Međunarodna umetnička kolonija keramike “Zlakusa” čuva stari zanat, a istovremeno umetnost je obogaćena novom tehnikom. Idejni tvorac i osnivač kolonije je akademska slikarka-keramičarka Sofija Bunardžić, koja je zaslužna što se ime Zlakusa pronelo svetom i što se grnačarski zanat našao na UNESKOV-oj listi.
Međunarodna umetnička kolonija keramije Zlakusa osnovana je 1995.godine i za ovih 26 godina postojanja okupila je oko 380 umetnika iz 37 zemalja sveta sa svih kontinenata. Zbog epidemije korona virusa promenjen je koncept rada kolonije. Umesto u selu Zlakusa kolonija se odvija u prostoru stare kasarne, neposredno pored galerije „Reflektor“.
– Zbog epidemije korone prošle i ove godine imamo novi koncept rada. Mnogi umetnici nisu mogli da dođu zbog korone, ali smo pored domaćih umetnika uspeli da dovedemo nekoliko stranaca. Ovde imamo lepu radionicu, a umetnici su prezadovoljni. U ovom prostoru se izrađuju predmeti, a zatim sledi pečenje na otvorenoj vatri. Dakle, ostao je isti process rada – rekla je Sofija Bunardžić.
Foto: Sofija Bunardžić
Ideja za osnivanjem kolonije potekla je još pre 40 godina, kada se prvi put susrela sa lončarskim proizvodima iz Zlakuse.
– Shvatila sam svo bogastvo i kulturnu vrednost takvog načina izrade keramike. Pokretanjem i realizacijom ovog autorskog projekta namera mi je bila da omogućim savremenim umetnicima, akademski obrazovanim keramičarima vrhunske profesionalnosti iz naše zemlje i inostranstva da istražuju i eksperimentišu u tehnici koja je za njih nova, kao i u do sada u teoriji savremene keramike nepoznatom procesu izrade – tehnici nazvanoj „Zlakusa” – kaže Sofija i dodaje da je njena želja bila da umetnike uključi u proces obnavljanja, nastavljanja i daljeg oživljavanja ovde sačuvane tradicije, da se ne bi ugasila sa generacijom starih majstora lončara.
Jedan od ciljeva je bio da se ovom kolonijom napravi povratna sprega u smislu podsticanja mladih žitelja sela da umeće i iskustvo svojih predaka održe i predaju u nasledstvo budućim generacijama.
Foto: Sofija Bunardžić
Međunarodna umetnička kolonija Zlakusa, prema rečima naše sagovornice, predstavlja umetnički izraz starog grnčarskog zanata čija tradicija u selu Zlakusi seže unazad preko 300 godina, a tehnološki proces izrade keramike sličan je onome u praistoriji. Ovaj stari zanat za izradu posuđa u domaćinstvu (lonci, sačevi, đuvečare) do pre nekoliko godina bio je pred gašenjem. Njime se bavilo samo nekoliko starih majstora koji su čuvali tajnu izrade veoma kvalitetnih i postojanih upotrebnih predmeta. Danas ovo selo ima oko 40 grnačara, među kojima dosta mlađe generacije.
– Projektom “Keramika Zlakusa” sačuvano je i obogaćeno prožimanje između tradicionalnog grnčarstva, jedinstvenog po materijalu i metodu rada, i savremenih tendencija u umetničkoj keramici. Poraslo je interesovanje mladih ljudi za ovaj zanat. Zahvaljujući medijskoj podršci ovom projektu sada grnčarski predmeti imaju bolju tržišnu prođu – dodala je Sofija.
UMETNIČKA TEHNIKA ZLAKUSA
Tehnika “Zlakusa” je već postala prepoznatljiva u svetu.
– U celom svetu je zastupljena priča o metodu Zlakusa. Umetnici koji su do sada bili kod nas primenjuju stečeno znanje u svojim zemljama. Svi su prezadovoljni što su naučili jedan stari zanat. Jednoj umetnici iz Izraela dala sam crtež točka koji se vrti i na kome se pravi predmet, pa ona sa njihovom glinom radi umetničke predmete. Isto i Marija Boš iz Španije nastavila je da pravi umetničke predmete. Na primer, imala sam umetnicu iz Amerike, koja je na internetu postavila u svojoj glinenoj postavci i proizvod nastao u koloniji i nazvala ga „metod Zlakusa“. Svi je zovu i pitaju šta je to Zlakusa, a ona im objašnjava da je to u Srbiji, kod Užica, i da postoji takva kolonija u Zlakusi. To je samo jedan primer kako se populariše Užice. Ima sve više zainteresovanih umetnika koji bi došli, a ima i starih koji bi ponovo došli. Ipak, naš princip je da zovemo nove umetnike iz novih zemalja, kako bi se priča o Zlakusi sve više širila – zaključila je umetnica i dodala da je bitno da ta glina kojom rade u sebi ima šamota.
U međuvremenu radovi sa ove kolonije krenuli su po izložbama u zemlji i inostranstvu, a redovno se izlažu i na poznatim svetskim izložbama keramike. Brojni su umetnici koji su svoje radove nastale u koloniji Zlakusa izlagali na samostalnim ili kolektivnim izložbama, a pojedini su dobili zapažene nagrade.
Autor projekta “Keramika Zlakusa” s ponosom kaže da je sve to vredelo uloženog truda.
– Kulturološki značaj umetničke kolonije je višestruk. Sačuvana je jedna vredna tradicija izrade keramičkih predmeta za svakodnevnu upotrebu. A umetnički cilj kolonije, koja se afirmisala i u svetu, potvrđuje se svake godine dolaskom eminentih akademskih slikara-keramičara iz celog sveta, koji starom tehnologijom rada sa glinom, uz nadogradnju modernih materijala, stvaraju keramičke skulpture, unikatne posude, keramičke panove, kombinujući keramiku sa metalom, bojama i staklom – kaže Sofija.
A kada umetnici dođu u Užice za rad koriste posebnu smesu gline i minerala kalcita, oblikuju je na drvenom vitlu, nakon čega se radovi prirodno suše i, umesto u keramičkim pećima, peku se na otvorenoj vatri na temperatruri od oko 700 stepeni. Tako umetnici stiču uvid u celokupni proces izrade predmeta ovom tehnikom, a ponesu i po jedan-dva predmeta sa sobom. Radovi nastaju u avgustu, peku se u septembru, a obično je u novembru prva izložba u Gradskoj galeriji u Užicu.
– Izrada umetničke keramike na ručnom točku tehnikom Zlakusa je izuzetno interesantna. Brzo se uči način rada i jako brzo se vidi rezultat nastajanja umetničkog dela. Zidanjem glinenom kobasicom, spiralnim slaganjem u krug, jakim pritiskom prstiju i spajanjem gline, brzo nastaje zid eksponata. I tako po želji i svojoj kreativnoj zamisli možemo da napravimo sve oblike unikatnih skulptura, unikatnih posuda itd . . . – objasnila je Sofija.
Na proteklim kolonijama nastalo je hiljade umetničkih predmeta, a oko 150 tih predmeta se nalazi i u Potpećkoj pećini.
Pored rada u koloniji, umetnici posete Zlatibor i Sirogojno
REČ UMETNIKA
Nikola Kusovac, istoričar umetnosti, zapisao je:
– Ako nauku, tehniku i tehnologiju određuje preka potreba neprestanog napretka, katkad i revolucionarno skokovitog, onda se za umetnost i kulturu može reći da podrazumevaju čvrsto oslanjanje na tradiciju i proces mirne evolucije. Tako gledano umetnost keramike ima najdublje, rekli bismo, iskonske korene. Stara je koliko i sam čovek ili čovečanstvo…
U svakom slučaju, nastavio je Kusovac, istorija keramike se u znatnoj meri poklapa sa istorijom čovečanstva i razvojem raznih civilizacija, u kojima bez izuzetka predstavlja zajednički imenitelj.
– Po tome, po sveopštoj zastupljenosti i trajanju u svim civilizacijama, predmeti od pečene gline (grnčarija i keramika, upotrebna i umetnička), predstavljaju u kontinuitetu od iskona najznačajnije svedočanstvo čovekovog stvarajućeg duha. Iz te činjenice proističu i posebnost keramike i njen izuzetan značaj u istoriji svih društvenih zajednica, posebno onih drevnih, sa dugom stvaralačkom tradicijom. Upravo svest o značaju takve tradicije i želja da se ona očuva, obogati, stvaralački osveži i učini što poznatijom, podstakla je akademskog slikara-keramičara Sofiju Bunardžić da se pri prvom susretu sa narodnim grnčarima iz sela Zlakuse, nadomak Užica, prihvati teškog ali obećavajućeg zadatka pokretanja jedne profesionalne međunarodne kolonije, koja bi pored umetnika keramičara okupljala i druge stručnjake, arheologe, etnologe, likovne kritičare, istoričare i teoretičare umetnosti. Taj složeni posao zahtevao je dugu i ozbiljnu pripremu. Srećom, uporna i na sva iskušenja spremna, Sofija Bunardžić je deceniju potom, naum pretvorila u stvarnost. Tada se u pitoresknoj Zlakusi, oko ognja koji je glinu na vekovima proveravan grnčarski način pretvarao u keramiku, kao u nekom paganskom ritualu, okupilo trinaestoro veoma uglednih, uglavnom vodećih jugoslovenskih keramičara i četvoro gostiju, dvoje iz Bugarske i po jedan iz Grčke i Austrije. Bio je to početak koji je jamčio trajanje onda tek utemeljene Međunarodne likovne kolonije keramike ZLAKUSA. Dalje, kaljena u godinama teških ratnih iskušenja, besprimerene izolacije zemlje i satanizacije srpskog naroda, ova Kolonija ne samo što je opstala nego se i potvrdila kao ugledna likovna smotra, šta više sa već hvale dostojnom tradicijom – zapisao je Kusovac.
– Ovu koloniju treba sačuvati, jer autentičnom vrednošću predstavlja našu zemlju u svetu. Ovde je tradicija vešto i talentovano ukomponovana u savremeni umetnički izraz, a to je odlika osobenih kultura koje su sačuvale takve vrednosti i po njima se prepoznaju i izvan svojih nacionalnih granica – rekla je Leposava Milošević-Sibinović, akademski vajar iz Beograda, na jednoj od prethodnih kolonija.
Umetnik iz Holandije Jurun Mejer (Jeroen Meijer) na jednoj od prethodnih kolonija je rekao:
– Sa zadovoljstvom sam prihvatio poziv da učestvujem u radu ovogodišnje kolonije u Užicu. I organizacija i uslovi boravka ovde veoma su dobri. Stvorena je prava umetnička atmosfera, a ima vremena i da se pogleda grad i okolina. Tehnika i materijal kojima radimo pogoduju razvoju ideje, jer ja pođem od jedne zamisli i
završim nečim sasvim drugim. Rado ću promovisati ovu koloniju u umetničkim krugovima u Holandiji, jer ona to svakako zaslužuje – rekao je Mejer.
Umetnica Maruša Mazi iz Ljubljane završila je keramiku, a učesnica je ovogodišnje kolonije. Sada se prvi put susrela sa ovakvim načinom izrade.
Ovo je prvi put da radim na tradicionalan način i veoma je zanimljivo. Mi u Sloveniji nemamo ovako nešto. Ovde je veoma prijatno, hrana je dobra i ljudi su veoma prijatni. Za ovu koloniju čula sam od drugarice iz Beograda Nataše Bojanić i ona me je pozvala, što sam rado prihvatila. Jedva čekam da vidim pečenje ovih predmeta – rekla je umetnica iz Slovenije.
Prijateljica koja ju je pozvala Nataša Bojanić iz Beograda je takođe došla da učestvuje na ovoj koloniji.
– Ja sam završila Umetničku školu u Užicu i kasnije Fakultet primenjene umetnosti keramike. Ovde sam drugi put. Prvi put sam bila kao nagrađeni učenik srednje škole. I evo me posle 6 godina ponovo. Lepo se osećam. Ovde je zanimljiv program, a ovaj prostor kao da je stvoren za naš rad. Uvek je zanimljivo raditi sa glinom, naročito na ovaj način. Naročito je zanimljivo pečenje radova na otvorenoj vatri, a zatim posipanje brašnom ili nekim drugim organskim materijalom – kaže Nataša.
Za Anu Živković iz Aranđelovca ovo je potpuno novo iskustvo, jer njeni umetnički radovi nastaju od kamena.
– Ovde sam jer sam zaljubljena u stare zanate. Kamen i glina su potpuno različite stvari i ovo je za mene novo iskustvo. Oduševljena sam celom kolonijom. Volim iskušenja i ovo je prilika da isprobam nešto novo prvi put – kazala je Ana Živković.
Ana Lazić iz Užica već ima veliko iskustvo na koloniji i često pomaže Sofije.
– Prednost ove kolonije što se odvija ovde u gradu a ne u Zlakusi je što umetnici mogu na bolji način da organizuju slobodno vreme, u gradu su i sve im je na dohvat ruke. Inače, ova kolonija je izuzetna za sve nas – kaže umetnica Ana Lazić.
Za ovogodišnju koloniju glinu su obezbedili majstori Branko i Jelena Sarvan iz Zlakuse.
Kao i prethodnih godina ovu manifestaciju su podržali Grad Užice i Ministarstvo kulture i informisanja.
SOFIJA BUNARDŽIĆ
Sofija Bunardžić je član ULUPUDS-a od 1982. godine. Imala je šest samostalnih, više od 100 kolektivnih i 50 autorskih izložbi. Bila je profesor i direktor Umetničke škole u Užicu. Dobitnik je, između ostalih nagrada i najvišeg priznanja „Povelje grada Užica“ za 2011. godinu, za dugogodišnji rad na Autorskom projektu Međunarodne kolonije umetničke keramike „Zlakusa“ i Nagrade za životno delo od ULUPUDS-a.
Autor: LZS, foto: LZS i Sofija Bunardžić
Tekst je deo projekta podržan i sufinansiran od strane Grada Užica.
Zahvaljujemo se Sofiji Bunardžić na saradnji.
