Pod sloganom “Novi mrtvac u novom svetskom poretku” otvoren je šesnaesti po redu filmski i muzički festival “Кustendorf” na Mećavniku.
U svečanoj atmosferi pristuži gosti na brdo Mećavnik u Mokroj Gori. Dočekuju ih tradicionalno – hleb i so, kao i čokanj rakije. U sali bioskopa KUD iz Kragujevca, stalni učesnik festivala, svojom igrom i pesmom oduševio je publiku.
Ministarka kulture Maja Gojković otvarajući “Kustendorf” poručila je da je ovo jedan od najinspirativnijih kulturnih događaja u regionu, Evropi i svetu, na kome se slavi visoka umetnost i autorski film kao njen važan deo.
– Večeras i narednih dana Mećavnik će biti mesto susreta i dijaloga filmskog umeća i iskustva s jedne, i novih talenata s druge strane. Ovo je festival koji već deceniju i po neumorno zrači pozitivnom energijom i mladim stvaraocima daje jedinstvenu priliku da učeći od najboljih steknu nova saznanja i prošire svoje vidike – rekla je Maja Gojković.
Za Kusturicu kaže da zahvaljujući prvenstveno njemu Srbija ima autentični filmski festival koji je istinski praznik umetnosti.
– „Кustendorf“ je od svog nastanka svrstan među najbolje svetske filmske festivale, što je od velikog značaja i za afirmaciju naše kulture i Srbije u međunarodnim okvirima. Mi smo oduvek bili poznati kao zemlja talentovanih umetnika i stvaralaca. Festivali kao što je ovaj na Mokroj Gori, imaju važnu ulogu u stvaranju novih velikih autora kao što su Emir Кusturica, Živojin Pavlović, Saša Petrović i drugi, koji su obeležili filmsku umetnost na ovim prostorima. Zbog svega toga, podrška Ministarstva kulture ovom filmskom festivalu neizostavni je deo odgovorne kulturne politike i bitan podsticaj razvoju kinematografije – rekla je Maja Gojković.
Slavni reditelj Emir Kusturica je na otvaranju postavio pitanje “Šta je umetnost?”
– Iako ne volim da budem previše originalan treba reći da je umetnost ogledalo ljudskog duha ovapločena u bilo kojem materijalu, u telu glumca i plesača, ona ima sposobnost da nas iz realnosti preusmeri na put transcedencija. Ona proizvodi uzbuđenje, katarzično greje dušu zahvaljujući upravo umetničkom delu koje nije direktno stvorio Bog ili priroda, nego upravo čovek inspirisan Bogom ili samom prirodom čoveka – kaže Kusturica.
Pitao je Kusturica odakle ideja da se daleko od svetla velegrada u ova zdanja dovode najveći svetski autori, reditelji, pisci scenarija, glumci, a sa njima i mladi autori?
– Presudna je bila vera da svaka poezija stiže iz pustinje pa smo mi Umetnost vratili na pravo mesto. U brdovitu pustinju. Filmovi, naših gostiju u minulim godinama su bili veliki umetnički dometi, a njihovo dejstvo je poput liturgije budilo najdublja osećanja učvršćujući često našu savest koja nas svakodnevno održava na našem životnom putu između haosa i reda… – kaže Kusturica.
Zašto slogan “Umetnost iznad svega?”
– Zbog toga što ne živimo u vremenu kada cveta umetnost koju smo uvek vezivali za pojam slobode, živimo u vremenu negacije stvaralaštva i zbog toga što smo se obreli u svetu spektakla medija promene svesti o čoveku… Sa setom se sećamo perioda kada je umetnik imao snažan uticaj na društvenu zajednicu i znamo da među nama danas nema Emila Zole čiji glas je bio presudan da se ispravi nepravda prema Drajfusu i tako okonča sramotna afera i oslobodi nevin čovek. Da li danas ima neko ko veruje da Julian Asanž, koji se borio za slobodu govora, može biti oslobođen ako bi recimo veliki pisac Džonatan Frenzen zatražio od predsednika SAD Bajdena da smesta oslobodi nevinog čoveka ili barem pokrenu ostale pisce da spasu nevinog čovjeka? Naime, nije izvesno da li bi eventualna poseta Frenzena Bajdenu bilo šta promenila pošto nije sigurno da li bi Bajden znao da li Frenzen dolazi ili upravo napušta Belu kuću – naveo je reditelj.
Komentarišući da li ima umetnosti koja može da spase svet, Kusturica kaže da se slično pitao Dostojevski stavljajući lepotu u prvi plan.
– Dostojevski je ponudio viziju čoveka kao celovitijeg od onoga čoveka koga će kasnije društvo prepoznati kao potrošača. U tom prostoru tinja nada da će umetnost kao verni pratilac ljudskog duha preživeti u pobuni mladih i u potrazi za izgubljenom slobodom. Jer mnogi su svesni da biti potrošač i deo mravinjaka nije ideal lične slobode… Podela na dobro i zlo i posebno borba protiv zla, može očuvati umetnost. Vera u besmrtnost umetnika i njegovog velikog dela je paralelna veri u večnu dušu. A šta ako ne verujemo u pomenute pojmove? Neće nas pitati. Postepeno će nas, već prete, pretvarati iz organskog u neorganskog čoveka… – rekao je Kusturica.
Na kraju je Kusturica budućnost uporedio sa jednom “pogrebnom kancelarijom u državi Njujork, koja je smislila i uspostavila divnu metodu za obradu ljudskih ostataka, pod bajkovitim nazivom „Terramation“ – Teramacija, kompanija koja ljudske leševe pretvara u kompost i dobijene supstance nudi na dalje korišćenje za predviđenu svrhu.
– U okviru uvođenja „novog poretka“ američka pogrebna kuća „Return Home“ („Vrati se kući“) to upravo sada radi. S tim u vezi, Elena Кondratjeva napisala je: “Pozivajući čovečanstvo da se vrati odakle je i došlo, ovo pogrebno preduzeće, zapravo, jednim potezom otvara novu eru u ljudskoj istoriji i preseca Gordijev čvor filozofske i religiozne prirode. Čovečanstvu se nudi „povratak kući“, ne u staromodnom kovčegu sa kićankama i fanfarama, već u posebno opremljenim kontejnerima, u vidu komposta. Tako potvrđujući biblijsku istinu o stvaranju prvih ljudi od gline, praha i iznenadne samosvesti”.
– Dakle, možete nađubriti svoj vrt svojom voljenom tetkom koja je za života bila divna osoba i na kraju postala đubre, a ako ste imali ujaka koji se za života ponašao kao đubre, u njegovom slučaju ni smrt neće dovesti do promjena. Bićete u mogućnosti da birate jelovnik, mama u supi, komšija u sarmi, stric u ribiću. Ako ste gadljive prirode možete prodati kompost komšiji kome je potrebno đubrivo – rekao je Kusturica.
Nagrada festivala „Drvo života“ dodeljena je Dušanu Кovačeviću, koja će biti uručena na završnoj večeri.
Narednih pet dana, do 29. januara, na Mećavniku, u fokusu su mladi filmski stvaraoci i velikani svetskog autorskog filma. U okviru programske celine „Retrospektiva velikana“ biće prikazan film „Balkanski špijun“, Dušana Кovačevića kao i film „Parižanka“ Čarlija Čaplina, koji ove godine obeležava 100 godina od premijere.
Za takmičarski program izabrano je 14 filmova od 400 prijavljenih. Za zlatno, srebrno i bronzano jaje priznanje takmičiće se autori iz Mađarske, Srbije, Rusije, Uzbekistana, Izraela, Grčke, Češke, Irana, Slovačke, Mongolije i Švajcarske.
Međunarodni žiri koji će dodeliti nagrade čine italijanska rediteljka Suzana Nikjareli, proslavljeni glumac Slavko Štimac i izraelski producent, reditelj i scenarista David Noj. O nagradi „Vilko Filač“ odlučiće direktor fotografije Vladan Radović i profesor kamere, stručnjak za vizuelne efekte i vizuelni umetnik Ivan Šijak.
U „Savremenim tendencijama“ pojavljuju se značajni filmski autori od kojih značajna iskustva mogu da čuju mladi autori i biće prikazani filmovi „Кjara“ italijanske rediteljke Suzane Nikjareli, „Tinitus“, nagrađivanog brazilskog reditelja Gregorija Graciozija, dobitnik sedam svetskih priznanja, film „Plan 75“, japanske rediteljke Čije Hajakave, zatim dobitnik priznanja na Venecijanskom filmskom festivaly, film “Suša”, italijanskog reditelja Paola Vircija i dobitnik Zlatne palme, film “Trougao tuge”, reditelja Rubena Estlunda.
Programska celina „Novi autori“ prikazaće debitantske dugometražne filmove reditelja Siniše Cvetića „Usekovanje“, ovenčanog nagradama svetskih dimenzija, Munije Akl iz Libana „Кosta Brava, Liban“ i Кarla Franciska Manatada „Svejedno da li je vreme lepo“ sa Filipina.
Biće prikazan „Poziv od Boga“, posthumni film proslavljenog reditelja Кima Кi Duka i dokumentarni film „Pazolini – Hronologija političkog zločina“ autora Paola Fjorea Anđelinija.
Autor: LZS
