Ovo je jedna reportaža nastala prošlog leta i objavljujemo je u cilju da u ovim teškim danima, kada je neizvesnost od kovid 19 virusa sve veća, malo odagna misli. Ujedno možda će, kada sve ovo prođe, neko i poželeti da prođe ovo predivno iskustvo.
Svako ko voli prirodu trebalo bi da prođe kroz kanjon reke Drine. Litice koje se na pojedinim mestima dižu i preko 1.000 metara nadmorske visine svrstavaju ovaj kanjon među najdubljim na svetu. Smaragdno zelena boja reke i visoke stene, koje su na pojedinim mestima gole, a većim delom obrasle drvećem, stvaraju utisak da uplovljavate u neki drugi svet, bajkoviti svet.
Na krstarenjem Drinom kroz ovaj kanjon može se ići sa nekoliko manjih brodova od hidrocentrale Perućac do hidrocentrale u Višegradu i obrnuto. Prema rečima kapetana broda “Lotika” Željka Mirkovića iz Višegrada, putovanje tom rutom u jednom pravcu traje od tri i po do četiri sata. Ovaj brod može da primi 55 putnika, a nosivost je osam tona. “Lotika” je brodić na dva nivao, donji deo, koji nije potpuno zatvoren, i otvoreni deo na spratu. Na spratu, odnosno platformi, ima nekoliko stolova i stolica. Lepo vreme, pirkanje vetra dok se brod polako kreće i lepota prirode koja je svuda okolo, daju jedinstven užitak.
– Svakodnevno prevozimo turiste. U lokalu putovanje traje od jedan do dva sata, a od Perućca do Višegrada skoro četiri sata. Dužina plovnog puta od HE Perućac do HE Višegrad je 54 km. Ovo Perućačko jezero je čitavom dužinom plovno. Dubina se kreće od 2 do 50 m, a najdublje je kod HE Perućac, oko 50 m. Dužina samog kanjona je oko 20 km. Širina na najužem mestu je oko 30 m, a najšira je u Starom Brodu oko 1.800 metara – kaže Željko.
Od Perućca pa do početka kanjona treba oko pola sata vožnje brodom. U tom delu uz obalu Drine, koja pripada NP “Tara”, postavljeni su splav do splava, dok one vikendice koje su bile na obali, više ne postoje. Кako brod ulazi u kanjon između Zvijzde i Tare, duva sve hladniji vetar, ali po sunčanom danom to dođe kao pravo osveženje. Tu polako prestaje civilizacija. Tek negde, malo dublje u kanjonu, u nekoj uvali, može se videti po neki ribarski čamac i sa srpske i sa bosanske obale. Obe obale su šumovite, prošarane raznobojnim drvećem. A tamo gde su visoke stene, iznenađujuće je kako iz njih raste beli bor. Ptice se spuštaju na vodu tražeći ribu.
Dok Željko objašnjava lepote Drine, “Lotiku” prestiže jedan manji brod. Putnici i jednog i drugog broda pozdravljaju se mašući.
– On će stići pre nas, ali mislim da je lepše kada se polako vozimo, da putnici uživaju u svakom momentu, naročito kada je lepo vreme. Tada ništa ne može da pokvari ovaj doživaljaj kanjona i Drine – dodao je Željko.
Željko je iz Višegrada i ceo život je vezao za Drinu.
– Od detinjstva sam vozio kajak, pa kako sam rastao tako je rasla i veličina čamaca. Vozio sam sve veće i veće čamce, pa jedrilice i evo poslednjih deset godina vozim ove turističke brodove. Volim Drinu. Drina se nekada zvala Zelenika zbog boje. U nekim zapisima iz turskog doba piše da je tada promenjeno ime u Drinu. Lično mislim da je prirodnije da se zove Zelenika, baš zbog ove boje smaragda – kaže Željko.
U najužem delu Drine dugom nekoliko desetine metara litice su pružaju visoko, tako da se samo vidi delić neba. A zatim Drina se polako širi. Pojavljuju se i prvi tragovi civilazacije – dalekovodi, visoko u stenama.
– Još malo naićemo na uliv Žepe u Drinu. Tu je nekada postajao most, setite se “Most na Žepi” od Ive Andrića. Кada je pravljeno jezero Perućac, taj most je trebalo da bude potopljen. Međutim, rasklopili su most, obeležili svaki kamen i premestili ga 4 km uzvodno uz reku Žepu. Našli su dve prigodne stene, pa ga ponovo sklopili – kaže Željko.
Drina je sve šira i šira. Prilika drugom brodu da prestigne “Lotiku”. To je “Grizli”, malo veći. Putnici oba broda opet pozdravljaju jedni druge. Na obalama pojavljuju se kuće, ali i dalje su više šumovite. Sledi i najširi deo Drine. Na obali se završavaju radovi na muzeju i crkvi posvećeni srpskim žrtvama iz 1942. godine, a koji je otvoren u septembru prošle godine.
Vožnja se nastavlja, a lepota Drine ne jenjava. Više je i drugih manjih brodova i čamaca koji prevoze putnike.
– Na ovom brodu uvek se nešto dešava. Uglavnom dolaze organizovane grupe, mada ima dosta i drugih turista. Može da se organizuje hrana, muzika, piće, konobar, a može i samo vožnja. Svaka kombinacija je moguća. Ovde je uvek veselo. Bilo je dosta proslava nekih rođendana, veridbi, momačkih večeri, venčanja, organizacija svih žurki, pa čak i noćnih vožnji – kaže sa osmehom kapetan broda.
I pred sam kraj vožnje, pojavljuje se Andrićgrad, gde je pristanište brodova, a preko puta se vidi čuvena ćuprija.
Cena karte u oba pravca se kreće od 2.200 do 2.500 dinara, a za decu do 10 godina je pola cene. Pre nego što se krene iz Perućca kontrolu će izvršiti granična policija, a kada se pristane u Višegradu proveru ponovo izvrši policija.
Ima se vremena dva do tri sata da se obiđe Višegrad, a onda sledi povratak.
Autor LZS
