Stopića pećina najposećeniji lokalitet u Srbiji u 2019.godini
Stopića pećina je u 2019. godini imala 89.181 posetioca, od kojih su 5.500 posetilaca bili stranci van teritorija bivše Jugoslavije. U Turističkoj organizaciji Zlatibor kažu da sa ovom brojkom ovaj lokalitet drži rekord u Srbiji.
Dragomir Stopić, organizator promotivnih aktivnosti, kaže da se posetioce najviše oduševe prvo ulaskom u pećinu čija je površina oko 1 m2, ali nije najviše u Srbiji.
– Ulazi se u Svetlu dvoranu, pa de Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. U pećini ima 280 bigrenih kada različitih dubina od nekoliko centimataa, a najdublja je oko 7,5 m. Taj deo gde je najdublja kada moći će da se vidi od najverovatnije 10. februara kada se planira otvaranje još 80 metara staza za posetioce. Tu će biti i podvodna rasveta, plus rasveta sa belim svetlom sa led rasvetom u samoj pećini. Taj deo pećine raspolaže bogatim pećinskim ukrasima poput stalaknita čija je dužina 6 m – rekao je Stopić.
Ono što posebno oduševljava posetioce Stopića pećine je pećinski vodopad.
– To je vodopad visine 9,5 m i zove se “Izvor života”. Na njega pada samo jedan zrak svetlosti. Posebno je atraktivan kada nadođe Trnavski potok, koji ponire u pećinu. Za njegovo ime vezano je više legendi i priča. Jedna od njih je i ta da kada dolazite sa druge strane pećine, gde Trnavski potok ponire, ide se putem koji je sav u tami, ništa se ne vidi. I kada se dođe do ovog vodopada ukazuje se samo taj jedan zrak svetlosti. Druga legenda je vezana za srpskog ustanka protiv Turske iz 1804. godine. Karađorđe je naredio svojim starešinama da kaže lokalnom stanovništvu da se kriju u pećini. Tu se uglavnom skrivali stariji i deca. Pa otuda što je pećina spasila mnoge živote i sam naziv “Izvor života” – kaže Dragomir Stopić.
Inače, ova pećina je duga oko 1.700 m. Dobila je ime po zaseoku Stopići, a prvi pisani podatci o njoj su zabeleženi u Zapisniku Srpskog geološkog društva iz 1901. godine, dok je prva speleološka istraživanja obavio naš veliki istraživač i tvorac naučne speleologije, čuveni Jovan Cvijić.
Autor LZS
Foto TO „Zlatibor“
