Kada bi ste pitali Užičane koje tri stvari najviše vole u svom gradu, bez imalo razmišljanja bi rekli „Sloboda, Đetinja i komplet lepinja“. Ovo sve je pronelo ime ovog grada, ali Ere su posebno ponosne na komplet lepinju ili kako joj je izvorno ime „lepinja sa sve“.
Od danas se ovo izuzetno i veoma kalorično jelo iz užičke pekare „Šuljaga“, koje je nedavno po oceni pozatog gastronomskog sajta „Tejst Atlas“ poglašeno za najbolji doručak na svetu, pravi i jede u adaptiranom prostoru. Prošlo je dva i po meseca kako Užičani nisu jeli svoj omiljeno jelo, jer je vlasnik Dragan Lazić renovirao objekat.
– Pekara je napravljena 1826. godine. U međuvremenu su bile neke manje rekonstrukcije, ali ovo je sada zaista najveća. Adaptiran je samo prostor, a što se tiče proizvodnje sve je isto, na tradicionalni način: lepinja se peče u peći na bukova drva, u nju se stavlja kajmak, jaje i pretop. Jedino se trudimo da kvalitet bude bolji – kaže Dragan.
Njegova ćerka Nevena, koja će krenuti za stopama svoga dede Milana i oca Dragana, kaže da ova pekara odiše prošlošću i to joj daje posebnu draž.
– Ovi zidovi su od kamena koji je autentičan, koji je tu bio još u turskom dobu. Isto tako i grede su ostale iz tog doba – objasnila je Nevena.
Dok Draganova supruga Mira peče lepinje u staroj pećnici, radnice jedva stižu da posluže Užičane koji su se uželili omiljenog doručka. Treba sve poslužiti i zadovoljiti, neko voli „življu“, neko „pečeniju“, sa više ili manje pretopa.
Dragan je ovaj proizvod, koji je nastao još pedesetih godina prošlog veka, zaštitio 2005. godine. Međutim, komplet lepinja se masovno pravi skoro u svakom gradu u Zapadnoj Srbiji i šire. Na pitanje kako na to reaguje, jednostavno je odgovorio:“Kvalitetom“, i dodao da to što je „Tejst Atlas“ Šuljaginu komplet lepinju proglasio najboljim doručkom, to je najveća zaštita.
Bitno mu je da svi gosti, domaći i stranci, odu odavde zadovoljni.
Nekada davno u tom objektu je pekaru posle Prvog svetskog rata otvorio Vlajko Čarapić, ali je zbog dugova banka zaplenila pekaru. Po završetku Drugog svetskog rata pekaru je preuzeo Radomir Šuljagić sa Zlatibora, koji je pekarski zanat završio u ratnoj pekarskoj školi. Njegova dva sina nisu htela da uče zanat, pa je na zanat 1953. godine primio Milana Lazića. Tu je do 1968. godine radio kao majstor, a onda mu je Radomir ponudio da se uortače. Kada se Radomir zasitio posla, 1971. godine je posao ostavio Milanu, ali je zamolio da ne menja ime „Šuljaga“.
Njih dvojica su tvorci današnje „lepinja sa sve“.
– Prodavali su tri vrste lepinje: sa kajmakom, sa pretopom i sa jajetom, sve dok jednom neki gost zbunjen pitanjem „sa čim ćete“ nije zatražio „lepinju sa sve“. Posle toga se prodavala sa jogurtom, pa da ne bi sve ponavljali „lepinja sa sve“ i jogurt, skratili su na „komplet lepinja“ – ispričao je Dragan kako se došlo do imena najboljeg doručka na svetu.
Autor: LZS
