Vidovdanske svečanosti na Zlatiboru predstavljaju značajnu kulturnu manifestaciju koja se održava svake godine u junu, povodom obeležavanja Vidovdana, 28. juna, jednog od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji. Do sada je održano petnaest Vidovdanskih svečanosti, a svake godine se dodeljuju priznanje Vitez najistaknutijim pripadnicima svojih profesija, koji zahvaljujući svojim dostignućima godinama unazad daju viteške doprinose oblastima kojima se bave.
– Ukoliko ne beležimo sve ono što je važno, pogotovu mi u malim sredinama kao što je opština Čajetina, bojim se da ćemo se negde izgubiti u ovom teškom vremenu. Trudimo se da očuvamo srpsku kulturu i tradiciju i da i u manjim sredinama zaživi kultura vredna pamćenja – rekao je Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina razloge zbog čega se dodeljuje ovo prestižno priznanje.
On je podsetio i kako je došlo do stvaranja ove svečanosti.
– Sa Klubom privrednih novinara doneli smo odluku da uspostavimo ovo vredno i odgovorno priznanje za ljude koji su ostavili dubok trag u srpskoj istoriji ili će u nekom budućem periodu ostati upisani zlatnim slovima za sve ono što su uradili, svako u svojoj profesiji. Moram da pomenem i pokojnog novinara Gordana Ranitovića koji je dao ideju, koju smo prihvatili – kaže Stamatović.
U okviru ove manifestacije dodeljuju se: Vitez srpske književnosti, Vitez srpske glume, Vitez srpske kulture, Vitez srpskog slikarstva, Vitez srpskog sporta, Vitez srpske medicine, Vitez srpske privrede, Vitez srpske muzike. Za ovih petnaest godina održavanja titulu Viteza je ponelo više od 150 istaknutih ličnosti u Srbiji.
VITEZ GLUME
Jedan od dobitnika Viteza srpske glume je Vojislav Voja Brajović. On je o ovoj prestižnoj nagradi rekao:
– U suštini, to su ljudi – borci za istinu, pravdu, pravičnost. To je nešto što ima veću specifičnu težinu. Ali , nije meni ostalo da se mnogo sa tim borim; ipak treba voditi računa da se mladi ljudi, naravno, zaslužno nagrade, da bi imali što duže tu obavezu, da bi se duže borili.
Njegova koleginica Olga Odanović je ovu nagradu primila 2021. godine. Olga Odanović jedna od najvećih srpskih glumica sa brojnim ulogama u pozorištu, televizijskim serijama i filmovima, koje uvek igra sa novom svežinom i kreativnošću. Zasluženo je nagrađena za svoj viteški doprinos glumačkoj profesiji u Srbiji.
– Ovu nagradu sam posvetila svojim preminulim kolegama Miloradu Mandiću – Mandi, Marinku Madžgalju i Nebojši Glogovcu – rekla je Olga.
Među glumcima koji su takođe nosioci Viteza srpske glume su Aleksandar berček, Nenad Jezdić, Tihomir Stanić, Nebojša Dugalić, Petar Kralj, Sergej Trifunović i drugi.
VITEZ KNJIŽEVNOSTI
Jedan od nosilaca Viteza srpske književnosti je Dragan Jovanović Danilov.
– Svaki posao koji se radi čestito jeste viteški posao, ali ja sam naglasio da postoje dva posla, po mom mišljenju, koja su iznad svih, a to je: raditi na zemlji, obrađivati je, i drugo – biti lekar, pomagati ljudima. To su dva najviteškija posla koja mogu da postoje! Ali sam navodio primere i nekih malih ljudi koji su takođe vitezovi, koji rade u nekim svojim malim radnjama, izdržavaju svoje porodice svojim čestitim radom – kaže Danilov.
Među dobitnica Viteza srpske knjižesvnosti su i akademik Lubomir Simović, Gordana Maletić koja je priredila deset antologija srpske proze za decu i jednu poezije, zatim pesnikinja i dramski pisac Milena Marković, pisac Vladimir Kecmanović, dečiji pisac Uroš Petrović i drugi.
– Vitezovi su nastali po praslici arhangela, što znači da je to je neko ko treba da prašta, štiti, služi, bori se – rekla je Milena Marković.
Nagrada Vitez srpske književnosti pripala je i pesniku, proznom i dramskom piscu, Dobrici Eriću, koji se junački bori za očuvanje ćirilice i srpskog jezika.
VITEZ MEDICINE
Jedan od dobitnika Viteza medicine je prof. dr Aleksandar Tomić:
– Ovo je jedna nagrada koja dolazi iz naroda, iz jedne male opštine koja gaji prave vrednosti. Medicina, nauka, književnost, kultura… sve ono što je današnjem svetu nepojmljivo. Jer, današnji svet nameće nam, da kažem, nekakvu ambalažu, a suština ne postoji. A ovo je jedna od retkih nagrada koja nagrađuje suštinu! – rekao je dr Tomić.
Među dobitnicima Viteza srpske medicine su: Кlinika za kardiohirurgiju UКC Niš, koja nakon gotovo 100 dana rada i 12 uzastopnih radnih vikenda u kojima je osoblje radilo bez finansijske naknade eliminisala liste čekanja i prešle su u liste zakazivanja; zatim Odeljenje anesteziologije KBC „Dr Dragiša Mišović“ koja je uručena Snežani Zatežić i Milovanu Trifunoviću, a koji su u doba pandemije bili prvi na udaru i na najkritičnijim mestima i podneli najviše žrtava u struci; zatim prof. dr Boško Milev, specijalista opšte hirurgije, koji je tokom svoje karijere se usavršavao na klinikama širom sveta, kod vrhunskih stručnjaka od Tokija, preko Amsterdama, Madrida, Ankare, Kine, Lisabona, autor je udžbenika i velikog broja naučnih radova, član je Srpskog lekarskog društva i vodećih udruženja hirurga u našij zemlji i dobitnik je mnogih priznanja; prof. dr Predragu Peško, poznati hirurg; dr Marko Bumbaširević, Vitez srpske medicine je akademik prof. dr Radan Džodić; dr Aleksandar Kamenov (na fotografiji) i drugi.
VITEZ SPORTA
Plaketa Viteza dodeljuje se i najboljim sportistima.
– Svi ovi laureati kazuju da to viteštvo, fer plej i istrajnost, ljubav prema onome što radiš i empatija prema drugima, sve ono što nosiš u sebi, treba da pokazuješ mlađim generacijama, način i put kako treba da idu. To jeste velika odgovornost, ali je i lepa odgovornost – rekla je Milica Mandić, jedna od dobitnica Viteza srpskog sporta.
Među dobitnica su paraatletičar Nebojša Đurić, koji je oborio svetski rekord u bacanju diska na Svetskom kupu u paraatletici u Italiji i osvojio je zlatnu medalju, a na Olimpijskim igrama srebrnu medalju; Marina Maljković, selektor srpskih košarkašica, jedna od najcenjenijih stručnjaka u ženskoj košarci na svetu, kreator programa „Besplatne škole za devojčice osnovnoškolskog uzrasta“, Dragan Kićanović, srspki poznati košarkaš; Nataša kovačević; Vitez srpskog sporta Zoran Terzić; Dušan Kutlešić, koji je prve životne i košarkaške korake napravio u Čajetini, a kao generacijski talenat svog mesta se dokazao osvajanjem turnira regiona kao član pionirske sekcije. U međuvremenu je postao i reprezentativac Srbije u mlađim kategorijama.
Kao kapiten Dušan je predvodio saigrače do prvog mesta u Košarkaškoj ligi Srbije i maestralno odigranog finalnog turnira ABA 2 lige u Skoplju.
– Smatram da smo moji saigrači i ja zajedno viteški osvojili ove nagrade, jer igrač sam to ne može da postigne – rekao je Kutlešić.
VITEZ MUZIKE
Plakete Vitez srpske muzike odnelo je više umetnika i ustanova.
Među njima je „Radio Beograd 2“, emisija „Od zlata jabuka“. Emisija je otvorena za sve muzičke događaje i ličnosti koje afirmišu izvorno muzičko stvaralaštvo. Ona okuplja istraživače, melografe, etnologe, etnomuzikologe i izvođače. Zaviruje u arhive, oživljava legende, običaje, rituale. Posebnu pažnju posvećuje najmlađim stvaraocima, folklornim društvima, pevačkim grupama koji nastavljaju tradiciju negovanja najkvalitetnije narodne muzike u našoj zemlji.
– I moderno doba ima svoje vitezove. Danas ih možete poznati po hrabrosti, istrajnosti i požrtvovanosti kojom se bore za tradicionalne vrednosti u koje veruju. Čuvajmo tradiciju – rekla je Dragana Marinković, urednik emisije „Od zlata jabuka“ Radio Beograda 2, najstarije i najpoznatije emisije koja čuva od zaborava našu tradicionalnu muziku.
Vitez muzike je maestro Bojan Suđić, vodeće dirigentsko ime u srpskoj muzici. Više od jedne decenije nalazi se na mestu umetničkog direktora Muzičke produkcije RTS-a i šefa i dirigenta renomiranih ansambala –Simfonijskog orkestra RTS i Hora RTS. Redovni je profesor dirigovanjama na FMU u Beogradu i šef i dirigent Simfonijskog orkestra ove institucije.
Vitezovi srpske muzike je dr Danka Lajić Mihajlović, braća Teofilović, virtouz na harmonici Ljubiša Pavković, koji je objavio je antologijsku zbirku odabranih narodnih pesama pod nazivom „Narodne pesme Balkana; Vitez je Zoran Simjanović za filmsku muziku.
VITEZ KULTURE
Kultura kao značajni deo života Srba zaslužuje da dobije i svoju titulu Vitez. Među dobitnicima ove prestižne titule je Radio Beograd povodom veka postojanja. Vajar Nebojša Savovoić-Nes je nosilac plakete vitez srpske likovne umetnosti – vajarstva, koji se prvo dokazao kao vrstan poznavalac obrade kamena, već godinama je angažovan na izvođenju mermerne reljefne ornamentike hrama Svetog Save u Beogradu i drugih zahtevnih projekata u regionu, a autor je značajnih memorijalnih i ambijentalnih skulptorskih dela u Srbiji i zemaljama okruženja; Vitez srpskog slikarstva je Slavko Кrunić, višestruko nagrađivan umetnik, njegove ilustracije su našle put do brojnih knjiga i časopisa, dok je sa francuskom književnicom Elodi Pinel je objavio knjigu „Satirikone“; Valentina Delić je Vitez srpske kulture – očuvanje tradicije, autor serijala emisija „Nekada davno – Srpske narodne bajke“; Vitez srpskog slikarstva dobitnik Miloš Šobajić; tu je i slikar Marko Tubić; Vitez srpskog slikarstva je i Željko Đurović, u korpusu savremene srpske likovne umetnosti, jedan od najsvestranijih naših umetnika, ovaj umetnik predstavlja sam vrh naše, i ne samo naše, slikarske fantastike; Vitez srpskog slikarstva Mihajlo Đoković Tikalo, a ovu titulu su poneli i brojni drugi umetnici.
Dobitnik plakete, vajar Nebojša Savović, je rekao da umetnici sanjaju a da se najuspešnijima snovi i ostvaruju.
– Hvala što su me, između snova i jave, učinili vitezom – rekao je Savović.
VITEZ PRIVREDE
Zaslužni u privredi takođe su poneli titulu Viteza. Vmeđu dobitnicima plakte Vitez srpske privrede su preduzeće „Zlatiborac“, „Prvi partizan Užice“, preduzeće „MCS sistem“ iz Požege; Vitez srpske privrede Ljubiša Krstajić zaslužan za investicije u razvoj hotelijerstva na Zlatiboru; Vitez preduzetništva, za inovativnost u proizvodnji tradicionalnih proizvoda dobiće Tatjana Miletić „Stara rakija“, preduzeće „Galens Invest“ za investiciju hotel „Zlatibor“ koji svojim sadržajima i termomineralnom vodom u velnes centru, doprinosi da se Zlatibor, kao destinacija, pozicionira na svetskoj mapi velnesa i jedna je od vodećih domaćih građevinskih firmi sa velikim iskustvom i brojnim uspešnim projektima.
– Ovu investiciju ne bismo mogli da ostvarimo bez odlične saradnje sa Opštinom Čajetina i ova nagrada nam je inspiracija da i dalje ulažemo u razvoj turizma na Zlatiboru – rekao je generalni direktor Hotela Zlatibor Milosav Dunjić.
Vidovdanske svečanosti na Zlatiboru postale su značajan događaj na kulturnoj mapi Srbije, koji ne samo da promoviše srpsku istoriju i tradiciju, već doprinosi i razvoju turizma, te jačanju kulturne i društvene povezanosti.
Autor: LZS, foto: Opština Čajetina
Zahvaljujemo se Opštini Čajetina na saradnji.
Tekst je deo medijskog projekta “PUTOVANJE ZLATIBOROM KROZ KULTURNE DOGAĐAJE” koji je sufinansiran od Opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
