Ušuškana između dve lepotice, planinama Tare i Zlatibora, Mokra Gora je poprimila sve njihove lepote. Ukrštanjem bujnog zelenila i bogatim geonasleđem stvorena je sredina koja danas zaslužuje i prestižno ime “NAJSELO SVETA”. Sa svojih 55 km2 Mokra Gora turistima nudi razne pogodonosti, od odmora i uživanja u prirodi, šetnjama i drugim raznim atrakcijama, do prefinjenog ukusa u hrani i piću.
U poslednje vreme najrazvijeniji je tranzitni, izletnički, kongresni i sportsko-rekreativni turizam. U razvoju su ekološki, seoski, zdravstveni, kulturno-manifestacioni, naučno-obrazovni i alternativni turizam.
Mokra Gora NAJSELO SVETA
U decembru 2021. godine na zasedanju Generalne skupštine Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija u Madridu (UNWTO), Mokra Gora proglašena za jedno od najboljih turističkih sela sveta!
– Mokra Gora je izabrana među više od 170 aplikacija iz 75 zemalja sveta, što je jasna demonstracija njenih izuzetnih vrednosti. Ovo svetski značajno priznanje će doprineti da turizam postane pokretač ruralnog razvoja i blagostanja, unapređenjem uloge turizma u vrednovanju i očuvanju mokrogorske ruralne zajednice zajedno sa očuvanjem pririrodnih, kulturnih vrednosti i raznolikosti – naveli su u Turističkoj organizacije Užice.
Kako je Mokra Gora dobila ime?
Postoji legenda koju prepričavaju meštani generacijama o tome kako je Mokra Gora dobila ime.
– Ovde su se nekada davno, na padinama ovog kraja, zatekli putnici namernici, zanoćili i zbog mraza i hladnoće pokušali su da zapale vatru, ne bi li se bar malo ugrejali. Međutim, to nije bilo moguće jer je tolika vlažnost vazduha i celokupnog prostora bila, da je bilo nepojmljivo upaliti šibicu, a kamoli vatru… U čudu putnici gledaše svoju nemoć i konstatovaše onako svako za sebe:„Kako je ova gora mokra“. Otuda i ovaj naziv – kaže meštanin Srećko Š.
Park prirode Šargan – Mokra Gora
Zbog lepote ovog predela, bogate flore i faune, autentičnog etnološkog nasleđa, geonasleđa, ovo selo i okolina proglašeno su za Park prirode “Šargan-Mokra Gora”. Od 2004. godine ovo područje je stavljeno pod zaštitu, a od naredne godine je dobilo status Predeo izuzetnih odlika “Šargan-Mokra Gora”, dok je 2008. godine povećena površina na 10.813,73 ha i dobilo status Park prirode prirodnog dobra od izuzetnog nacionalnog značaja I kategorije.
Svi oni ljubitelji prirode mogu uživati u rekama, flori i fauni ovog kraja. Zato je selo izazovno za istraživanja.
Najveća reka u Mokroj Gori je Kamešina, koja nastaje od dva izvora ispod južnih padina Velikog venca. Nakon 17,5 km, ispod Kotromana uliva se u Beli Rzav. Duž celog njenog toka u nju se uliva veliki broj potoka među kojima su Šargančica, Postanjski, Krsmanski, Smrdljivi i Crni potok, zatim Drugančica, Brezjak, Rakije i Dubošac. Beli Rzav nastaje od Karaklijskog i Baturskog potoka, koji se spajaju na Crnom Vrhu. Tok mu je ka Vardištu, a posle 23 km spaja se sa Crnim Rzavom, koji se uliva u Drinu. Beli Rzav je stvorio dve klisure i dubok kanjon. Na ulazu u drugu klisuru podignuta je brana “Lazići”.
Ovaj Park prirode je bogat florom. Među endemitima su serpentinski tičinac, bosanska mišjakinja, Pančićev lanak, monaški pucavčić, srpski kukurek, prijatna kandilka, bosanski jedić, Pančićeva mlečika i desetine drugih, a među najređim je alpski različak, koji pripada krajnje ugroženim vrstama u Srbiji.
Fauna je vrlo raznovrsna i najveći broj životinjskih vrsta ima status strogo zaštićenih kako po nacionalnim, tako i po međunarodnim merilima. Od sisara se mogu videti belogrudi jež, slepo kuče, riđa voluharica, puh lešnikar, kuna zlatica, kuna belca, jazavac, divlja mačka, vidra, lisica, vuk, mrki medved, srna, divokoza i mnoge druge vrste. Najinteresantnije ptice ovog područja su orao zmijar, osičar, eja livadarka, kobac, riđi mišar, suri orao, lastavičar, sivi soko, jarebica kamenjarka, prdavac, šumska šljuka, uralska sova, šumska sova, buljarka, šumska šljuka, mala ušara, pupavac, zelena žuna, veliki detlić i mnoge druge. U rekama i potocima se mogu naći ribe potočna mrena, potočna pastrmka, uklija, klen, peš… Mogu se videti i razni vodozemci poput šarenog davždenjaka, obična krastava žaba, zelena žaba, grčka i prava žaba. Od gmizavaca prisutni su zelembać, slepić, smukulja, smuk, ribarica, ali i poskok i šarka, kao i šumska kornjača.
Za sve ljubitelje prirode nije na odmet obići biger u kanjonu Belog Rzava, kao i sam kanjon Belog Rzava, klisuru Suvog potoka, prerast Đavolja pećina, zatim Hajdučku pećinu, vodopad Veliki skakavac na Kamešini, izvore vode kojima Mokra Gora obiluje, a o kojima ćemo pisati dalje u tekstu, kao i mnogo toga drugog što ovaj Park prirode poseduje.
NEPONOVLJIVI DOŽIVLJAJI
Pored prirode, šta je to što je Mokru Goru učinilo posebnom, što je postala jedna od omiljenih destinacija za odmor u Srbiji? To je raznovrsnost neponovljivih sadržaja.
Šarganska osmica
Sadašnjost i prošlost se prepliću u ovom selu. Put kroz vreme može se doživeti čuvenom prugom Šarganskom osmicom.
– Šarganska osmica izgrađena je dvadesetih godina prošlog veka i predstavljala je jedinstveno remek-delo graditeljstva. Bila je žila kucavica i veza Evrope sa Jadranskim morem, od Beograda do Zelenike. Od Mokre Goe do stanice Šargan-Vitasi prolazi se kroz 22 tunela i preko pet mostova, savladava visinsku razliku od 300 metara i to sve na ukupnoj razdaljini od 15.440 metara. Putovanje vozom Ćirom prugom uskog koloseka poseban je užitak. Za vreme vožnje putnici imaju priliku da sa nekog od pet vidikovaca uživaju u pogledu na prelepe krajolike zapadne Srbije – kažu u Šarganskoj osmici.
Šarganska osmica je zbog razvoja tehnologije pala u zaborav, ali je ponovo zaživela početkom 21. veka u turističke svrhe. Sada je više u upotrebi voz Nostalgija, ali ni on ne umanjuje doživljaj pružne rute u obliku 8.
Grad u selu – Drvengrad
Na brdu Mećavnik u selu Mokra Gora nikao je grad od drveta – DRVENGRAD. Idejni tvorac ovog neobičnog gradića je poznati režiser Emir Kusturica. Ideju o ovom naselju dobio je za vreme snimanja filma “Život je čudo”. Taj grad u selu je oživeo ovo selo i učinilo turistički atraktivnom destinacijom. Drvengrad je jedan od najvećih kompleksa ovog tipa u zemlji. U bilo koje godišnje doba ovo mesto je privlačno i za oko i za dušu.
Ulice u ovom gradu nose imena poznatih ličnosti, kojima je slavni reditelj odao posebnu počast. Centralno mesto, glavna ulica, nosi ime srpskog nobelovca Iva Andrića. Tu je restoran “Lotika”, iz književnog dela Andrića.
Posebno mesto u Drvengradu zauzima crkva Svetog Save smeštena na glavnom trgu, izgrađena po uzoru na tradicionalne ruske crkve brvnare.
Drvengrad je značajan po kulturnom sadržaju, ali isto tako turisti se mogu zabaviti sportom i rekreacijom. U Galeriji “Macola” izlagali su poznati i cenjeni domaći strani likovni umetnici. U bioskopu se svakodnevno daju filmovi. U sportskom centru se nalazi sportska dvorana 27mx13m, sala za fitnes, zatvoreni bazen i saune, a oko brda na površini od dva hektara smeštena je trim staza, šetalište koja krivuda hrastovom šumom koja je pogodna i za profesionalno trčanje. Okolina je pogodna za bicikliste, a na skijalištu “Iver” pogodan za zimske sportove.
Manifestacije na Mokroj Gori
Jedna od najpoznatijih manifestacija je Međunarodni filmski i muzički festival “Kustendorf”, koji se održava u januaru svake godine u Drvengradu. Osnovan je 2008. godine, sa idejom da na jednom mestu okupi velikani savremenog autorskog filma i mlade filmske stvaraoce. Takmičarski program festivala posvećen je kratkometražnim filmovima, a u ostalim programima festivala prikazuju se odabrani filmovi iz savremene produkcije, restrospektive filmskih velikana, radionice, izložbe i koncerti. Osnivač festivala je Emir Kustruica.
Između ostalih manifestacija veoma značajna je i “Zavičajni dani Mokre Gore”. To je tradicionalna manifestacija koja se organizuje krajem juna. Okuplja stanovnike Mokre Gore koji su otišli iz tog sela i koji još uvek tu žive. Ima turistički karakter, jer je posećuju turisti iz svih krajeva zemlje, ali i iz inostranstva. Tu uglavnom mladi isprobavaju se u starim veštinama, oživljavaju običaju, održavaju se tradicionalne izložbe zanatskih proizvoda. Sve to prati kulinarski specijaliteti ovog kraja, sirom, kajmakom i pršutom. Neizostavni su trubači.
Lekovite vode – dragulj prirode
Na području Mokre Gore nalazi nekoliko izvora, za koje mnogi kažu da su lekovite vode. Među njima najpoznatiji je lekoviti izvor Bele vode, koji je ponovo slučajno otkriven 1994. godine, posle izlivanja reke Kamišine. Zovu ga i izvor Svetog Jovana Krstitelja. Pored se nalazi i crkva posvećena ovom svetcu.
– Pojava izvora oživela je stare priče koje potiču još iz rimskog doba i o lekovitosti vode. A sada narod dolazi i uzima vodu da bi se umivali sa njom i pili, kažu dobra je za vid, kožna oboljenja, probavu, stomačna oboljenja. Dolazi dosta naroda, naročito leti. Najviše je onih sa nekoliko flaša, ali ima i onih koji dođu sa po nekoliko kanti od po 20 litara, pa nose širom Srbije, Crnu Goru, Bosnu… Inače, ako se pije, pije se u malim količinama – kaže meštanin Miroslav, koga smo zatekli kod crkve.
On kaže da je dr Ratomir Tišma, poznati balneolog, napisao knjigu „Lekovite vode u kompleksu Muzejsko-turističke železnice Šarganska osmica”.
– Dr Ratomir Tišma je istražio te vode. Ovo je jedna od retkih takvih voda u svetu po visini alkaliteta, ima PH vrednost od 11,75, a po alkalitetu je prva u Srbiji – dodao je Miroslav.
Kada je izvor ponovo otkriven odmah se krenulo sa uređenjem prostora. Očišćen je bunar, stavljena pumpa, potpuno zaštićen, a 2000-te godine je počela izgradnja crkve Svetog Jovana Krstitelja. Crkva je izgrađena, ukrašena, a prostor oko hrama je uređen i podignut most preko Kamešine.
– Postoji legenda da su u rimsko doba u tom kraju vladale razne boleštine, a bilo je dosta nerotkinja. Zato je to naselje nazvano Kara salija – crna varoš. Onda je došao neki dubrovački trgovac, čija je žena bila nerotkinja. Ona je koristila lekovitu vodu i dobila blizance. U znak zahvalnosti Dubrovčanin je podigao crkvu zahvalnicu, koja je kasnije srušena, a na njenim temeljima je podignuta današnja crkva – kažu meštani Mokre Gore.
Pored Bele vode postoji još nekoliko lekovitih izvora. Tu je izvor vode „Tap“ bogat selenom i magnezijimom i udaljen je 200 metara od izvora Bele vode, zatim i “Duletov izvor“ udaljen oko dva kilometara od Bele vode. Poznata je i “Radovanova voda“ u zaseoku Kotroman koja je slana i mineralna voda i uglavnom je meštani koriste, a kažu da je dobra za neurološka oboljenja. Postoji i „Glišova voda“ koja se nalazi u selu Kremna, udaljena 1,5 km od glavnog puta. Meštani kažu da po predanju ima 9 izvora, ali da se ne trude da ih sve pronađu, jer su čuveni kremanski proroci Tarabići upozorili da sa devetim otkrivenim – stižu teška vremena.
Kako doći do Mokre Gore i smeštaj
Mokra Gora se nalazi se u pograničnom području. Magistralnim putem dobro je povezana sa Beogradom i mnogim većim gradovima u Srbiji. Od Užica je udaljena 45 km, od Beograda 210 km, a od Niša 290 km. Lokalnim putevima se brzo dolazi do glavnih turističkih centara Tare, Mitrovca i Kaluđerskih bara, kao i do Zaovina, obala Drine i jezera Perućac. Zlatibor je od Mokre Gore udaljen 40 kilometara, Sirogojno 56 kilometara, Zlatarsko jezero 73 kilometra, a Specijalni rezervat prirode “Uvac” 115 km. U planu je da proradi turistička pruga na relaciji Mokra Gora – Višegrad.
U Mokroj Gori postoje hotelski kapaciteti: Čarobni Breg, Mećavnik i Mladost. Ima i apartmana u privatnom vlasništvu.
Autor: LZS
Tekst je deo medijskog projekta “Užička sela imaju potencijala za razvoj seoskog turizma” koji je sufinansiran od Grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
