U mnogim turističkim mestim, naročito na Zlatiboru, turiste privlače ručno rađeni vuneni predmeti. Mnogi požele da u svom ormaru imaju ili bar kao suvenir ponesu vunenu šarenu kapu, šal, rukavice, prelepe jakne i džempere. Koliko se ceni ručni rad od vune pokazao je i američi senator koji je nosio vunene rukavice na inaguraciji američkog predsednika.
Naša sagovornica nije američka pletilja rukavica Džesi Elis, koja je postala poznata po tome što je poklonila vunene rukavice američkom senatorom, ona je užička penzionerka Milina Pavlović, za čije rukavice sigurno možemo reći da su lepše i bolje od Džesinih.
– Ne znam, možda jesu bolje. Možda njene nisu od prave vune, već vunice, ali moje se od vune. I ja bih rukavice poklonila nekom političaru, sa nekom lepom šarom – kaže Milina sa osmehom.
Dok veštim rukama sa četiri igle plete klot-frket, dok niti vune odmotava sa klupčadi, priča kako to i nije težak posao.
– Kada sam dobro raspoložena mogu da ispletem i do tri para rukavica na dan. Ovako pletem jedan do dva para. Pletem jednobojne, šarene, sa jednim prstom, sa svim prstima, bez prstiju, a sada mnogi vole rukavice na preklop. Te rukavice na preklop su one koje mogu da se otkriju prsti kada je potrebno da se nešto radi samo sa prstima, a kada ne treba samo se vrati deo sa prstima. Uglavnom stavljam zvezde kao šaru, ali može i bilo koja druga, kako ko želi. Nemam neki šablon po kome radim, uglavnom sve iz glave – kaže ova vredna Užičanka.
Da plete naučila je još dok je bila dete od bake i majke.
– Ja baš volim da radim te ručne radove. Ozbiljnije sam počela da pletem devedestih godina, kada je bila ona velika inflacija. Zauvar je bio svaki dinar. Tada sam plela vunene jakne, prsluke, čarape, rukavice i sve sam to nosila u Suboticu. Kasnije sam prestala. Ali, kada sam proglašena kao tehnološki višak počela sam da šijem. I to sam kasnije prekinula, a od pre četiri godine sam počela ponovo da pletem i to samo rukavice. Nekako ne mogu dok ne radim nešto u rukama – kaže naša sagovornica.
Za njen se rad pročulo, pa stižu i porudbine. Kaže da nema nekih posebnih zahteva, jer očigledno se svima sviđa njen rad.
– Imala sam skoro jedan malo neubičajen zahtev, a to je da ispletem rukavice do ramena. Tražio ih čovek za sebe, jer ima reumu i kaže da ćemu tako dugačke vunene rukavice smanjiti bol – dodala je Milina.
Rukavice plete od čiste vune, ali one mekše, da ne grebe. Nabavljenu vunu predaje užičkoj vunovlačari gde se ispreda i farba u razne boje, a onda u vrednim rukama, nastaju ni tvrde, ni suviše meke rukavice.
– Rukavice mogu da se peru u mašini, ali na programu za vunu. Ove u boji preporučujem ručno da se operu u mlakoj vodi i kada počne pranje moraju odmah da se i ispiraju – posavetovala je Milina.
Autor: LZS
