Pod brdom, na Rzavu, najčistijoj reci u Srbiji, nalazi se selo dobrih domaćina. To je selo Drežnik iznad koga se uzdiže Drežnička gradina, sa nadmorskom visinom od 932 metra. Ovo brdsko-planinsko područje nalazi se na oko 10 km od Užica. Drežnik je karakteristična kotlina duga 15 km i siroka 8 km, okruženo brdima.
Sa južne strane protiče reka Rzav, a sa severne strane reka Đetinja. U podnožiju brda se nalazi selo Zlakusa i prirodni spomenik Potpećka pećina.
Čime odiše Drežnik su sami ljudi, kojima je gostoprimstvo u genima. Sušare su im pune najbolje pršute i slanine, podrumi čiste rakije, sir i kajmak drežnički nemaju premca. U kućama i dvorištima ovog sela dovoljno je uslova za smeštaj gostiju. Ovde je seoski turizam u zamahu, lepote ovdašnje tek će mamiti posetioce.
– Naše selo je puno lepote i to one prave prirodne lepote. Šume, livade, brda, vredni domaćini. Dolazi i prolazi narod. Bilo bi lepo da se duže zadrže da uživaju i odmore. Trebalo bi malo više ljudi da čuju za Drežnik, jer stvarno imamo šta da ponudimo. Mada, nemamo mnogo domaćinstava koji se bave seoskim turizmom. Ali i to će se popraviti – kažu meštani Drežnika.
Milovan Paunović je o ovom selu napisao (Fejsbuk stranica Drežnik).
“Na oko 10 kilometara jugoistočno od Užica nalazi se selo Drežnik, jedno od većih sela užičke opštine. Smestilo se u uskoj dolini dugoj 15, a širokoj osam kilometara. To je brdsko-planinsko selo, bogato šumom, livadama i pašnjacima. Centar sela je urbanizovan, u njemu se nalazi osnovna škola, crkva, ambulanta, prodavnice, kafana. Selo je školu dobilo 1924. godine, a ubrzo zatim i crkvu čiju izgradnju je pokrenuo i njen ktitor bio Drežničanin, mitropolit skopski Josif Cvijović. Crkva je sagrađena 1928. godine, posvećena je Uspenju Presvete Bogorodice. Sagrađena je u neovizantijskom stilu. U osnovi ima oblik lađe koja se na istočnoj strani završava polukružnom apsidom. Pored crkve 2008. godine otvoren je Spomen-muzej posvećen životu i radu mitropolita Josifa Cvijovića u kome su izložene njegove lične stvari, odlikovanja i dokumenta o ovom znamenitom Drežničaninu. Zajedno sa crkvom i parohijskim domom, ovaj spomen-muzej čini jedan lep kompleks. U Drežniku se, pored Centralnog groblja, nalazi kapela koju je 1952. godine sagradio Drežničanin Nedeljko Tomić. Crkvica je, kako je narod zove, jednobrodna građevina s polukružnom apsidom i oltarskim dverima. Na zapadnoj strani se uzdiže lep zvonik. Kapelu je podigla porodica Tomić u spomen na svoju ranopreminulu kćerku Desanku.
Oko dva kilometra jugoistočno od centra Drežnika protiče reka Veliki Rzav, jedna od naših najčistijih reka. Pravi je izazov za ribolovce, u njenim brzacima i virovima skriva se klen, krkuša, potočna pastrmka. Drežnikom sa svojih 932 metra nadmorske visine dominira kupasti planinski vis Drežnička gradina. Ona je pravi izazov za planinare, paraglajdere i sve iskrene zaljubljenike prirode. Ona je i predivan vidikovac sa koga pogled puca na sve četiri strane sveta, severoistočno preko Požege do Ovčara i Kablara, severozapadno preko Užica do Tare, jugozapadno do Zlatibora. Na vrhu Gradine nalaze se ostaci srednjovekovnog utvrđenja o kome se malo zna. Tu je i kamena spomen-piramida visoka 11 metara podignuta palim borcima Užičke partizanske čete i streljanim civilima u sukobu sa Nemcima 18. avgusta 1941. godine. Na istočnoj strani Gradine pre nekoliko godina podignut je veliki repetitor Radio televizije Srbije. U podnožju Gradine, ispod repetitora, nalazi se zaseok Markovići u kome predah i odmor mogu naći svi posetioci ove planinske lepotice”.
A meštani još kažu da ime Drežnik vodi poreklo od reči drezga što znači šuma.
Nedavno je u Drežniku otvoren muzej najpoznatijem žitelju ovog kraja – mitropolitu Josifu Cvijoviću, koji je u najteža vremena Drugog svetskog rata, kao zamenik tada zatočenog Patrijarha, bio na čelu Srpske Pravoslavne Crkve. Ponose se Drežničani ovim svojim zemljakom koji je do kraja života zavičaj nesebično pomagao. On je posebno zaslužan za gradnju ovdašnje crkve Uspenja presvete Bogorodice pre osam decenija, jedne od arhitektonski najlepših na celom području, pa mu se seljani sada odužuju ovim spomen muzejom, u kome su mitropolitova odlikovanja, dokumenti i fotografije, crkvene odežde i posude.
U blizini Drežnika, nizvodno rzavom, nalazi se poznata banja Roge, a odavde nisu daleko ni Potpećka pećina i Zlakusa. Drežnikom je nekad vodio stari carigradski drum (ostaci se ponegde i sada vide), karavani su ovde zastajali, konjanici sa blagom ovuda prolazili. Možda je neko od njih, bežeći od pratilaca, blago negde kraj puta zakopao…
Da je seoski turizam zaživeo govori i smeštaj “Nirvana bre”, koje se nalazi na 12 km od Sevojna, 10 km od Zlakuse i Terzića avlije i 20 km od Zlatibora. To je kuća na selu, sklonjena od buke, saobraćaja i ljudi. Domaćin želi dobrodošlicu u oazu mira i tišine, gde je odmor oabvezan, kao i svež vazduh. Gostima su na raspolaganju dve kuće sa svim neophodnim sadržajem za ugodan boravak. Jedna kuća se sastoji od dve spavaće sobe, dnevnog boravka sa opremljenom kuhinjom, zatvorenom terasom i kupatilom. Druga kuća ima sadržaj kao studio-apartman sa sopstvenim kupatilom. Objekti sadrže i TV sa satelitskim kanalima, besplatan internet, kao i parking u okviru smeštaja.
Na velikom placu Seoskog domaćinstva Nirvana bre, na raspolaganju su:
otvoreni bazen, đakuzi, kotlić i zidani roštilj sa priborom, letnjikovac i letnja kuhinja, bicikle, osvetljen teren za basket, sto za stoni tenis… Tu se može kupiti i domaći proizvode kao što su med, rakija, salate, slatka itd.
Turisti se u Drežniku mogu baš uživati. Postoji obeležena planinarska staza duga 16 km. Kada se popenjete na vrh Kućište na Drežničkoj gradini zadiviće vas pogled na sve četiri strane sveta. Sa vidikovca pogled doseže od Požege do Ovčara i Kablara, preko Užica do Tare, čak do Zlatibora. Na njenom vrhu se nalaze malo poznato srednjevekovno utvrđenje i kamena spomen-piramida visoka jedanaest metara, podignuta palim borcima Užičke partizanske čete i streljanim civilima. Zato je često pohode planinari sa vodičima Planinaraskog društva “Rujno” iz Užica, ali i posetioci ovog lepog sela.
Koliko Drežničani drže do tradicije govori i podatak o održavanju kulturno-sportske manifestacije pod nazivom „Hajdukovanje” koje se parnim godinama održava u Drežniku a neparnim u Ravnima. Svakog proleća se dečaci osnovnih škola u četama od po pet takmičara nadmeću u hajdučkim disciplinama kao što su bacanje kamena s ramena, bacanje potkovice, trčanje, skok u vis i dalj, prevlačenje konopca ili obaranje ruke. Devojčice se raduju izboru za „hajdučku devojku” dok u narodnim nošnjama služe hajducima osveženje i hranu. Hajdučica se bira tajnim glasanjem a svake godine neko od dečaka zahvaljujući časnoj borbi dobija titulu harambaše.
Sve o ovom selu se može pročitati u knjizi “Drežnik – hronika sela” autora Zorana Žeravčića.
Autor: LZS
Zahvaljujemo se svim sagovornicima i onima koji su pomogli da nastane ovaj tekst.
Tekst je deo medijskog projekta “Užička sela imaju potencijala za razvoj seoskog turizma” koji je sufinansiran od Grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
