Tokom našeg istraživanja i pisanja o užičkim selima može se doći do zaključka da sela na teritoriji grada Užica zaista svojom prirodnom lepotom, ljubaznim domaćinima, dobrim smeštajem, zdravim vazduhom, hranom i vodom, pa i infrastrukturom, mogu da ponude današnjem turisti prijatan i aktivan odmor. Međutim, isto smo došli do saznanja da ipak seoski turizam tek u razvoju. U svakom selu koje smo obradili tokom naših istraživanja ima po nekoliko domaćinstava koja se bave turizmom, a razlog je, kako su nam meštani sami rekli, nedovoljno popularisanje sela u užičkom kraju u vidu turizma.
Kako gradska vlast vidi razvoj seoskog turizma, gde su užička sela na turističkoj mapi Srbije i šta je to što bi doprinelo brži razvoj, razgovarali smo sa Nadom Jovičić, većnicom za turizam i ekologiju Grada Užica.
LZS: Кoliko je razvijen seoski turizam na teritoriji grada Užica?
– Zanimanje za bavljenje ruralnim turizmom u stalnom je porastu s obzirom na postojanje, još uvek atraktivnih i „netaknutih” ruralnih predela s tačno određenim načinom života, kulturom i običajima, velikom potrebom očuvanja takvih predela, davanja stanovništvu mogućnosti prihodovanja kroz turističke usluge i očuvanje izvornih usluga i proizvoda kreiranjem ponuda za drugačiji odmor. Ruralni turizam na teritoriji grada Užica se razvija od 2005. godine. A sticajem okolnosti, u prethodnom periodu, u jeku epidemije korona virusa, ovakav oblik turizma, ne samo kod nas, već širom Republike Srbije beleži rast interesovanja.
LZS: Šta najviše utiče na razvoj seoskog turizma u užičkim selima?
– U današnje vreme stresa, nedostatka vremena, manjka kvalitetnih aktivnosti, ruralni turizam predstavlja odličnu mogućnost bega iz takve stresom opterećene svakodnevnice, i daje mogućnost prijatnog odmora koji pobuđuje nostalgiju za prošlim vremenima.
– Poslednjih godina ističu se interesi turista za prirodu, i to za ekološki čistu. Povećava se interes za domaće poljoprivredne proizvode. Sve više posetilaca pokazuje interese za upoznavanje kulture, običaja i uslove življenja u mestu i okolini u kojoj borave za vreme svog odmora. Povećava se broj gostiju koji preferiraju turistički boravak u zdravoj prirodnoj okolini.
– Moderan način života današnjeg čoveka: brzi tempo, stres, otuđenost, nedostatak vremena za sebe i porodicu, nezdrava i brza ishrana, više bolesti, nameće potrebu za opuštanje uz zvuke iz prirode, fizičku aktivnost i rekreaciju, zbližavanje s prirodom…
– Upravo iz navedenog motivi za dolazak na selo kao što su: mir, čista priroda, interakcija s novim ljudima (domaćini), zdrava hrana, lagani tempo, fizička aktivnost, ne meri se vreme, dokolica, zaslužni su za nastanak i opstanak ruralnog turizma kao turizma okrenutog individualnom gostu i njegovim potrebama.
– Osim navedenog, ruralni turizam je u ekspanziji od početka epidemije korona virusa, kada su svi kapaciteti bili popunjeni i rezervisani od marta do oktobra meseca, od kada se ovakav vid turizma počinje brže i da razvija.
LZS: Кoliko grad ulaže u razvoj seoskog turizma i na koji način?
– Ulaganja se realizuju u vidu mera populacijske politike, uz podršku porodicama koje žive u ruralnim područjima, porodicama sa više članova i više generacija, poljoprivrednicima, kategorisanim seoskim domaćinstvima i vlasnicama farmi. Grad Užice iz svog budžeta izdvaja i sredstva za programe podrške politici poljoprivrede i ruralnog razvoja, plasteničkoj proizvodnji i energetskoj efikasnosti. Savetodavne službe grada upućuju i zainteresovane da kroz adekvatnu registraciju domaćinstava koriste subvencije kroz javne republičke javne pozive, a koji se odnose na razvoj i unapređenje seoskog turizma.
– Osim navedenog iz budžeta grada se svake godine izdvajaju sredstva za razvoj putne infrastrukture u selima. Predhodne godine se radilo i na rekonstrukciji i energetskoj sanaciji određenog broja školskih objekata u selima. Deo sredstava se izdvaja i za izgradnju vrtića. Ove aktivnosti grada su ne samo u cilju opstanka sela već i njihovog razvoja kako kroz olakšan razvoj poljoprivrednih ganzdinstava, tako i turističkih čime se postiže kvalitetniji život svih meštana.
– Određena sredstva iz budžeta se planiraju i za pojedine manifestacije u selima, od kojih je najveća „Miholjski susreti sela“. Tako da selo domaćin, a prvenstveno domaćinstva koja se bave turizmom u tom selu imaju priliku da posetioce upoznaju sa svojim krajem, običajima, gastronomijom sela.
– U predhodnoj godini uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, a sada Ministarstva turizma i omladine grad je realizovao projekat putno-turističke signalizacije u Mokroj Gori, Užičkom selu koje je od pre godinu dana i svetki poznato po turizmu. Mokra Gora je od strane Svetske Turističke Organizacije proglašena za jedno od najboljih sela sveta. Кada je reč o seoskom turizmu ovo naše selo se izdvaja ne samo po „Drvengradu“ i „Šarganskoj osmici“, već i po prilično razvijenom seoskom turizmu.
LZS: Da li postoji ili se možda razmišlja kroz neki vid da Grad podstiče razvoj sela i seoskog turizma?
– Osim samog promovisanja seoskog turizma kroz aktivnosti Turističke organizacije Užica, razvoj infrastrukture u selima je od izuzetnog značaja, tako da će se i ove godine raditi na izgradnji i rekostrukciji pojedinih putnih pravaca, na izgradnji vodovodne mreže, na projektima kanalizacione mreže, subvencionisaće se energetska sanacija seoskih domaćinstava kroz projekte uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike, nastaviće se sa subvencijama za poljoprivredne proizvođače. U planu je i izgradnja još jednog vrtića u užičkom selu u ovoj godini. A s obzirom da smo izabrani i za prestonicu kulture za 2024-tu godinu deo planiranih projekata odnosi se i na rekonstrukciju kulturnih dobara u selima, što sve ukupno govori u prilog težnje ka razvoju sela našeg kraja.
LZS: Danas turisti koji idu na selo traže mir i tišinu, ali istovremeno da to domaćinstvo ima internet i druge tehničke mogućnosti. Gde su užička sela u tom području?
– Turisti za vreme svog boravka traže ispunjenje svojih želja i hobija. Tako i u ruralnom turizmu nije dovoljno osigurati ispunjenje osnovnih potreba (smeštaja i ishrane) nego i dodatnih koje proizilaze iz želje za potpunim ispunjenjem slobodnog vremena. U trendu je kvalitet. Današnji kvalitet ne znači luksuz. Кvalitet podrazumeva dobar proizvod i uslugu. Povećanje kvaliteta je ključ uspeha u turizmu. Кvalitet se ne odražava samo u boljoj opremi, nego i u ponuđenim uslugama i brizi prema gostima.
– Danas turisti ne provode svoj odmor samo na jednom mestu. Odmor dele u nekoliko delova i svaki koriste na drugom mestu i na drugačiji način. U trendu su kratki odmori od dva do četiri dana. Кod kratkih odmora velika je potražnja za specijalnim zahtevima, kao što su jahanje, ribolov, šetnje, planinarenje itd. Кod turista se povećava svest i odgovornost za sopstveno zdravlje. Turisti su spremni učiniti sve za svoje zdravlje, kako bi preventivno izbegli bolesti. Briga za zdravlje je u trendu, pa se od seoskih domaćinstava očekuje prilagođavanje ponude u kojoj treba uključiti elemente zdravlja, zdravu hranu i razne sportsko-rekreativne aktivnosti. Svaka kategorisana smeštajna jedinica u ruralnim područjima na teritoriji grada Užica poseduje pristup internet mreži.
LZS: Vaš zaključak o razvoju seoskog turizma u užičkim selima.
– Veliki broj domaćinstava ispunjava visoke standarde za razvrstavanje u kategorije, kao i minimalne tehničke i sanitarno-higijenske uslove za pružanje ugostiteljskih usluga propisanih važećim Zakonom o ugostiteljstvu. Pojedina domaćinstava poseduje objekte karakteristične tradicionalne arhitekture (vajate, mlekare, vodenice…), kao i bazenima na otvorenom i ribnjacima. Neznatan broj domaćinstava poseduje porodične radionice za obradu drveta, izradu suvenira, grnčarske radionice, radionice za izradu tradicionalnih narodnih nošnji, degustativne centre, a koji se u smislu kvalitetnije ponude mogu unaprediti jedino u okviru šire lokalne zajednice.
– Takođe, neznatan broj domaćinstava poseduje muzej, letnju pozornicu, biblioteku ili je organizator ili učestvuje u organizaciji manifestacija, organizovanih izleta, specijalizovanih kampova, letnjih škola, „team buildinga“, orijentiringa, raftinga, kreativnih radionica, avanturističkih vikenda i drugih aktivnosti, što ukazuje na nizak stepen komunikacije i povezanosti domaćinstava sa receptivnim turističkim agencijama, udruženjima, organizacijama, sportskim klubovima…
– U svakom slučaju pred vlasnicima seoskih domaćinstava su veliki izazovi u cilju kreiranja inovativnih oblika ruralnog turizma u skladu s uvek novim trendovima u svetu.
– U ovom trenutku možemo sa sigurnošću reći da naša domaćinstva ispunjavaju dosta visoke standarde savremenog ruralnog turizma i da u jedinstvu tradicije i modernih trendova možemo ispuniti zahteve savremenog turiste koji konzumira ovu uslugu.
– Uz unapređenje infrastrukture (putne, vodovodne, kanalizacione) i unapređenje komunalnih usluga u seoskom području, kao i inteziviranu edukaciju seoskog stanovništva, broj kategorisanih seoskih domaćinstava će sigurno da raste.
Autor: LZS
Tekst je deo medijskog projekta “Užička sela imaju potencijala za razvoj seoskog turizma” koji je sufinansiran od Grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
