U težnji da se što pre steknu uslovi za prvu ekološku opštinu u Srbiji, opština Čajetina je sprovođenjem programa Lokalnog plana upravljanjem otpadom korak bliže svom cilju. Pre donošenja ovog programa zaposleni u KJP „Zlatibor“, preduzeća, koje je nosilac ovog plana, prošli su niz obuka i konsulatacija sa domaćim i stranim konsultantima.
Vera Blagojević, rukovodilac komunalne službe u KJP „Zlatibor“ kaže da su 2017. godine započeli realizaciju projekta zajedno sa Stalnom konferencijom gradova i opština, a finansiran od strane švedske vlade.
– Program se zvao Pomoć lokalnim samoupravama ka Evropskoj uniji iz oblasti zaštite životne sredine. Bio nam je potreban novi plan za upravljanje otpadom jer nam je važeći isticao 2018. godine. Međutim, Šveđani imaju različite pristupe kako se to radi. Nepune dve godine imali smo gomilu radionica. Kada smo tek ušli u taj program svako od nas je bio stručan u nekoj oblasti – inspektori, ekonomisti, pravnici, svi smo znali po nešto, ali ne sve. Uz pomoć domaćih i stranih konsultanata mi smo upravo napravili plan. U toku tih radionica razgovarali smo sa svim zainteresovanim stranama. Razgovarali smo sa građanima, penzionerima, roditeljima na roditeljskim sastancima, na Zlatiboru sa vlasnicima hotela i restorana, sa ljudima koji se bave preradom mesa… I nakon svih tih radionica uspeli smo da napravimo taj plan. To je obiman dokument, ali smo napravili skraćenu brošuru za građane – opisala je Vera Blagojević, kako se radilo na donošenju Lokalnog plana za urpavljanje otpadom.
Ovaj plan sadrži više mera koje su jasno definisane načinima kako će se sprovoditi. Prva mera je jačanje tehničkih i ljudskih kapacitete KJP „Zlatibor“ koja podrazumeva obezbeđenje stacionarne komunalne infrastrukture, redovno obnavljanje komunalne opreme (transportna sredstva i posude za prihvat otpada na terenu) i jačanje ljudskog resursa (organizacija, novo zapošljavanje, školovanje…)
Reciklažno dvorište
U ovu meru spada izgradnja reciklažnog dvorišta na teritoriji opštine Čajetina.
– Bilo je u planu da se reciklažno dvorište završi u ovoj godini, ali zbog epidemije korona virusom, to nije urađeno. U međuvremenu smo sa Šveđanima i odabranim arhitektama obavili konsultacije kojima smo dali idejno rešenje kako bi trebalo da izgleda reciklažno dvorište. Bukvalno smo prešli svaku stavku i sve je proteklo na zadovaljavujećem nivou. Dobijanje građevinske dozvole je u finalnoj fazi i očekujemo da ćemo je dobiti do kraja godine – rekla je Vera Blagojević.
Počeli su iskopi, a izgradnja reciklažnog dvorišta bi trebalo da počne na proleće.
Izgradnja kompostane
Pored reciklažnog dvorišta (na putu za Semegnjevo) planirana je izgradnja centralne kompostane, odnosno postrojenja za biološki optad.
– U toku je izrada studije orpavdanosti i izvodljivosti. Opravdanost se pokazala u redu, pa smo krenuli u izvodljivost. I kompostanu radimo u saradnji sa Šveđanima. Oni su predložili tehnologiju koja će biti na samoj kompostani, odnosno kako će sve to funkcionisati. Sledeće godine sledi gradnja pored Reciklažnog dvorišta radi lakše manipulacije otpadom – objasnila je Vera Blagojević.
Tu će se vršiti kompostiranje vlažnog ili mokrog otpada iz bašta i kuhinja, kao i otpada koji nastaje od orezivanja.
– Mi smo zaduženi za uređenje zelenih površina i od košenja i orezivanja drveća ostaje mnogo otpada. Tako i kod građana koji uređuju svoje površine. Sav taj otpad će biti otpremljen u buduću kompostanu – kaže Blagojevićka.
Reciklažna ostrva
Jedna od novina u opštini Čajetina, na Zlatiboru, ali i u samoj Srbiji, jeste izrgdanja reciklažnih ostrva. U planu je bilo predviđeno izgradnja jednog reciklažnog ostrva na lokaciji tržnog centra u turističkom mestu Zlatibor, ali nakon što se uverilo u funkcionalnost ovog tipa odlganja otpada, napravljena su još dva.
– Mi nismo izgradili jedno nego tri reciklažna ostrva do sada i trenutno su u izgradnji još dva. Mi smo koncept reciklažnog ostrva u gusto zbijenom naseljenom mestu upravo videli u gradu Jevle. Tu smo posetili blok zgrada i pitali se gde je smeće, kako ga generišu. Oni su za jedna blok zgrada napravili jedan objekat lepo osvetljen i uređen, a unutra su kontejneri za razičite frakcije otpada. Mi smo isto to sada uradili prvo za Tržni centar Zlatibor i nalazi se preko puta hotela „Dunav“. Unutra su trenutno kontejenri za suvu i mokru frakciju, jer otpad koji dolazi iz tržnog centra je uglavnom suvi. To su razna pakovanja i staklo, a vrlo malo ima ostataka od hrane, jer restorani pomije prodaju. Drugo reciklažno ostrvo smo postavili iza „žute zgrade“ i trga, a treće je iza Trgovačke ulice gde su lokali. Sada pravimo dva: jedno iza restorana „Jezero“ i peto kod pošte jer je ta lokacija mnogim korisnicima bliža od onoga iza trga. Sve odlično funkcioniše – kaže naša sagovornica.
U reciklažnim ostrvima se nalaze plavi kontejneri za suvi optad i zeleni za mokri. Ipak, u početku selekcija otpada u reciklažnim ostrvima od strane korisnika nije bila poštovana. Zato su u KJP „Zlatibor“ morali da pribegnu posebnoj nepopularnoj meri.
– Bilo je problema jer su korisnici ostavljali džakove sa otpadom pored kontejnera. Na kraju smo morali da pretresamo te džakove tražeći nešto što ukazuje na vlasnika, što se uglavnom ispostavilo kao dobro. Nađeni su vlasnici i svakome su pisane prijave, pa su morali da plate kazne. Sada ostavljanje džakova više nema – dodala je Vera Blagojević.
U reciklažnom ostrvu kod „Dunava“ ima 17 kontejnera, iza trga 8 i 5 kontejnera se nalazi iza Trgovačke ulice. Kontejneri su kapaciteta od 1.100 litara.
Deponija za građevinski otpad
U Lokalnom planu za upravljanje otpadom rešeno je i pitanje za bezbedno odlaganje otpada internog građevisnkog otpada i inertog otpada od rušenja građevinskih objekata.
– Odlaganje otpada koji je nastao prilikom gradnje ili od rušenja objekta, cigla, crep, beton, kamen, šljaka i slično, vrši se na našoj zvaničnoj deponija „Bregovi“, koja je zatvorena za odlaganje komunalnog otpada. Tu se odlaže i kabasti otpad. Ta deponija radi samo pre podne i postoji rampa, a na nju mogu odlagati otpad i građani – kaže Vera Blagojević.
Otpad pored puta
Posebnu brigu za zaštitu životnu sredinu zadaje otpad duž magistralnog puta, koji turisti bacaju iz automobila. Na petnaestodnevnom nivou sakupi se oko 500 džakova otpada od Farme na Zlatiboru do Sušice.
– Svakih 15 dana naši radnici čiste oko magistralnog puta od ulaska na Zlatibor, odnosno od Farme do Sušice. Dva do tri puta godišnje čisti se od Borove glave do Bele zemlje. I uvek ima tog otpada. Leti se angažuju dodatni radnici i čišćenje je češće, pa se dnevno sakupi i do 150 džakova otpada. Svaki dan je aktivno najmanje sedam ljudi, a u sezoni 11, i oni rade u dve smene. Čini mi se da ne možemo da očistimo koliko nesavesni ljudi bacaju. Razmišljamo da pokrenemo neku medijsku kampanju na nacionalnom nivou – zaključila je naša sagovornica.
Ugrađane priamrna sleekcija krajem iduće godine u spetembre za građane. Donacija je kasnila, iako u janauru kante dobijemo moćd akrenemo sa priamrnom selekcijom u martu.
Primarna selekcija
Jedan od najznačajnih aktivnosti koje će sprovesti KJP „Zlatibor“ u ostvarivanju cilja da opština Čajetina postane ekološka opština, jeste primarna selekcija.
– Ono što smo planirali jeste da definitivno uklonimo sve kontejnere sa javnih površina. Predviđeno je da svaki vlasnik objekta u individulanom i u kolektivnom smeštaju mora da obezbedi prostor za smeštaj za posude za komunalni otpad i to za primarnu selekciju. To u praksi znači da će svako domaćinstvo, odnosno svaka kuća dobiti zelene kante od 120 l za mokri otpad i plave 240 l za suvi otpad, i isto tako i kontejnere. Svaka apartmanska zgrada dobiće određen broj posuda, propisan našim pravilnikom za smeštaj otpada. Mi smo se opredelili da na svakih 10 stambenih jedinica u jednoj zgradu ide jedan kontejner. To znači ako imate do 10 apartmana idu dva kontejnera, jedan za suvi, a drugi za morki otpad. Preko 10 stanova, na svakih dodatnih 10 stanova, ide još jedan kontejner – rekla je Blagojević.
Na taj način će opština Čajetina biti jedna od retkih opština u Srbiji, koja će ukloniti kontejnere sa javnih površina, a prvenstveno razlog tome je što se građani odnose nemarno kada su kontejneri na javnim površinama – zapale ih vrućim pepelom, odlažu otpad pored kontejnera, a ako je u njihovom dvorištu vodeći računa i svako će odgovarati za svoj otpad. Jednom u 15 dana će se prazniti suvi otpad, a jednom sedmično mokri otpad. Planira se da se uvedu kante i za bio otpad, odnosno da se ne bacaju u plastičnu kesu nego direktno.
– Ko bude želeo delićemo kompostore, a ko ne želi, dobiće treću kantu za otpad iz kuhinje. U Švedskoj smo videli da građani dobijaju papirne kese i jedna dovoljna za sedam dana. Kada se napuni, kesa se zatvori i neće propustiti, a takva kesa je biorazgradiva i odlaže u braon kantu. To je i nama u planu da nabavimo – rekla je Blagojevićka.
Nabavka kontejnera i autosmećara
Opština Čajetina i KJP „Zlatibor“ u protekle tri godine aktivno radi na nabavku kontejnera, kanti i autosmećara, jednim delom od svojih sredstava, a drugim delom iz donacija.
– Već sada se pripremamo aktivno za primarnu selekciju. Nabavili smo oko 700 plastičnih kanti, i plavih i zelenih. Takođe, ono što je novina od prošle godine je da svi investitori, koji traže uslove za gradnju, imaju uslove koje im daje i komunalno preduzeće, a to je da su obavezni da unutar svoje građevinske parcele obezbede mesto za dovoljan broj kontejnera koje im naša služba izda. Tu nastaje problem sa onima koji su pre izrgadili objekta, ali i to će se rešiti opštinskom odlukom i zato smo kupili veliki broj kontejnera – obrazložila je Vera Blagojević.
Uporedo sa nabavkom posuda za otpad, nabavljeni su novi kamioni za odvoz smeća.
– Imamo tri nova kamiona od 22 kubika, 16 kubika i 8 kubika. Od ranije su u upotrebi dodatna do tri smećare zapremine 16 metara kubnih. Raspisali smo nabavku za još jednu smećaru od 8 kubika, koja je praktična za uske ulice i sela. Od ove godine uveli smo sistem naplate i odvoženje smeća, kao i povećanje broja komunalnih posuda u Mačkatu i Krivoj reci. Bilo je malo otpora u početku, ali i to je sada u redu. Projektom, koji finansira Kraljevina Švedska preko IPA fonda iz 2017. godine, dobićemo smećaru od 16 kubika i 5.700 kanti za suvi optad od 240 l, a naša obaveza je da nabavimo isto toliko kanti od 120 l – zaključila je Vera Blagojević.
Inače, celokupna teritorija opštine Čajetina je pokrivena sa posudama za otpad odakle se organizovano odvozi.
Autor: LZS
Zahvaljujemo se KJP „Zlatibor“ na saradnji
Tekst je deo projekta – Čajetina, prva ekološka opština u Srbiji: „OKOLINA ČISTA ZA MILION TURISTA“. Projekat sufinansira Opština Čajetina.
