Virtuozi na staklu Velimir Tošanić i njegova ćerka Ana Žugić obeležili su tri decenije rada izložbom pod imenom “Vez na staklu” na Zlatiboru.
Izložbu čini više od 50 radova od stakla u različitim tehnikama, vitraž, fuzija, peskarenje, plitki reljef, oslikavanje, sito štampa, svi nastali u radionici “Tiffany”, čiji su vlasnici otac i ćerka. Radionicu je 1993. godine Velimir Veljo Tošanić otvorio posle dugogodišnjeg izučavanja ovog umetničkog zanata u više gradova u Nemačkoj, Bremenu, Bilefeldu, Minhenu, kome daje celog sebe proteklih godina. Veliku posvećenost i ljubav koje daruje svojim radovima od stakla, Tošanić je izgradio već u mladosti baveći se drugom vrstom umetnosti, folklorom, koja ga je i dovela do virtuoza u ovom umetničkom zanatu kakav je bio i u igri. Igra je obeležila njegovu mladost i bio je dugogodišnji rukovodilac KUD-a „Sevojno“.
Prvi u užičkom kraju je počeo da se bavi ovim umetničkim zanatom i sada je jedan od malobrojnih u Srbiji. Boraveći kod prijatelja, folkloraša, u Bremenu, video je radionicu koja se bavi izradom novih i restauracijom starih vitraža.
– Skupio sam hrabrost da uđem u tu radionicu i da pitam postoji li mogućnost da učim zanat. Gazda radionice je rekao:”Da, ali ja, zaista, ne mogu da vas platim”. To me je obradovalo, jer sam mislio da ću ja morati da platim obuku u toj radionici. Tu sam učio najstariju tehniku izrade vitraža, sa olovnim profilima. U Bilefeldu sam izučio tehniku fuzije, zatim dobijanje plitkih reljefa sa peskom, kasnije i tifani tehniku koja mi je posebno legla, a koja se zaniva na tome da se staklo obavija bakarnom folijom i spaja kalajem. Ta veza je čvršća od olovne i njome može filigranskije da se radi – priča Tošanić koji se od tada potpuno posvećuje ovom umetničkom zanatu.
Tokom protekle tri decenije nije teklo sve lako. Posledice kriza i društvenih previranja ostavljale su trag na rad radionice, naročito period korone, ali se ona polako oporavlja. U narednom periodu očekuje je izrada ulaznih vrata u fuzija tehnici u Beogradu.
Veljova kćerka Ana Žugić uz radionicu je odrasla, a potpuno je angažovana u njoj je poslednjih deceniju i po. Otac često kaže “da su izuzetni saradnici”. Specijalizovala se u tehnici fuzije, kada se staklo topi u peći na 800 stepeni, u kojoj nastaju stolovi, činije, stolnjaci, ogledala.
– Više radim fuziju i nemam neko posebno objašnjenje za to, ali mi je, svakako, zanimljivija od vitraža – kaže Ana koja bi želela da se bar još tri decenije bavi ovim umetničkim zanatom.
O lepoti i kvalitetu svedoče vitraži Tošanića u manastiru Rača u Bajinoj Bašti, manastiru Blagoveštenje u Ovčar Banji, crkvi Sv. Petke u Švedskoj, manastiru Sv. Arhangeli u Prizrenu, crkvi Sv. Nedelje u Tripkovi, hotelu “Valentina”, Anapa, u Rusiji, Kongresnom centru u Rostovu na Donu, hotelu “Baltička Zvezda” u ST. Peterburgu, hotelu “Mona” u Budvi, hotelu “Mona Plaza” u Beogradu, Vinariji “Aleksandrović” u Topoli, svečanoj sali Opštine Čajetina, a vitraž u svečanoj sali Gradske skupštine poklonio je Gradu Užicu 2005. godine. Najveći vitraž, osam puta osam metara, radionica je radila skoro dve godine za operu u Barseloni 2008. Ovo je samo mali deo od onoga što je stvoreno u radionici “Tiffany” pred kojom su novi izazovi.
Autor: LZS
