Puštanjem evropskog jelena u prostor repro-centra na Zlatiboru još jedan deo je državnog projekta reintrodukcije jelena u Zapadnoj Srbiji, koji sprovodi Uprava za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede. Ovim projektom na Zlatiboru rukovodi Lovačko udruženje „Zlatibor“.
Prema rečima Milovana Kneževića, predsednika lovačkog udruženja “Zlatibor” u repro-centru na Trčinogi na Zlatiboru pušteno je 19 jedinki jelena.
– Pustili smo 19 jedinki jelena, skoro po pola muških, pola ženskih. Dopremljene su iz lovišta „Кozara“, iz Bačkog Monoštora. Ovo je deo projekt koji traje pet godina i u planu je da u tom periodu naselimo oko 100 jedinki. Sledeću turu planiramo iduće godine. Naravno, sve će zavisiti od mogućnosti lovišta koje isporučuje jelene. Tara je već ispustila određeni broj jedinki, Nova Varoš takođe, a sada i mi zaokružujemo tu priču povratka jelenske divljači na područje na kojem je nekada davno obitavala – kaže Knežević.
Jeleni su smešteni u prihvatilište, na površini od 18 hektara.
– Repro-centar je kompletno obnovljen, u skladu sa potrebama prihvatanja i čuvanja jelenske divljači. Tu će provesti izvesno vreme, odnosno sve dok stručna služba, koja će pratiti adaptaciju jelena, ne proceni da su spremni da se puste na otvoreno područje lovišta Zlatibor. Otprilike, to će biti period od dva do tri meseca, posle čega mogu biti pušteni izvan prihvatilišta. U prihvatilištu su im obezbeđeni hrana, voda i sva potrebna nega. Popravljena je ograda, napravljene su hranilice za zrnastu i kabastu hranu, kao i pojilišta i solišta – rekao je predsednik LU “Zlatibor” i dodao da se tokom proleća, do juna, očekuju i prinove, jer će se jedan broj košuta oteliti.
Kada jeleni budu pušteni na otvoreno Knežević je objasnio da nema opasnosti od medveda za jelene, a manje-više od vukova.
– Vuk ne uništava jelene. On samo lovi životinju koja je bolesna, tako da samo zdrave životinje opstaju. A i ovde nema vukova u velikom broju – objasnio je Milovan Knežević.
Na Tari pušteno 55 jedinki
Aleksandar Stanojević, predsednik lovačkog udruženja “Užice”, kaže je užičko udruženje sa reintrodukcijom svog lovišta počelo u martu 2019. godine.
– U martu 2019. godine u naše lovište na Tari, posle karantina i adaptacije, pustili smo 27 jedinki i 5 teladi. Da su životinje potpuno adaptirale u sredini govori i podatak da je, nakon puštanja na otvoreno, došlo do reprodukcije u prirodi i da ima podmlatka nastalih i rođenih u prirodi. Sada imamo 55 jedinki koje obitavaju na teritoriji našeg lovišta na Tari, lovišta udruženja lovaca iz Bajine Bašte i na teritoriji Nacionalnog parka “Tara” – rekao je Stanojević i dodao da će sigurno nabaviti još jedinki.
Jeleni koji su do sada pušteni na Tari nabavljeni su iz Plavna. Dubošnice na Kučaju, od Srbija šuma i iz Mađarske.
Posle šest decenija jeleni i na Zlataru
Posle šest decenija od kako su istrebljeni na padinama Zlatara ponovo pasu jeleni. U avgustu prošle godine novovaroško lovačko udruženje “Kozomor” je kroz pomenuti projekat naselilo 12 grla ove divljači u prihvatilište u selu Senište kod Nove Varoši, koje je na površini od 4,5 heltara bogato vodom, rastinjem i svim ostalim prirodnim uslovima za jelene, a istovremeno je povezano putevima i dostupno lovočuvarskoj službi radi kontrole i nadzora unete divljači.
– Jeleni su doveženi iz Vojvodine. Krajnji cilj ovog projekta jeste stvaranje stabilne populacije jelenske divljači na ovom prostoru, povećanje biodiverziteta, a samim tim i obogaćivanje turističke ponude celog zlatarskog kraja. Planirano je da se u narednih tri do pet godina u ovo prihvatilište svake godine u zimskom periodu unosi po dvadesetak grla jelenske divljači različite polne i starosne strukture koja će se tu prilagođavati nekoliko meseci a zatim tokom jula, nakon teljenja bremenitih košuta, ispuštati u prirodu – izjavio je tada Slobodan Ljubojević, koordinator projekta.
– Izvanredan životni prostor za jelensku divljač u Srbiji obavezuje sve lovne radnike, institucije i lokalno stanovništo ali i državne organe, da se ova divljač zaštiti i naseli na sve pogodne životne prostore u centralnom delu zapadne Srbije, čime bi kao društvo vratili dug prirodi – kaže Ljubojević.
Autor: LZS
