Posle godinu dana kada je na medveda Aleksandra stavljena ogrlica sa kamerom i GPS-GSM praćenjem, javnost danas ima priliku da vidi kako je ovaj šumski car živeo u tom period. Bilo je planirano da ogrlicu nosi još 6 meseci, ali je nekako uspeo da je skine. Radnik NP “Tara” Vladimir Jovanović prilikom tesalacije drveća u jednom veoma nepristupačnom delu NP “Tara” pronašao je ogrlicu.
Ogrlica omogućava da se pomoću satelita svakog momenta dobije podatak o lokaciji odnosno kretanju obeležene jedinke. A zahvaljujući kameri po prvi put su dobijeni snimci i slike direktno iz okruženja medveda. Sve to je deo projekta „Tajni život medveda“, koji je predstavljen danas u Info centru na Mitrovcu.
– Snimljeno je sedam sati dragocenog materijala. Rezultati ovakvog monitoringa medveda će omogućiti da se bolje razume njihova nemerljivo značajna uloga u šumskom ekosistemu, kao jednog od najvrednijih predstavnika biološke raznolikosti koji ima značajnu ulogu u očuvanju prirode – rekao je profesor Duško Ćirović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji od 2007. godine vodi projekat markiranje i praćenja medveda u Srbiji.
On je rekao da je projekat „Tajni život medveda“ imao za cilj da korišćenjem najsavremenijih tehnologija doprinese što boljoj zaštiti ove vrste i javnosti predstavi njen značaj i specifičnosti. Takođe, cilj projekta je i podizanje svesti šire zajednice o potrebi očuvanja biološke raznovrsnosti i zaštite ugroženih vrsta.
– Na osnovu ovih podataka vidimo da je medved Aleksandar imao teritoriju od 300 km2. Uglavnom se kretao u NP Tara, a jednom je preplivao preko jezera Perućac i posle nekoliko dana se vratio iz Bosne. Aleksandar je najkrupniji medved kojeg smo označili, a pretpostavljamo da je star oko 15 godina, da je u punoj snazi. Kamera koja je snimala po setovima, ujutru, popodne i uveče, pokazala nam je neke navike. U toku ovog snimanja Aleksandar se nije sreo ni sa jednom drugom vrstom životinja. Ali, zato je imao dva puta susret sa ženkama. Pretpostavljamo da su to dve različite ženke, a to ćemo utvrditi detaljnijom analizom. Prvi put je manju ženku sreo u maju, a drugi put je sreo veću ženku u julu. Inače, reproduktivni period medveda u ovom delu zemlje traje od maja do jula – objasnio je profesor Duško.
Pored toga prisutnima je prikazano kako je medved u svom brlogu, na veoma nepristupačnom delu u kanjonu Drine, uneo lišće i granje, i tu bio u hibernaciji 4 meseca. Prvi njegov izlazak iz pećine je bio kratak, osmotrao je okolinu i vratio se. Iz pećine je izašao u martu. Uglavnom se kretao strmim vrletima Tare, a snimak govori da je prolazio obodom sela Aluge, izbegvajuči čist prostor i susrete sa ljudima. Na snimci se vidi i kako se hrani uglavnom insektima i larvama, kako je aktivan noću, a ujutru drema.
– U Srbiji smo imali sedam označenih medveda sa ogrlicom, u stvari sada pet, jer je Aleksandar skinuo ogrlicu, a ogrlicu je skinuo i medved Zoran sa Tare. Pratimo kretanje tri medveda koji su markirani na Zlatiboru, na Goliji i Jadovniku. Ovaj program postoji od 2007. godine i naš prvi označeni medved Miloje imao je najveću teritoriju kretanja od 4.500 km2 – rekao je prodesor Duško.
Direktor NP Tara Dragić Karaklić je rekao da je potreban multidisciplinaran pristup, saradnja različitih institucija i stručnjaka uz korišćenje najsavremenijih tehnoloških rešenja, ali i podrška društveno odgovornih kompanija, kako bi se sačuvale značajne vrste i njihova staništa. Zato se zahvalio kompaniji Telekom Srbija koja je prepoznala ove potrebe i značaj ovog projekta i uključila se u rad.
Projekat je finansijski podržala kompanija Telekom Srbija u iznosu od 1.140.000, dinara.
– Telekom Srbija je jedna od retkih kompanija koja je prepoznala problem gubitka biodiverziteta odnosno nestanka pojedinih vrsta i u tom smislu smo zadnjih godina podržali nekoliko projekata vezanih za zaštitu i proučavanje ugroženih vrsta. Jedan od tih projekata je “Nijedna vrsta ne umire sama” – rekao je Zoran Кarić iz Telekom Srbija.
Marijana Josipovič je navela da se 1/3 flore i faune Srbije nalazi na Tari i da se praćenje medveda još odvija pomoću foto zamki i DNK analize.
Aktivnosti na monitoringu medveda se nastavljaju i dalje, trenutno su postavljene zamke da se ponovo uhvati Zoran i obeleži ogrlicom sa GPS-om, jer postavljanje kamere je veoma skupo i trenutno se za to nema dovoljno sredstava, kažu u NP tara. Za proteklih 17 godina, otkako se radi monitoring medveda u Nacionalnom parku Tara, ogrlice je nosilo 16 jedinki što je dalo nemerljiv doprinos izučavanju ove vrste na području Evrope.
Prema podacima u Srbiji obitava oko 120 jedinki medveda, dok u Hrvatskoj oko 700 jedinki.
Autor: LZS
