šljiva, a tvorci „Žestivala“ smatraju da je najbolja od šljive požegače. Pored šljive, dobra rakija se pravi od kajsije, grožđa (loza), kruške (viljamovka), dunje, jabuke, meda (medovača), a dodatkom lekovitih trava dobija se travarica, komovica i kleka.
– Nije poznato kada je tačno u Srbiji počela masovna proizvodnja rakije, ali se zna da je ona postojala još za vreme cara Dušana. O tome svedoči paragraf 166 njegovog čuvenog zakonika iz 1354. godine, po kojem su predviđene oštre kazne zbog zloupotrebe alkohola. Proizvodnja rakije i alkohola nastavljena je i za vreme turske vladavine od 1389. do 1878. godine. Popularnost rakije na ovim prostorima porasla je krajem 19. veka, kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom pa je proizvodnja vina opala. Od tada je upotreba rakije sve više rasla pa se o njoj govori kao o tradicionalnom piću sa ovog podneblja – podaci su koje navode organizatori „Žestivala“.
Srpska „Šljivovica“ tek 2007. godine zaštićena kao srpski brend. Reč „slivovitz“, jedina pored reči „vampir“, koristi se u engleskom jeziku kao pozajmljenica iz srpskog.
– Dr Ninoslav Nikićević, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i jedan od vodećih autoriteta u oblasti jakih alkoholnih pića u zemlji, ali i u inostranstvu kaže:,,Već više godina ističem da srpska šljivovica, uz francuski konjak i škotski viski, čini trijumvirat među jakim pićima u svetu. To troje je, po tehnološkoj vrednosti, daleko otišlo kvalitetom od ostalih jakih pića“ – kaže Mitrović.
Autor: LZS
Tekst je deo projekta podržan i sufinansiran od strane Grada Užica. Zahvaljujemo se organizatorima “Žestivala” i Branislavu Mitroviću
