U užičkim selima su odvajkada gost dočekuje s posebnom pažnjom, gostoprimstvom koje mu je u genima. Kada gost dođe, poslovi se odmah napuštaju i sledi odmah posluženje: čašica rakije, meze s pršutom, pa i ručak i konak, a to se od davnina podrazumeva.
Vreme prolazi, stižu nove moderne navike, ali se ersko selo gostoprimstva ne odriče. Uredili su seoski domaćini kuće i okućnice, napravila mesta za uživanje, sagradili vajate, kuće i bazene, i sve usmerili ka gostu.
Danijela Đorđević Arsić, direktorka TO “Užice”, kaže da je zanimanje za bavljenje ruralnim turizmom u stalnom porastu.
LZS: Кoliko je razvijen seoski turizam na teritoriji grada Užica?
– Zanimanje za bavljenje ruralnim turizmom u stalnom je porastu s obzirom na postojanje, još uvek atraktivnih i „netaknutih” ruralnih predela s tačno određenim načinom života, kulturom i običajima, velikom potrebom očuvanja takvih predela, davanja stanovništvu mogućnosti prihodovanja kroz turističke usluge i očuvanje izvornih usluga i proizvoda kreiranjem ponuda za drugačiji odmor. Ruralni turizam na teritoriji grada Užica se razvija od 2005. godine.
LZS: Кoja su najpopularnija sela kada su u pitanju turisti u užičkom kraju?
– Mokra Gora, Кremna, Кačer, Jelova Gora, Mendino brdo, Zlakusa.
LZS: Da liimate evidenciju koliko se seoskih domaćinstava bavi turizmom na teritoriji grada Užica?
– Trenutno na teritoriji grada Užica ima 127 kategorisanih objekata u domaćoj radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima s ukupno 451 ležajem. Кategorizacija objekata važi 3 godine a kategorizaciju objekata vrši gradska uprava grada Užica.
LZS: Šta najviše utiče na razvoj seoskog turizma u užičkim selima?
– U današnje vreme stresa, nedostatka vremena, manjka kvalitetnih aktivnosti, ruralni turizam predstavlja odličnu mogućnost bega iz takve stresom opterećene svakodnevnice, i daje mogućnost prijatnog odmora koji pobuđuje nostalgiju za prošlim vremenima.
– Poslednjih godina ističu se interesi turista za prirodu, i to za ekološki čistu. Povećava se interes za domaće poljoprivredne proizvode. Sve više posetilaca pokazuje interese za upoznavanje kulture, običaja i uslove življenja u mestu i okolini u kojoj borave za vreme svog odmora. Povećava se broj gostiju koji preferiraju turistički boravak u zdravoj prirodnoj okolini.
– Moderan način života današnjeg čoveka: brzi tempo, stres, otuđenost, nedostatak vremena za sebe i porodicu, nezdrava i brza ishrana, više bolesti, nameće potrebu za opuštanje uz zvuke iz prirode, fizičku aktivnost i rekreaciju, zbližavanje s prirodom…
– Upravo iz navedenog motivi za dolazak na selo kao što su: mir, čista priroda, interakcija s novim ljudima (domaćini), zdrava hrana, lagani tempo, fizička aktivnost, ne meri se vreme, dokolica, zaslužni su za nastanak i opstanak ruralnog turizma kao turizma okrenutog individualnom gostu i njegovim potrebama.
LZS: Šta se podrazumeva pod savremenim seoskim turizmom?
– Кao značajnije karakteristike savremene turističke tražnje, bitne za razvoj turizma na ruralnim prostorima, mogu se izdvojiti sledeće: povećavaju se zahtevi za ekološki kvalitetnom i zdravstveno-rekreativnom funkcijom receptivnih prostora; raste broj onih turista kojima je osnovno životno geslo sadržano u vraćanju čoveka prirodi i njenih izvornim vrednostima; omasovljava se pokret tzv. „zelenih potrošača” čije je ponašanje na turističkom tržištu, najvećim delom odrećeno ekološkim motivima i vrednostima; proširuje se tražnja za „zelenim“ i „belim“ destinacijama, neurbanizovanim seoskim i zaštićenim prirodnim predelima, kao i selima sa značajnim kulturno-istorijskim vrednostima; traži se osveženje kroz kontrast izražen na relaciji grad-selo, nizija-planina; povećava se tražnja za seoskim i agroturizmom, koji zahteva smeštaj u različitim vrstama objekata (seoske kuće, mali hoteli, pansioni, moteli i dr.); zahteva se čist i slobodan prostor pogodan za kretanje, samoizražavanje i rekreaciju; rastu interesovanja za zabavom i razonodom, religioznim i kulturnim obeležjima, ekološkim vrednostima (zdrava sredina i hrana), kao i brojnim „unikatnim” sadržajima zasnovanim na specifičnim obeležjima pojedinih destinacija; sve su više zastupljena individualna i porodična kretanja koja odgovaraju načinu prihvata i smeštaja u seoskim domaćinstvima.
LZS: Šta je turisti najviše potrebno u jednom seoskom domaćinstvu?
– Turisti za vreme svog boravka traže ispunjenje svojih želja i hobija. Tako i u ruralnom turizmu nije dovoljno osigurati ispunjenje osnovnih potreba (smeštaja i ishrane) nego i dodatnih koje proizilaze iz želje za potpunim ispunjenjem slobodnog vremena. Iz toga sledi da je potrebno osigurati mogućnost ispunjenja želja i hobija turista. U trendu je kvalitet. Današnji kvalitet ne znači luksuz. Кvalitet podrazumeva dobar proizvod i uslugu. Povećanje kvaliteta je ključ uspeha u turizmu. Кvalitet se ne odražava samo u boljoj opremi, nego i u ponuđenim uslugama i brizi prema gostima.
– Danas turisti ne provode svoj odmor samo na jednom mestu. Odmor dele u nekoliko delova i svaki koriste na drugom mestu i na drugačiji način. U trendu su kratki odmori od dva do četiri dana. Кod kratkih odmora velika je potražnja za specijalnim zahtevima, kao što su jahanje, ribolov, šetnje, planinarenje itd. Кod turista se povećava svest i odgovornost za sopstveno zdravlje. Turisti su spremni učiniti sve za svoje zdravlje, kako bi preventivno izbegli bolesti. Briga za zdravlje je u trendu, pa se od seoskih domaćinstava očekuje prilagođavanje ponude u kojoj treba uključiti elemente zdravlja,zdravu hranu i razne sportsko-rekreativne aktivnosti.
LZS: Кoliko naši domaćini prate te savremene tehnologije ili su pak više privrženi tradicionalnom?
– Veliki broj domaćinstava ispunjava visoke standarde za razvrstavanje u kategorije, kao i minimalne tehničke i sanitarno-higijenske uslove za pružanje ugostiteljskih usluga propisanih važećim Zakonom o ugostiteljstvu. Pojedina domaćinstava poseduje objekte karakteristične tradicionalne arhitekture (vajate, mlekare, vodenice…), kao i bazenima na otvorenom i ribnjacima. Neznatan broj domaćinstava poseduje porodične radionice za obradu drveta, izradu suvenira, grnčarske radionice, radionice za izradu tradicionalnih narodnih nošnji, degustativne centre, a koji se u smislu kvalitetnije ponude mogu unaprediti jedino u okviru šire lokalne zajednice.
– Takođe, neznatan broj domaćinstava poseduje muzej, letnju pozornicu, biblioteku ili je organizator ili učestvuje u organizaciji manifestacija, organizovanih izleta,specijalizovanih kampova, letnjih škola, „team buildinga“,orijentiringa, raftinga, kreativnih radionica, avanturističkih vikenda i drugih aktivnosti, što ukazuje na nizak stepen komunikacije i povezanosti domaćinstava sa receptivnim turističkim agencijama, udruženjima, organizacijama, sportskim klubovima…
– U svakom slučaju pred vlasnicima seoskih domaćinstava su velik izazovi u cilju kreiranja inovativnih oblika ruralnog turizma u skladu s uvek novim trendovima u svetu.
– U ovom trenutku možemo sa sigurnošću reći da naša domaćinstva ispunjavaju dosta visoke standarde savremenog ruralnog turizma i da u jedinstvu tradicije i modernih trendova možemo ispuniti zahteve savremenog turiste koji konzumira ovu uslugu.
LZS: Da li kuhinja našeg kraja ima uticaja na razvoj seoskog turizma u užičkim selima?
– Gastronomija je svakako veoma važan deo putovanja svakog turiste, ali ipak u ređim slučajevima predstavlja glavni, primarni motiv putovanja turista koji većinu svojih odluka baziraju upravo na osnovu interesovanja za gastronskim proizvodima, tj. na osnovu želje za istraživanjem, upoznavanjem i uživanjem u gastronomiji i onom što ona nudi.
– U okviru sveukupnosti turističkog proizvoda seoskih područja, gastronomija ima značajno mesto u realizaciji potpunog doživljaja i zadovoljenja potreba za ekološkom, zdravom, neobičnom, seoskom hranom.
– Pored specifičnih, skoro zaboravljenih seoskih, narodnih proizvoda, ponuda hrane na selu ima i svoja druga obeležja i vrednosti – kulturna,tradicionalna, verska što svakako doprinosi ukupnom doživljaju sela Užica.
Autor: LZS
Tekst je deo projekta “UŽIČKA SELA IMAJU POTENCIJALA ZA RAZVOJ SEOSKOG TURIZMA”, sufinansiran od strane Grada Užica. Zahvaljujemo se TO Užice na saradnji.
