Vratiti viteški duh u narod

Udruženje Srpski vitezovi – Stari grad iz Užica je ispred zgrade Narodnog pozorišta sugrađanima približilo šta je značilo biti vitez u srednjevekovnoj Srbiji.

– U toku je obnova srednjovekovne tvrđave Stari grad u Užicu. Naše Srpsko viteško društvo smatra da obnova samo tvrđave nije dovoljno, već da se mora obnoviti i viteški duh i to kroz dva segmenta. Istorija Užica se ne može svesti na dva meseca iz 1941. godine. Ona je mnogo dublja, šira i sadržajnija. Užičani su dali veliki doprinos u slobodi i nezavisnosti Srbije. Obnavaljanje tog slobodarskog duha, koji doseže u srednji vek, prosto je neophodan. Drugi segment je obnavljanje tog viteškog duha kao jednog osećaja, a mogu reći da svi Srbi i građani Srbije imaju predispozicije da budu vitezovi. To je onaj duh koji znači da se stvari u životu mogu ostvariti poštenim i legitimnim sredstvima, da se mora zaštiti nejač, da se koristi samo ono što je dozvoljeno, ne sme se tuđa sreća graditi na tuđoj nesreći, da se mora širiti jedan duh širine i tolerancije koji su vitezovi nekada imali. Mi na ovaj način radimo i prevenciju nasilja među mladima i upravo zbog toga moramo negovati taj viteški duh, da se oseti šta je solidarnost, podrška, zajednica i kolektiv. Naš cilj je da afirmišemo takve vrednosti – rekao je Dragan Krsmanović iz užičkog viteškog udruženja.

Dva mladića obučena kao vitezovi i sa mačevima za pojasom prikazali su kako su izgledali vitezovi. Iza leđa im je stajao zmaj, delo mlade umetnice iz Kruševca.

– Zmaj ne dira nas, zato mi ne diramo zmaja. To je viteški – rekao je mladi vitez Petar.

Svaki deo oklopa koji su nosili detaljno je opisao Milomir Maksimović, doktorant na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Petar Mirković, član užičkog viteškog društva, nosio je oklop iz 14. veka. Maksimović je objasnio da je vizir baš onakav kakav je na priprati crkve koju je podigao Knez Lazar, da je pancirna košulja sa rupicama još iz rimskog vremena, dok je oklop od metalnih pločica ili štavljene kože. Ispod pancira je pletena tunika, koja je zavisno od debljine služila kao otpor za udarce i zaštitu tela jer je oklop neugodan. Tu su metalne zaštite za ruke i ramena, kao i oklopne rukavice.

– Ovakav oklop je korišćen na našim prostorima. Uglavnom ga je nosila bogatija vlastela i uvozio se iz Italije, kao i iz Nemačke ili Austrougraske. Nosili su ga hrišćanski ratnici – objasnio je Maksimović.

Drugi oklop, koji je nosio Nemanja Stanić, učenik Užičke gimnazije, uglavnom se nasleđivao od deda i očeva. Bio je karakterističan za srednji vek, a nosio se u rimskom periodu i na Bliskom istoku, u Vizantijskom carstvu.

– Nosili su ga i srpski ratnici zašta ima dosta arheoloških dokaza i predstavki na srednjovekovnim freskama. Slični modeli šlemova korišćeni su u Persiji i Osmanskom carstvu, a nosili su ih i u Kosovskoj bitki i srpski i turski ratnici – objasnio je Maksimović i dodao da su pored tvrđava postojale i zanatlije koji su izrađivali oružje, štitove i oklope, te stoga postoji i srpski mač i srpski štit.

Oklopi su bili teško od nekoliko do 20 kilograma. Naročito su bili teški u 15. i 16. veku, pa su čak u Engleskoj koristili ponekad dizalice da viteza podignu na konja. Takvi ratnici su išli u proboj na konjima ili su se koristili na turnirima.

– Viteštvo kao čin je zanimljivo i treba gajiti taj viteški duh, koji se danas skoro izgubio. Treba podsetiti ljude kakvi smo nekada bili. Mada, moji vršnjaci nisu mnogo zainteresovani za viteštvo – kaže Petar Mirković.

Drugi vitez srednjoškolac Nemanja Stanić kaže da mu je sve ovo jako zanimljivo.

– Upoznao sam se sa svim delovima opreme i sve je jako zanimljivo. Zanima me istorija naše zemlje i ovo mi dobro dođe. I ovo nije lako obući. Ovi oklopi su jako teški i veoma komplikovani – kaže Nemanja.

Zmaj je bio najzanimljiviji dvogodišnjem dečaku koji je sa sobom nosio svoju omiljenu igračku – zmaja.

Autor LZS