Ko i zašto seče u NP Tara? Odgovor NP Tara

Tokom vikenda odbornik opozicije „Užička akcija“ u užičkoj Skupštini Radovan Novaković objavio je po društvenim mrežama snimak o velikoj seči drveća u NP Tara. Snimao se pored table na kojoj piše „Rezervat Račanska Šljivovica I kategorije“ i rekao da se tu nalazi nekoliko stotine stabala, da su našli i mašinu a da radnike nisu zatekli. Dodao je da se vidi da su drva za građu, da nisu bolesna i postavio pitanje ko je dozvolio da se u rezervatu prve kategorije uništava priroda.

U NP Tara saznajemo da je to objavio bez ikakve provere u NP Tara, a sama objava je izazvala niz negativnih reakcija.

– Seča koja je prikazana u snimcima i fotografijama nije izvedena u okviru rezervata „Račanska Šljivovica“, već na lokaciji koja je udaljena oko 3 kilometra od njega. Na toj lokaciji, na asfaltnom putu, nalazi se tabla koja usmerava na skretanje ka rezervatu „Račansku Šljivovicu“, a sam rezervat je nešto udaljeniji i u njemu nije bilo nikakvih intervencija. Autor objava nije zatražio zvanične podatke od  upravljača JP „Nacionalni park Tara“ pre širenja ovih informacija – kaže Ranko Milanović iz NP Tara.

Milanović je dodao da je autor prilikom obilaska lokacija dobio informacije od nadležnog revirnog šumarskog inženjera koje nije preneo u objavi.

– Smatramo da je u pitanju ili slučajno ili namerno plasiranje netačnih podataka, što dovodi do neopravdane uznemirenosti javnosti – rekao je Milanović.

Zaključio je da lokacije na kojima se vrši seča mogu vizuelno delovati dramatično, pogotovo tamo gde se stabla dovlače do puta radi lagerovanja i daljeg transporta, ipak važno je naglasiti da je reč o kontrolisanim planskim aktivnostima.

Ranko Milanović je objasnio da „u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode i Zakonom o nacionalnim parkovima u Srbiji, seča šuma, kao mera nege, gajenja, obnavljanja i korišćenja  je dozvoljena, pa i u šumama u Nacionalnom parku Tara. U skladu sa navedenim zakonima, u Nacionalnom parku Tara, postoje tri režima zaštite, odnosno stepena zaštite. Lokaliteti I stepena zaštite (rezervati) koji u okviru Nacionalnog parka Tara pokrivaju  preko 13% teritorije su predviđeni kao zone stroge zaštite bez ljudskih aktivnosti izuzev naučno-istraživačkih aktivnosti i kontrolisane edukacije, dok su u režimu drugog i trećeg stepena zaštite dozvoljene aktivnosti planskog gazdovanja šumama“.

– Planovi seče se definišu prema desetogodišnjim osnovama gazdovanja šumama. Organizovano šumarstvo na Tari postoji već 150 godina, a “kontrolni metod”, koji se koristi poslednjih 70 godina i primenjuje u Nacionalnom parku Tara, podrazumeva desetogodišnji premer preko 8 miliona stabala na osnovu kog se sagledava stanje i prave planovi za uzgojne tretmane – kaže Milanović.

Objasnio je da se koncept gazdovanja upotrebljen u prebirnim šumama Tare koristi se u najvrednijim šumskim kompleksima Evrope i naziva se još i “trajnom šumom” zato što se ne obešumljavaju veće površine, već se iz sastojine uklanjaju pojedinačna stabla po tačno utvrđenim kriterijumima.

– Intervencije čoveka se svode na popravku zdravstvenog stanja, poboljšavanje raznodobne i prebirne strukture kao i stvaranje vodnog i svetlosnog režima za prirodnu obnovu uklanjanjem prezrelih pojedinačnih stabala. U mnogim stručnim radovima dokazano je da se sastojine prepuštene spontanom razvoju brzo degradiraju različitim oboljenjima i predstavljaju žarišta zaraze za okolnu šumu, a prirodno podmlađivanje gotovo da ne postoji. Ovakvim pristupom osigurava se održivo upravljanje šumskim ekosistemima – objasnio je Milanović.

Zaključio je da lokacije na kojima se vrši seča mogu vizuelno delovati dramatično, pogotovo tamo gde se stabla dovlače do puta radi lagerovanja i daljeg transporta, ipak važno je naglasiti da je reč o kontrolisanim planskim aktivnostima.

Autor: LZS