Blagi usponi i padovi terena na Zlatiboru, ulaganje u infrastrukturu, ovaj deo Srbije postaje sve interesantniji za razvoj biciklizma. Biciklizam je jedan od sportova kojim se aktiviraju svi delovi tela. Kako u region, tako i kod nas, veoma je čest i u rekreativnom i u profesionalnom sportu. Naravno, najpre što ovaj sport donosi velike zdravstvene benefite. To je prepoznala i opština Čajetina, koja poslednjih nekoliko godina ulaže u infrastrukturu turističkog planinskog centra Zlatibor, a između ostalog i u biciklističke staze.
Turistička organizacija Zlatibor brine o šest aktivnih i atraktivnih biciklističkih staza. Početkom prošle sezone izvršila je markiranje i obeležavanje biciklističkih staza koje povezuju centar Zlatibora sa selom Semegnjevo. U saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor, za potrebe turizma obeležena je staza koja povezuje Zlatibor sa Mokrom Gorom. Dužina ove staze je preko 60 kilometara. Na ovu glavnu stazu naslanja se sistem lokalnih staza čija je dužina preko 50 kilometara. Sve staze su vidno obeležene propisnom signalizacijom i prolaze preko najlepših predela Zlatibora.
Sve biciklističke staze na Zlatiboru su prilagođene svim rekreativcima i profesionalnim biciklistima.
– Moj suprug i ja dolazimo na Zlatibor redovno sa biciklima. Skoro bilo gde da idemo nosimo bicikle, ali moram da kažem da nam je najlepše ovde na Zlatiboru. Ima dosta uređenih biciklističkih staza, u dugih i kratkih, i teških i lakih. Najlepše od svega je što dok vozimo uživamo u svežem i čistom vazduhu, i prelepoj prirodi. Šume četinara i beskrajni pašnjaci … – kaže Magdalena Jovanović iz Beograda, koja već pet godina sa suprugom dolazi na Zlatibor.
Ništa manje nisu oduševljeni i bračni par iz Niša.
– Dolazimo često na Zlatibor i uvek, možda svaki treći dan, iznajmljujemo bicikle. Krenemo u obilazak prelepe prirode van centra Zlatibora. Malo se vozimo, pa napravimo pauzu da bismo fotkali ove krajeve. Volim da se vozimo pored jezera Ribnica – kaže Aleksandar Stojanović iz Niša, koji je posebno oduševljen što su sve biciklističke staze lepo označene.
U Turističkom info centru na Zlatiboru mogu se dobiti mape biciklističkih staza na nekoliko jezika. Ko nema bicikl može da iznajmi najkraće na pola sata na nekoliko mesta na zlatnoj planini.
Za one koji nisu baš najbolje utrenirani preporujuče se staza Tusto brdo.
– Ta ruta je duga samo 11 kilometara, pa je pogodna za kratku popodnevnu vožnju biciklom ili treninge. Visinska razlika najniže i najviše tačke je 230 m, a ukupan uspon je 486 m. Krug se može voziti i u obrnutom smeru koji je nešto teži zbog jačeg uspona iz Selišta na Tusto brdo. Podloga je 50% zemljani put, 50% asfalt. Dovoljna je prosečna kondicija – objašnjavaju u TO Zlatibor.
Ko želi može da nastavi daljom rutom Zlatibor – Ribnica. Za nju kažu da je planirana da vodi sa Zlatibora na Javor, ali pripremljena je deonica od 8.5 km, koja spaja Zlatibor i Ribnicu. Od Tustog brda na Zlatiboru, putanja prati uzvodno tok Crnog Rzava do skijališta u Ribnici. Put je lagan, tako da nije potrebna posebna kondicija. Podloga su uglavnom zemljani i makadamski putevi, ali ima i asfalta.
Od Ribnice do skijališta vodi ruta duga 4,6 km gde se može naslutiti zabava downhill biciklizma, jer prolazi jednom od skijaških staza na Torniku. Ipak, radi se o blažoj varijanti, pa nije potrebna vrhunska tehnika vožnje bicikla, a ni natprosečna kondicija. Podloga su zemljani putevi, a na nekim deonicama podlogu čini sitan šljunak, pa treba biti pažljiviji. Može se voziti u suprotnom smeru, ali samo ukoliko ste odlično fizički pripremljeni. Na početak rute može se doći žičarom.
Često korišćena staza je Mali semegnjevski krug.
– Staza je duga 32 km od čega se 17,5 km vozi blago zatalasanim livadskim i šumskim putevima dve do sela Semegnjeva. Povratak na Zlatibor dug je 14 km, asfaltnim putem. Visinska razlika između najviše i najniže tačke na putu je 284 m, a ukupan uspon na celoj dužini je oko 1.431m. Mali semegnjevski krug je rekreativna biciklistička kružna ruta za svakoga. Može se voziti i u obrnutom smeru, ali je tada nešto zahtevnija zbog jačih uspona (Železnička stanica – Semegnjevo). Za vožnju ovom putanjom treba vam oko 6 do 8 časova opuštene i lagane vožnje, uz stalno zastajkivanje i uživanje u prirodi. Ako se trkate ceo krug se može izvoziti i za sat-dva – objašnjavaju u TO Zlatibor.
Oni koji vole malo više adrenalina mogu da koriste stazu Beli kamen, koja počinje na vrhu Tornika i završava se u Ribnici. Nakon toga se okolnim putem odlazi na skijalište. Celom dužinom rute od 10,7 km, podloga je asfalt. Dovoljna je normalna kondicija, ali ako odlučite da vozite u obrnutom smeru, očekujte da pod samim vrhom gurate bicikl zbog velikog nagiba. Na početak rute može se doći i žičarom.
Za sve one koji vole da uživaju u prirodi preporučuje se staza Previja, koja se spušta sa vrha Tornika, preko Previje, prateći šumske i makadamske puteve u prelepom okruženju do Ribnice, a zatim prečicom – livadskim putem, završava se na skijalištu. Tu, kažu u TO Zlatibor, ne treba promašite vidikovce. Inače, podloga su većim delom zemljani i makadamski putevi i ponešto asfalta. Dovoljna je normalna fizička pripremljenost. Za obrnuti smer potrebna je bolja kondicija.
Postoji biciklistička staza Zlatibor-Čajetina se naslanja na istoimenu pešačku stazu i povezuje centar turističkog mesta sa administrativnim centrom Čajetina.
Na ski-centru Tornik uređene su četiri biciklističke staze koje nude turistima neponovljiv i jedinstven užitak. Dužina ovih staza je preko 30 kilometara.
Na svim raskrsnicama nalaze se “QR” kodovi pomoću kojih se učitava direktna lokacija bicikliste na “Google” mapi.
Zlatibor za profesionalne bicikliste
Zlatibor je i odlična destinacija za takmičenje biciklista. Bio je važna etapa velike Trke kroz Srbiju, koja je vožena iz Republike Srpske, tačnije od Jahorine do Zlatibora, ukupne dužine od 170 kilometara. Trka kroz Srbiju je vožena 1939. godine i njen pokrovitelj je bio kralj Petar Drugi Karađorđević, koji je pobedniku Avgustu Prosineku darivao pehar od čistog zlata.
– Mi smo ispunili osnovni zadatak i misiju, nadam se da smo vam pružili sve ono što je potrebno za razvoj sporta i biciklizma. Zlatibor se užurbano sprema da postane jedan od glavnih i vodećih biciklističkih i turističkih centara u Srbiji, što će se i desiti zahvaljujući podršci organizatora i ljudi koji vole biciklizam – izjavio je Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina.
On je rekao da lokalna samouprava razvija infrastrukturu na Zlatiboru s ciljem da se u narednim godinama organizuju takmičenja, kako lokalnog karaktera tako i regionalnog i međunarodnog.
– Siguran sam da će Zlatibor u budućnosti biti preorijentisan na sportsko-rekreativni turizam i zdravstveni turizam – rekao je Stamatović.
Ne treba zaboraviti i da je biciklistički „Čiker maraton“ stigao na Zlatibor. Kao jedno od najmasovnijih sportskih okupljanja ove vrste, maraton okuplja preko 120 biciklista iz cele Evrope koji za osam dana pređu rutu od Kraljeva do crnogorskog primorja. Imali svoj kamp na Zlatiboru.
Veoma važno je istaći da se na Torniku, najvišem vrhu Zlatibora, održava tradicionalna MTB Downhill trka. To je biciklizam koji vole velike izazove.
U turističkom centru se mogu iznajmiti bicikli na nekoliko lokacija. Iznajmljivanje se vrši na vremenskom prinicipu od 30 minuta pa do celodnevnog zakupa. Mogu se iznajmiti različite vrste i veličine bicikala pri čemu je najpogodniji mauntin bajk.
Autor LZS
Zahvaljujemo svim učesnicima koji su pomogli da nastane ovaj tekst i TO Zlatibor na ustupljenim fotografijama.
Tekst je deo medijskog projekta “Zlatna planina – centar sportskog turizma” koji je sufinansiran od strane Opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
