Ruža Đokić iz Sevojna već pet godina u plastenicima uzgaja kale. Nažalost, mnoge od njih su za vreme vanrednog stanja završile na smetlištu. Ipak, Ruža ne odustaje i svojim ljubimicama pruža svu pažnju.
Veći deo barskog zemljišta Ruža Đokić je uspela da pretvori u pravi mali raj gde postoji samo miris i lepota kala. Pet godina ih uzgaja, neguje, brine… A onda za vreme vanrednog stanja pustila je suze.
– Bilo, ne ponovilo se. Gledala sam kako mi propadaju. Jedno jutro kada sam otvorila plastenik pitala sam se šta da radim sa njima, da li i dalje da otvaram plastenik? Ćerka me je našla da plačem. Svi mi radimo za novac, ali u tom momentu mi je iskreno bilo žao kako one propadaju. Mnoge sam bacila iza plastenika. Nije bilo ni slavlja, a sahrane su bile sa ograničenim brojem ljudi. Jedan deo sam poklanjala ženama u Sevojnu, u Užicu, samo da ih ne bih bacila. Sve je bilo jako tužno. Ali, sada raspoloženje je mnogo bolje. Zadovoljstvo je veliko kada ih berem i punim automobilom razvozim po cvećarama, dok ih negujem i gledam kako rastu – kaže Ruža.
Svakoga dana Ruža i njena ćerka Nevena beru kale. Za njih je kala cvet najlepši među cvetovima, koji predstavlja simbol lepote i nežnosti. Kale je Ruža počela da gaji sasvim slučajno.
– Srela sam sa ljudima iz Pančeva koji godinama gaje kale. Oni su bili oduševljeni sa proizvodnjom. U razgovoru sa njima svidela mi se ta ideja. Imali smo plac, koji je nekada bio bara, a u razgovoru sa njima shvatila sam da kala hoće vodu. Od njih sam prvo kupila 300 lukovica, pa zatim 1.000. Terala sam sebe da ne odustajem. Ulaganja su u početku bila velika – lukovice 1.000 evra, plastenik 1.000 evra, sistem navodnjavanja kap po kap za plastenik 30 puta 8 m i još nekih potreba da bi kala uspela, sve ukupno je koštalo oko 3.500 evra – seća se Ruža svog početka.
Kaže da prve godine malo cveta i da je svake godine sve bolje.
– Lep je to posao i zadovoljstvo je raditi, ali nije lako kako to mnogi misle. Ima dosta posla. Zimi mora da se čisti plastenik da bi ga spremili za proleće, tu je voda, hrana… Ja imam i jedan veliki problem, a to su puževi. Ako ne zatvorim plastenik oni uđu. Dešavalo se da uveče u 22 sata ćerka i ja pod baterijskim lampama skidamo puževe. Ovde je bara i ne može pužomor sve dao čisti, jer čim se nakvasi on gubi dejstvo. Ujedno i skup je, a to su dodatni troškovi – objašnjava naša sagovornica.
Sada Ruža ima dva plastenika u kojima gaji kale. Kada ih ne razvozi, ona je u plastenicima, koji moraju da se održavaju.
– Kala zahteva vodu, neće žedna i traži hranu. I mora da bude čisto. Liska koja izbaci cvet se suši i mora da se ukloni. Ako uberem 1.000 cvetova, onda u plasteniku imam 1.000 liski koje će se osušiti. To se redovno čisti. Inače, drugo ništa posebno ne zahteva. Dakle, potrebno je da samo vodim računa o puževima, bolestima, provetravanju jer to je šuma i mora redovno da se provetrava, a ako nema strujanja vazduha javljaju se bolesti. Ovde nema prskanja, kao kod drugog cveća. Cvet traje sedam dana – dodala je Ruža.
Ona je za naš sajt objasnila i razvoj kale.
– Lukovica zimi miruje kada posečem stabla. Imam dva ciklusa cvetanja. Prvi je u maju i junu, kada stiži cvetovi, a drugi je u jesen. Kada se zasadi lukovica pa do cveta potrebno je od 60 do 90 dana, sve zavisi od uslova. Lukovici prvo treba vreme da se ukoreni i razvije. Ona se sama bokori i tići, pa u jednom bokoru može biti po 15 lukovica. Prošle godine sam izvadila jedan red, jer nisam mogla više da prolazim kroz plastenik. Od toga sam napravila drugi plastenik. Možda ove godine i objavim prodaju lukovica – kaže Ruža
Lukovica u zemlji neće da smrzne, ali list hoće, te je potrebno voditi računa i o temperaturi u plasteniku. Njeni plastenici imaju tri sloja najlona. Razmišljala je i o grejanju, ali kaže da bi joj to bili veliki dodatni troškovi.
Postoje kale u bojama, ali Ruža kaže da nije dobro da se mešaju i za nju bela kala ima svu prednost. Spremala je ovo cveće i za saksije, ali preporučuje dvorišno gajanje kale.
– Mislim da je kala u saksiji sputana. Lepša je u dvorištu i treba je posadati na mestu gde nije ceo dan izložena suncu, jer direktno sunce isuši cvet i brzo dehidrira – kaže Ruža.
Ljubavi prema ovom cveću ima na pretek.
– Imam dosta ljubavi prema kalama. Nema ništa lepše nego kada otvorite plastenik i zamiriše 2.000 kala. Kada moji unučići uđu ujutru u plastenik kažu mi:”Baba, pa ti pričaš sa njima!” I baš tako. Ujutru kada uđem u plastenik kažem im: “Gde ste moje lepotice?”. Njihov miris i lepota daju mi snagu – kaže Ruža.
Dok Ruža i njena ćerka beru kale, skoro da se i ne vide u njima. Mogu porasti i do 160 cm.
Sve je ovo lepo, ali najveći problem je naći tržište. Prema rečima naše sagovornice najviše uzgajivača kala ima u Vojvodini, a u okolini ima ih u Požegi i Čačku.
– Kada sam počinjala stavljala sam kale u automobil i od cvećare do cvećare u skoro sve gradove u Zlatiborskom okrugu. Sada ih razvozim u Užice, Požegu, Novu Varoš, Prijepolje, Priboj, Kosjerić, Ivanjicu… Uberem je kada se otvara cvet da bi bila sveža u cvećari. Takođe, uzgoj kala može da se kontroliše. Čim joj zavrnete vodu, on prestaje da radi. Planiram da početkom juna zatvorim vodu, a onda malo kasnije da pustim, da bi ih imala u septembru i oktobru, jer će biti svadbi – kaže Ruža.
Ona kale cvećari prodaje za 50 dinara, a najbolja je cena za 8. mart. Sada u ovom periodu, kada stiže drugo cveće, cena kale zna padne i na 30 dinara. Ipak, Ruža je zadovoljna, jer kako kaže sa njenom proizvodnjom od oko 2.000 kala, može da obezbedi jednu pristojnu platu, što njoj kao nezaposlenoj dobro dođe.
Kala u Grčkoj ima značajno mesto u mitologiji. Kod Rimljana simbolizuju lepotu, a u hrišćanstvu se vezuju za nevinost, vrlinu i čistotu.
Autor: LZS
