Osmog, poslednjeg dana Međunarodnog festivala prirode i kulturnog nasleđa „Žestival“ u porti Bele crkve Кaranske organizovana je projekcija filma „Bela crkva Кaranska“, promocija reprint izdanja istoimene knjige Rada Poznanovića i izložba radova učenika Umetničke škole iz Užica.
– Nema danas prečeg posla u Srbiji, nego našoj deci u genetski kod ugraditi priču o Beloj crkvi Кaranskoj, o manastiru Rujan i svim drugim svetinjama širom Srbije i srpskih zemalja – istako je obraćajući se prisutnima Branislav Mitrović predsednik Organizacionog odbora “Žestivala”.
– Zato smo posebno zahvalni sveštenstvu Crkvene opštine Кaran i UG “Župa Lužnica” jer su nam dozvolili da budemo deo ovog prelepog događaja. Mi smo zahvaljujući profesorki Umetničke škole Užice Jeleni Guskić Petrović izradili jednu brošuru, koja je namenjena svom građanstvu, ali pre svega učenicima od petog do osmog razreda osnovne škole i učenicima srednjih škola, kako bi im ukazali i kako bi ih upoznali sa onim što su odavno trebali da znaju o ovoj svetinji – istakao je Mitrović.
Duhovno veče upotpunjeno je promocijom dokumentarnog filma “Bela crkva Кaranska” i promocijom reprint izdanja istoimene knjige Rada Poznanovića, a prisutni su imali priliku i da pogledaju izložbu učenika Umetničke škole. Izloženi radovi su po rečima profesorke Jelene Guskić Petrović samo deo onoga što su učenici radili tokom školovanja.
– Učenici Umetničke škole Užice, kojima sam ja mentor, imali su zadatak tokom školovanja da rade i fresko tehniku, ikone, tehniku kopije fresaka na platnu i ovde je sada, naravno u skladu sa prostorom objedinjen u manjoj izložbi 21 njihov rad. To su uglavnom radovi rađeni klasičnom tehnikom kojom je i nekada rađeno, kao što je živopis koji se nalazi u ovoj crkvi. Uradili smo i flajere kao vrstu male promocije, koja je značajna da bi ljudi koji nikada nisu bili došli i pogledali freske, crkvu i ceo ovaj lokalitet – rekla je profesorka.
Bela crkva Кaranska podignuta je u četvrtoj deceniji XIV veka i posvećena je Balgovestima Presvete Bogorodice. Sa svojim relativno dobro očuvanim živopisom predstavlja spomenik, koji u srpskoj kulturi i istoriji traje preko 680 godina i kao takva je najznačajniji srednjovekovni spomenik užičkog kraja.
U njoj je 1608. godine završeno pisanje karanskog jevanđelja, jednog od najlepših pisanih dokumenata naše istorije, koje je proglašeno za kulturno dobro od velikog značaja. Zbog velike opasnosti da bude uništeno u ratnim sukobima preneto je manastir Nikolje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri gde se i danas čuva.
Izvor: Grad Užice
