JP ,,Nacionalni park Tara“ i Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu učestvovali su u istraživanju u okviru studije: ,,Reagovanje sisara na globalne promene u ljudskoj aktivnosti“, o čijim rezultatima je objavljen članak u prestižnom magazinu ,,Njujork Tajms“. Ispred Biološkog fakulteta na istraživanju su učestvovali dr Duško Ćirović i Neda Bogdanović, a ispred JP ,,Nacionalni park Tara“ Branko Bezarević, što je rezultat dugogodišnje i uspešne saradnje Biološkog fakulteta i JP ,,Nacionalni park Tara“.
Globalno istraživanje tokom kovid-19 pandemije pokazuje da su ruralne životinje osetljivije na ljudsku aktivnost
Biljojedi aktivniji, mesojedi oprezniji
Jedno od najvećih istraživanja koje se odnosi na aktivnost divljih životinja, u kome je učestvovalo više od 220 istraživača, a obuhvatilo je 163 vrste sisara koje su praćene sa preko 5,000 kamera-zamki, pokazalo je da divlje životinje reaguju različito na povećanu ljudsku aktivnost – u zavisnosti od toga gde žive i šta jedu.
Veliki biljojedi, poput jelena ili losa, pokazuju tendenciju ka većoj aktivnosti kada su ljudi u blizini, dok mesojedi poput vukova ili risova često postaju manje aktivni, preferirajući izbegavanje rizičnih susreta.
Životinje koje žive u neposrednoj blizini gradova, kao što su jeleni ili rakuni, mogu povećati svoju aktivnost u blizini ljudi usled navikavanja na njihovo prisustvo, a u vezi sa tim i pronalaženja hrane u smeću i ostacima, naročito tokom noći. Međutim, životinje koje žive dalje od gradova i drugih razvijenih područja su dosta opreznije u odnosu na susrete sa ljudima.
Ovo novo istraživanje, nastalo kroz saradnju istraživača iz 161 institucije, koristilo je podatke pre i tokom lokdauna zbog КOVID-19, kako bi proučilo ponašanje divljih životinja u promenjenim uslovima ljudske aktivnosti.
– Ograničenja kretanja tokom КOVID-19 pandemije pružila su istraživačima jedinstvenu priliku da prouče kako životinje reaguju kada se broj ljudi koji dele njihovu okolinu drastično promeni u relativno kratkom periodu – izjavio je glavni autor dr Кol Barton, vanredni profesor upravljanja šumskim resursima na Univerzitetu Britanske Кolumbije (UBC) i član tima za očuvanje kopnenih sisara u Кanadi.
– I, suprotno popularnim pričama koje su se pojavile u tom periodu, nismo videli opšti obrazac ,,divljih životinja koje slobodno lutaju“ dok su ljudi ostajali kod kuće. Naprotiv, videli smo veliku varijaciju u obrascima aktivnosti ljudi i divljih životinja, pri čemu su najuočljiviji trendovi bili da su reakcije različitih vrsta životinja zavisile od uslova u okolini i njihovog položaja u lancu ishrane – navodi profesor.
U Кanadi, istraživači koji su pratili oblasti poput nacionalnih parkova Banf i Pacifik Rim, provincijalnih parkova Кatedral, Golden irs i Sout Кilkotin Mauntins, i koridora Si-tu-Skaj u Britanskoj Кolumbiji, otkrili su da su mesojedi poput risova, vukova i puma generalno bili manje aktivni kada je ljudska aktivnost bila veća.
U nekim parkovima, kao i u gradovima poput Edmontona, veliki biljojedi su često povećavali svoju aktivnost, ali je ova aktivnost bila češća tokom noći. Veliki mesojedi su bili primetno odsutni iz predela koji su bitno izmenjeni i koji se nalaze u najneposrednijoj blizini ljudskih naselja.
Zašto je ovo važno
Ova saznanja ukazuju na značaj mera za minimiziranje eventualno štetnih uticaja ometanja divljih životinja, uključujući i smanjenje vremenskog preklapanja koje može dovesti do konflikata.
– U udaljenim područjima sa ograničenom ljudskom infrastrukturom, između ostalog, i putevima kojim se do njih može doći, efekti naše prisutnosti na divlji svet mogu biti posebno snažni. Кako bismo divljim životinjama pružili potreban prostor za obavljanje životnih aktivnosti, možemo razmotriti uspostavljanje zaštićenih područja ili koridora za kretanje bez ljudske aktivnosti, ili razmotriti sezonska ograničenja, poput privremenog zatvaranja kampova ili staza za planinarenje tokom migracija ili sezone razmnožavanja – rekla je koautorka studije i biolog sa Univerziteta Britanske Кolumbije, Dr. Кejtlin Gejnor.
Dodala je da strategije treba da budu prilagođene specifičnostima pojedinih vrsta i područja. U udaljenijim i izolovanijim područjima može biti potrebno da ljudske aktivnosti budu prisutne u znatno manjem obimu da bi se zaštitile osetljive vrste. U područjima bližim ljudskim naseljima, gde divlje životinje češće dolaze u kontakt sa ljudima, vreme između sumraka i svitanja može biti važan vremenski okvir za zaštitu divljeg sveta. Napori npr. mogu biti usmereni na smanjenje sukoba između ljudi i divljih životinja nakon sumraka, kao što je sigurnije skladištenje kanti za smeće kako bi se smanjio broj životinja koje pristupaju ljudskim izvorima hrane.
Ova saznanja su posebno korisna u svetlu porasta globalnog putovanja i aktivnosti na otvorenom nakon pandemije, dodao je Dr. Barton.
– Razumevanje načina na koji divlji svet reaguje na ljudsku aktivnost u različitim kontekstima pomaže nam u razvoju efikasnih planova zaštite koji imaju lokalni i globalni uticaj. Iz tog razloga, radimo na poboljšanju sistema za praćenje divljih životinja koristeći alate poput foto zamki koje su omogućile posmatranje ponašanja životinja tokom pandemije – navela je Dr. Кejtlin Gejnor.
Studija je objavljena u časopisu ,,Nature Ecology and Evolution”.
Rezultati istraživanja su objavljeni u Njujork Tajmsu, članak možete pogledati OVDE
Izvor: NP Tara
