Nacionalni dan vune je konačno uspostavljen nakon podrške Evropske fondacije za vunu, koja je svoj treći rođendan obeležila na Zlatiboru. Na panel diskusiji govorilo se o ženskom preduzetništvu i vuni, zatim o terapijskom pletenju, korišćenju vune – trenutno stanje i perspektiva, i o edukaciji. Na panel diskusiji bilo je preko 50 učesnika iz Srbije, Italije, Grčke, Severne Makedonije, Crne Gore i drugih zemalja Evrope.
Vesna Todorovski Rusić, idejni tvorac ovog događaja i članica Evropske fondacije za vunu EWE, istakla je da se vuna, nekada jedna od najznačajnijih sirovina, u ovo moderno doba u Evropi susreće se sa velikim problemom, tako da su proizvođači prinuđeni da je usled sve lošijih uslova na tržištu poklanjaju, pa i bacaju. Ipak nade su da će vuna vremenom povratiti svoj značaj kao prirodna sirovina višestruke upotrebe, posebno pogodna za rukotvorine i udobne odevne predmete.
– Nacionalni dan vune u Srbiji i panel pored turističkog, veliki značaj ima sa ekološkog aspekta, sa stanovišta tekstilne indistrije, cirkularne ekonomije itd., kao i o uspostavljanju distrikta za vunu između opština Zapadne Srbije i opština u Raškoj oblasti – rekla je Vesna Todorovski Rusić.
Učesnici su obišli Muzej vune u zlatiborskom selu Sirogojno, koji je prva veze organizovanog ženskog preduzetništva i vune. Zadrugu je osnovala 960. godine Dobrila Smiljanić i bilo je preko 2.000 žena u zadruzi, izvozile su 50.000 komada džempera u ceo svet i sve poznatije ličnosti su želele da imaju taj džemper.
Vesna je naglasila da je velika potražnja za vunom u susednim zemljama i Evropi, ali da je veliki problem carina.
– Vunu naročito traže za terapeutsko pletenje u bolnicima. Poznato je da pletenje pomaže u lečenju kancera, multipleskleroze i slično – rekla je Vesna.
Domaćin ovog značajnog događaja je zlatiborski “Eko agrar”. Direktor Marko Marić kaže da treba biti svestan toga da je danas vuna problem, da je niko je ne vidi kao korist.
– Smatram da ova saradnja koju uspostavljamo može da bude put rešenju da vuna ne bude više problem. Prema podacima iz Privredne komore iz 2021. godine Zlatiborski okrug ima oko 50.000 umatičenih ovaca, a sigurno postoji još oko 10.000 ovaca koja nisu u evidenciji. U praksi to je 2 do 3 kg vune po ovci i to je preko stotine tona nečega koje nikome ne koristi, nego predstavlja problem.
Alberto Kosta, predsednik Evropske fondacije za vunu, rekao je da im je poznato da u Srbiji postoji velika tradicija u obradi vune.
– Evropa dobro poznaje Pirotski ćilim, ornamente i proces izrade. Ali, posebno smo impresionirani i hoćemo da druge zemlje znaju šta postoji ovde, a to je Muzej vune u Sirogojnu i zadivljeni smo brendom koji imaju – rekao je Albert Kosta.
On je objasnio njegovo iskustvo u upotrebi vune u terapeutske svrhe.
– Ja sam 40 godina bio hurirg za kancer dojke i iz svoje prakse mogu da potvrdim da sve žene koje su bile pacijentkinje i koje su plele, imale su mnogo bolje rezultate zato što pletenje i vuna utiču na spuštanje nivoa stresa i čitav proces se iznese bolje i povoljnije. Pre deset godina sam osnovao udruženje Gomitola roza, u prevodu Roze klupče i sa njim sam počeo promociju u bolnicama gde se leče pacijentkinje obolele od kancera dojke, zato što stvarno pomaže – tvrdi Alberto Kosta.
Iva Tadić iz Finske, inače sprska snajka, sa svojim suprugom Ivanom živi u Valjevu i imaju farmu ovaca. Njih dvoje su pre 9 godina osnovali farmu, ali su se susreli sa mnogobrojnim teškoćama i izazovima.
– Gajimo romanovske ovce, koja je ruska autohtona rasa. Međutim, sa romanovskim ovcama ovde nema tradicije. Valjevske predionice i vunovlačare nisu umele da obrade takvu vunu. Oni koji kupuju sirovu vunu nisu hteli romanovsku, jer je drugačija, malo masnija i finija – kaže Iva.
Ona je objasnila i proces od šišanja ovaca do prediva.
– Muž ovcu šiša za 3 minuta, a ja odmah vadim trunje pola sata. Zatim se vuna pere, drnda, prede i na kraju plete. I Evropa i Srbija imaju jedan zajednički problem jer nema perionica. U Srbiji ima jedna velika perionica kod Leskovca, ali oni primaju samo velike količine od 5 tona. Zato bi trebalo da u Srbiji i u drugim zemljama postoje male perionice gde bi mogla da se pere vuna – poručila je Iva.
U toku obeležavanja Nacionalnog dana vune nastupila je muška pevačka grupa Udruženja za negovanje narodne tradicije ”Zlatibor’, kao i predstavnici pripremnog ansambla istog udruženja koji su igrali uz pesme našeg kraja. Ovaj događaj su podržali Opština Čajetina, Grad Užice, Turistička organizacija Zlatibor, Gold gondola i Regionalna razvojna agencija Užice.
Naredne godine će se u Grčkoj održati četvrti Evropski dan vune.
Autor: LZS
