Kačer, selo koje se nalazi na 9 kilometara od centra Užica, turistima ima šta da ponudi. Već se pročulo po pršuti, ali i po etno domaćinstvu, koje pruža pravi i nezaboravan odmor.
U spisima, ime sela se prvi put pominje u turskim tefterima iz 1476. godine, kao Gornji i Donji Kačer. Kačer se prostire desnom obalom Đetinje i graniči na severu sa Staparima, na zapadu sa čajetinskim selom Tripkovom. Na jugu se graniči takođe sa čajtinskim selima Mačkatom i Krivom Rekom. Na istoku i severoistoku sa Belom zemljom i Turicom.
U selu se pretežno bave poljoprivredom, uglavnom stočarstvom, i preradom i proizvodnjom mesa i mleka. Otuda su poznate porodice po preradi mesa i proizvodnji suvomenstaih proizvoda Brkovići, Bošnjakovići, Čelikovići, Zlatići i drugi.
Lazarevi konaci – pioniri seoskog turizma
Pored proizvodnje, zamajac uzima seoski turizam. “Lazarevi konaci” Milice i Milutina Tadića nalaze se na oko deset kilometara od Užica. Ovo etno domaćinstvo deceniju razvija turizam, kako bi gostima pružili prijatan i nezoboravan boravak. Apartmani „Jabuka“, „Višnja“ i „Šljiva“ sigurno će ostati u sećanju mnogih, kao nešto gde su mogli da osete duh vremena. Domaćinstvo od 5 hektara površine Milutin je nasledio od svog dede Lazara.
– Ja sam otišla u penziju, Milutin je ostao bez posla. Imao je to lepo imanje u Кačeru, koje je nasledio od dede Lazara. Razmišljali smo šta da radimo. Da to imanje ne bi bilo zapušteno, odlučili smo da se bavimo seoskim turizmom. Volimo ljude, prirodu i druženje i ovaj posao ne može da se radi, ako sve to ne voliš. Mićo je po dedi nazvao „Lazarevi konaci“, pa čak i radionicu, koju je otvorio u neposrednoj blizini. Deda Lazar utkao mu je ljubav prema starim zanatima, pa ja kod starih majstora usavršio izvorni stolarski i kovački zanat. To svoje znanje spreman je da prenese na goste i omogući im neposredno učešće u izradi suvenira od kovanog gvožđa ili drveta – kaže Milica.
O utiscima gostiju najbolje govori knjiga utisaka, a Milica nam priča i o impresijama koje su i njima lično rečene.
– Кada je profesor Vlajić boravio ovde i održao predavanje oko 50 zdravstvenih radnika, rekao mi je da je oduševljen. Кada je ušao u dnevni boravak, samo je rekao:“Jao, koliko ovde ima pozitivne energije“. Tako reaguju i gosti kada dođu samo na ručak. Trudimo se da svakom gostu napravimo ugođaj. Iako ima grejanje, mi tu upalimo kamin, poneku sveću i to bude ugodan ambijent i neka domaća atmosfera. Jedna mlada devojka, ne znam kako je došla do nas, zvala me je i pitala da li mogu da samo za nju i njenog momka obezbedim taj dnevni boravak, jer očekuje da će od momka dobiti prsten. Momak je bio Italijan, a ona je bila razvedena i ima odraslu devojčicu. Oboje su bajkeri i neko vreme su se zabavljali. Za to veče je tražila da budu pored upaljenog kamina, da gore sveće, da imaju večeru, suvo slatko vino i tražila je čokoladnu tortu, ne veću od 15 cm. Naravno, kada volimo ovaj posao, onda ispunjavamo i želje svojih gostiju. Mi smo im sve to omogućili. Ona je dobila prsten i svi su bili zadovoljni – kaže Milica, a sličnih događaja ima dosta.
„Lazarevi konaci“, zbog samog ambijenta gde se nalaze, ali i ljubaznosti domaćina, prema Miličinim rečima, imaju i vrlo često goste koji se najave da dođu na doručak ili da bi proveli vikend.
“Lazareve konake” čine tri objekta povezana u celovit skup, sva tri objekta su apartmanskog tipa, koji, svaki za sebe čini mini seosko domaćinstvo, opremljeno za smeštaj najrazličitijih kategorija, uz obezbeđene nesmetane privatnosti gostima. Svi objekti su opremljeni kupatilima, kuhinjama, spavaćim i dnevnim sobama, terasama i kompletnom audio i video opremom, Wi-Fi. Prednost objedinjavanja svih objekata u amdijentalnu celinu je i mogućnost boravka više porodica, prijatelja, po želji gostiju. Smeštajni kapaciteti omogućavaju ugodan smeštaj za 13 osoba.
Ovo domaćinstvo se nalazi na 750 m nadmorske visine. Priroda je potpuno očuvana, a priroda je idealna za šetnje, trčenje, planinarenje. U zimskom periodu padine imanja se mogu koristiti za skijanje. Poseban ugođaj čini sakupljanje šumskih plodova i bilja, posmatranje šumskih životinja (srne, zeca, veverica, šarenoliki svet ptica i bilja), kao i domaćih životinja koje uzgajaju seoska domaćinstva u okolini.
Tu su i Zarići, čiji je cilj, između ostalog, i seoski turizam. Ljubinka Zarić zajedno sa suprugom, ima porodično gazdinstvo i bavi se proizvodnjom zdravih, prirodnih proizvoda, napravljenih od organski proizvedenih sirovina. Ovaj posao radi sa velikom ljubavlju, iako radi u velikoj firmi. Proizvodi razna slatka: od šljiva, šumskih borovnica, jagoda, višnje, dunje, sokove, džemove, kompote, med sa suvim voćem, a suši i šljive. Voće je iz domaće proizvodnje, proizvedeno bez upotrebe pesticide. Pojavljuje se na manifestacijama, gde stiče kupce.
Proizvodnja mesa je tradicija
Proizvodnja sušenog mesa, naročito goveđa pršuta, je tradicija u ovom selu. U mnogim domaćinstvima se prenosi generacijama. Domaćinstvo Brković je među njima, a poznato je i po brojnim nagradama koje odnosi na poznatoj “Pršutijadi”.
– Proizvodnja suvog mesa je tradicija u našoj porodici, jedan ceo vek. Stariji su se godinama bavili sa tim, a od 1975. godine zvanično je počela proizvodnja suvog mesa za tržište. Od kako znam za sebe u našoj familiji su se proizvodili goveđa, svinjska, ovčija pršuta, slanina i sve vrste kobasica – kaže Nikola Brković.
A u čemu je tajna, koja privlače ljude ovim suvomesnatim đakonijama, Nikola kaže:
– Tradicionalni način sušenja ovih đakonija od mesa i soli ovde su ustanovili naši preci. Važno je naći dobru stoku. Treba samo pravilno usoliti meso i sušiti na bukovom drvetu. To je tajna naše pršute.
A da je selo Kačer pogodno i za voćarsku proizvodnju, govori i podatak da je u njemu postavljeno prvo ogledno polje borovnice u Srbiji sa metereološkom stanicom. Ona upozorava o mogućnostima infekcije, dok ogledno polje pokazuje najbolji način tehnologije proizvodnje visoke žbunaste borovnice u Srbiji.
Ogledno polje se sastoji od 780 biljaka u 13 redova, na sve moguće načine – u saksijama različitog oblika i zapremine i vrećama s punjenjima od litvanskog treseta i koriste različite gotove premijum supstrata i druge mešavine. Za nekoliko godina imaće se egzaktni podaci sa svim mogućim merenjima koje niko neće moći da obori o tome šta daje najbolje rezultate i koja je to tehnologija i način uzgoja borovnice koji može da se primeni.
Udaljeno 20 km od Zlatibora, a nije daleko ni od Tare i Mokre Gore, selo Kačer je već predodređeno za razvoj seoskog turizma. Sigurno, to podržava i Grad Užice, koje je asfaltiranjem putnih pravaca za oko 370 domaćinstava.
Autor: LZS
Zahvaljujemo se sagovornicima na saradnji.
Tekst je deo medijskog projekta “Užička sela imaju potencijala za razvoj seoskog turizma” koji je sufinansiran od Grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
