Zlatiborsko selo Mačkat od danas pa u naredna tri dana imaće poseban miris – miris pršute i drugog suvog mesa. Ovogodišnji Sajam suvomesnatih proizvoda „Pršutijada“ okupilo je devet izlagača i brojne proizvođače drugih domaćih proizvoda. Kao i prethodnih godina i ove godine su se birali najbolji proizvođači, koje je ocenjivalo deset stručnjaka iz Centra za ispitivanje namirnica iz Beograda.
Za najboljeg proizvođača goveđe pršute proglašen je Petar Šopalović iz Mačkata, čija je kobasica takođe odnela prvu nagradu.
Za najboljeg proizvođača svinjske pršute prvu nagradu je dobio Dragan Stojanović, dok je proizvođač Nikola Beković proglašen za najboljeg proizvođača ovčije stelje i slanine.
– Od kada znam za sebe sam u ovom poslu. U kući radimo brat, snaja, ja, žena, otac i majka. Ovde je sva goveđa pršuta izvrsna, a neka mora biti najbolja – kaže Petar Šopalović (34) iz Mačkata, najbolji proizvođač goveđe pršute, koja je treća generacija u svojoj porodici koja se bavi ovim poslom.
On objašnjava da bi goveđa pršuta bila dobro stoka mora da bude debela, da se lepo usoli, obradi i, najvažnije, da se osuši. Taj proces, od početka soljenja do finalnog proizvoda, traje dva meseca.
– Najteže je naći dobru sirovinu, ali mi radimo za jednom klanicom koja stvarno ima izuzetno dobra grla – dodao je Petar.
Na sajmu se kuvao kačamak, a profesor kuvarstva iz Ugostiteljsko-turističke škole Miroljub Mitrašinović, sa svoja dva učenika kuvao je doručak za posetioce –kačamak.
– Za ovaj idealan doručak potrebni su voda, mast ili ulje i brašno od kukuruza osmaka. Prvo pustimo da dobro provri voda i ulje, a onda postepeno dodajemo brašno. Masa mora da bude malo ređa da bi se kukuruz skuvao, a masa se posle polako stegne. Služi se sa mlečnim proizvodima, sirom i kajmak, a može i sa pršutom. Ima varijanta da se u kuvanu masu doda stari kajmak i to je cicvara – kaže profesor kuvarstva.
Pored raznih suvih mesnih đakonija bili isu štandovi sa proizvođačima meda. Na štandu Dragana Kolakovića iz Čajetine, kako kaže, bilo je potpuno nekih novih proizvoda za koje se još ne zna u Srbiji.
– Supruga i ja smo počeli da pravimo liofilizovani med. Tu je 95 posto livdaskog meda i 5 posto sušenog limuna, ili maline, ili borovnice. Probali smo sa običnim limunom da napravimo, ali med se razvodni, dođe kao kaša, kao voda, i nije moglo da stoji duže od dva meseca. A sa sušenim limunom može beskonačno da traje. Pored toga imamo liker, koji pravimo od vina i sa brusnicima i jednom ruskom voćkom koja se zove pasji trn – kaže Dragan.
Na ovogodišnjem sajmu cene nisu bile baš sajamske. Goveđa pršuta je od 2.800 do 3.000 dinara, svinjska špršuta 1.800 dinara, ovčija stelja 2.500 dinara, čvarci, slanina i kobasica od 1.300 do 1.600 dinara.
Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović je otvorio ovu manifestaciju i najavio osnovanje Agrar biznis centra koji će biti u principu akcionarskog društva, a koje će mnogim proizvođačima omogućiti velike pogodnosti.
– Cilj nam je da ovakve manifestacije zažive, da se malo unaprede, da pomognemo našim poizvođačimada ostanu na ovim predelima. Naš Eko Agrar će vrlo brzo da preraste, kako je i prvobitno bilo zamišljeno, u Agro biznis centar. Mi hoćemo da organizujemo naše poljoprivredne proizvođače da se udružuju principu akcionarskih društava – rekao je Stamatović.
On je dodao da zna da je „to teško i naporno, jer posle niza godina kada su proizvođači i seljak ostavljeni na marginama, mladi ljudi odlazili ka gradovima i selo zapostavljena, teško je da uveriti ove ljude da ovo što radimo ima smisla“.
-Ovo je iskustvo iz modernih i savremenih zemalja koje poštuju svoje poljoprivredne proizvođače. I zašto to ne bi to moglo da zaživi u Srbiji? Ojačaćemo i infrastrukuru našeg Agro biznis centra i shvatiće. Mi ne možemo da utičemo na globalna dešavanja, ali imamo dobru vodu i prirodu, a na nama je onda da naprvimo kvalitetan proizvod – rekao je Stamatović.
Ovaj sajam traje do 3.marta.
Autor: LZS
