Kolo je od 2017. godine kao tradicionalna narodna igra na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog.
Kolo je jedan od najvažnijih i najstarijih oblika narodnog plesa u Srbiji i na Balkanu. Pored toga što je ples, kolo ima i duboko ukorenjenu kulturnu simboliku i funkciju u narodnoj tradiciji. Reč “kolo” dolazi od staroslovenske reči “kružiti” ili “krug”, što ukazuje na karakterističnu formu ovog plesa.
Prema rečima etnologa osnovne karakteristike kola su: formacija i struktura, vrsta ritma i tempa, uloga i simbolika, kao i povezanost sa narodnim običajima.
– Kolo se obično igra u krugu ili u liniji, a najčešće su plesači držali jedni druge za ruke, stvarajući tako simboličku povezanost i zajedništvo. Postoje varijacije kola, kao što su brza kola, spora kola, i okrugla kola, a svaka ima svoje karakteristične korake i ritmove – kaže naša sagovrnica.
Kola se izvode u različitim taktovima, ali najčešći su 2/4 (u brzom tempu) i 3/4. Ritam kola obično ima veoma energičan i vesel karakter, što ga čini pogodnim za proslave i festivale. Kolo se može izvoditi uz živu muziku, koja se često svira na tradicionalnim instrumentima poput harmonike, tambure, frule, violine ili trube.
– Kolo je više od samog plesa. Ono ima duboku simboliku zajedništva, saradnje i solidarnosti. Plesanje u krugu izražava povezivanje članova zajednice, jer su svi povezani i zajedno učestvuju u izvođenju. Kola su se često igrala na svadbama, svečanim proslavama, festama i verovanjima. Kolo se u tom kontekstu smatralo ritualnim činom, a odigralo je značajnu ulogu u različitim kulturnim prilikama – dodala je etnološkinja.
Ona objašnjava da se kolo može podeliti u različite tipove, zavisno od regiona i tradicije, kao što su: žensko kolo, muško kolo, brza kola, polako kolo, ili specifični lokalni oblici.
– Neki oblici kola imaju specifične korake ili pokrete, kao što su okretanja, skakanja ili ples u parovima, dok su drugi prostiji, sa jednostavnim koracima i kružnim kretanjem. Kola su bila prisutna u životu naroda u mnogim prigodama, bilo da se radi o svakodnevnim aktivnostima ili o specijalnim događajima. U tradicionalnim zajednicama, kolo je bilo sredstvo za jačanje socijalnih veza i održavanje kulture – kaže naša sagovornica.
Kolo je duboko ukorenjeno u narodnoj tradiciji i kulturi Balkana. To je ples koji nije samo fizička aktivnost, već i sredstvo za izražavanje zajedništva, verovanja, veselja i kulture jednog naroda.
UŽIČKO KOLO
Užičko kolo je jedno od najpoznatijih i najlepših narodnih kola Srbije, koje je postalo prepoznatljivo u celom regionu. Ovo kolo ima bogatu muzičku i plesnu tradiciju, i svrstava se u grupu bržih, dinamičnih kola.
Uz prepoznatljivu melodiju i jednostavnim koracima u bilo koje doba dana, na bilo kom kontinentu, zaigra narod Užičko kolo. Igra ga i staro i mlado, kako ko zna, na svadbama, na slavljima ličnog, porodičnog, profesionalnog ili nacionalnog uspeha na trgu, u hali, u učionici, na ulici, u svlačionici i terenu, bilo gde
Stručnjaci folkloristi kažu da je ustvari Užičko kolo nastalo prvo kao melodija, a kasnije, ne tako davno, narod je počeo da igra.
Goran Paunović, predsednik Udruženja građana i KUD “ERA” kaže da su Užičko kolo, Moravac, Kukunjaš, Jovančica, Žikino kolo i slična kola, u stvari ista kola, kako se narodski kaže “kolo 3, kolo 6 koraka”, samo da igra zavisi od ritma.
– Užičko kolo je prvo nastalo kao komponovana melodija. Moravac i Užičko kolo, isto su relativno novijeg datuma. Sve su to ista kola “kolo 3, kolo 6 koraka”, a samo su različiti tipovi. Sva ta kola se igraju tri desno, tri u mestu, tri levo, tri u mestu. Užičko kolo je srednje brzo kolo, dok je Moravac sporo ili retko kolo, dok je recimo Žikino kolo brzo kolo. Dakle, za sva ta kola je isti obrazac igre, samo zavisi od ritma melodije. Izgleda da narodu najviše prija srednji ritam, pa se zbog toga najviše igra Užičko kolo – kaže Goran Paunović i dodaje da slična melodija postoji u Grčkoj, Bugarskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, ali i u Hrvatskoj gde postoji kolo Kukunjez koje ima isti obrazac igre naših kola.
Iako se igra po istom obrascu u svim krajevima Srbije, postoje nijanse koje se razlikuju na prostorima Srbije.
– Na različitu melodiju se igra ista igra, s tim što će Šumadinci malo više da prepliću i zakite, dok je u užičkom kraju dinarski tip,vuče na Hercegovinu, pa malo više trupće, tabana dok se igra i malo manje zapliće. To je bogatstvo koje imamo u Srbiji, potpuna ista igra može se videti od Vojvodine do Kosova – kaže Goran.
Kako je i kada nastalo Užičko kolo, Goran kaže da je verovatno nastalo tokom Drugog svetskog rata, a pročitao je da je nastalo u Beogradu, autora jednog harmonikaša koje je ime kolu dao po užičkoj mućkalici.
UŽIČKO KOLO SE IGRA U CELOM SVETU
Užičko kolo igrali su Srbi u Australiji ispred hotela u kom je Novak Đoković bio zatočen, a u Americi je zaigrao i Nikola Jokić na treningu kada je s razglasa pušteno Užičko kolo. Zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu proslavile su srpske odbojkašice uz Užičanku u Azerbejdžanu.
Igra se Užičko kolo u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, a društvene mreže su prepune snimaka kako se Užičko kolo igra i u Hrvatskoj. Snimak zabave kadeta Policijske škole „Josip Jović“ u prostorijama Policijske akademije, izazvalo je oštre reakcije, pa je MUP Hrvatske hteo da izbaci polaznicu koja je snimala kolo, a učesnicima da izreknu odgovarajuće sankcije. Ali, do toga nije došlo, jer se mlada kadetkinja pravdala da nije znala da se radi o Užičkom kolu.
Nije ovo prvi put da Užičko kolo bude „hit“ u Hrvatskoj. Uz njega su hrvatski navijači pre nekoliko godina proslavili pobedu svoje fudbalske reperezentacije nad Turskom, a da je savladao korake pokazao je i Ćiro Blažević, hrvatski fudbalski trener. Ima i snimak na kojem hrvatski fratri igraju Užičko kolo. Vilo se Užičko kolo i u Puli i Rovinju, uprkos protestima hrvatskih desničara.
Danas, Užičko kolo i dalje predstavlja snažnu kulturnu baštinu, i to ne samo Užica, nego celog zapadnog Balkana. Uprkos modernim promenama i globalizaciji, Užičko kolo i dalje okuplja ljude, čineći ih delom veće zajednice, kroz ples i muziku. Popularizovano je kroz folklorne manifestacije i festivale, a mnogi turisti dolaze da uživaju u ovom narodnom blagu.
Istorija Užičkog kola je bogata i raznolika. Iako se danas prepoznaje kao specifičan ples ovog regiona, Užičko kolo je od samih početaka bilo deo veće kulturne i društvene dinamike Balkana. Kroz vekove je ostalo u srcu narodnih običaja, nastavljajući da bude izraz narodnog identiteta, slavljenja zajedništva i radosti.
Autor: LZS
Zahvaljujemo se Muzejo Staro selo u Sirogojno i Udruženju građana “Era” iz Užica na saradnji
Tekst je deo medijskog projekta “UŽIČKI BISERI KROZ PESMU, IGRU I TRADICIJU” koji je sufinansiran od Grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
