Predstavom „Rat i mir”, Lava Nikolajeviča Tolstoja, u režiji Borisa Liješevića , a u izvođenju Narodnog pozorišta Beograd, završen je takmičarski program 27. Jugoslovenskog pozorišnog festivala “Bez prevoda”.
Reč reditelja Borisa Liješevića:
Ovo je jedan od komada koji je više od klasike. Isprva nije ni smatran romanom, već epopejom. (…) To je roman koji grije dušu. Ima nešto veličanstveno, uzvišeno i toplo u njemu. Kao jevanđelje. Ili kao Sveto pismo. Čovjek neprestano vodi rat na svim poljima, a teži o miru sa samim sobom. A do mira se dolazi kroz rat. Rat se vodi na bojištu jednako kao i u duši. Rat u svijetu počinje od rata u čovjeku. A rat je sukob svijeta sa samim sobom. Potrebno je stići do mira u čovjeku pa će biti i mira u svijetu. Jer ratove ne pokreću vladaoci. Ratove pokreću milioni uzroka koje istorija ne proučava. Ratove pokrećemo mi. Bez nas nema ni ratova.
“Kada smo počeli prve probe, rekao sam Borisu da postoji nešto važno u iskustvu Tolstojevom sa Kavkaza i iz ratova, a to je da je on uvideo strahote ratova u bolnicama. Ako govorimo o aspektu rata, suočićemo se sa onim što je istina o ratu, a to je da mladi ljudi nestaju, i da rat stvarno boli. Postoji nešto u čoveku što mu daje osećaj moći kada vidi postrojenu vojsku, kada vidi smotru, pitanje je šta je to u nama”, rekao je glumac Hadži Nenad Maričić.
“Mene je ovaj lik na neki način oplemenio, taj njen život koji je ona prošla, to traganje za ljubavlju. Svi mi tražimo ljubav, i jurimo da budemo srećni, i svi mi grešimo, i iz te žudnje za ljubavlju mnogo povređujemo druge ljude, i drugi ljudi se oplemenjuju zapravo tim povredama koje mi njima nanosimo, i oplemenjuju se i ljubavlju koju mi njima dajemo. Na kraju su svi na dobitku, ako zaista žele to i mole se za to, to će na kraju to i dobiti, tužno je ako neko ne veruje u ljubav”, dodala ja glumica Teodora Dragićević.
“Mi ako smo ovom predstavom podstakli ljude da uhvate taj ogromni roman, videće koji je to okean, šta to sve obuhvata, to je potpuno neverovatno. Ja igram čoveka koji pripada jednom drugom vremenu koji je dosta rigidan. Kada igrate velikog pisca on vam uvek da sve, a to šta je on napisao o tom čoveku ja sam samo probao da pratim njega. Ja se nadam da smo se mi malo primakli, sažeti to tako kompleksno delo u tri sata je Sizifov posao, i svaka čast Liješeviću i našem dramaturgu”, kaže glumac Miodrag Krivokapić.
Festivalska publika predstavi je dala ocenu 4,84.
Izvor: JPF
