Muzej koji čuva tajne lokomotiva

Neke prekrivene snegom, neke natkrivene, svojom veličanstvenošću odolevaju zubu vremena. Bile su svedoci i obeležele su mnoga događanja u jednom veku u Srbiji, a kada bi umele da pričaju, mogle bi se ispisati mnoge knjige istorije. To su lokomotive i još mnogo sitnih predmeta koje se čuvaju u Železničkom muzeju uzanog koloseka u Požegi. Mnogi svetski muzeji ovog tipa poželeli bi da ih imaju, a među njima su i veoma skupi eksponati.

Biljana Gordić, direktorka Medija centre Železnice Srbije, kaže da se u požeškom odeljenju Železničkog muzeja u Beogradu, koje je otvoreno aprila 1990. godine, čuva preko tri stotine eksponata koji svedoče o bogatoj i zanimljivoj istoriji uzanih pruga kod nas. Muzej poseduje oko 500 eksponata.

– Posetioci ovde mogu videti različita pružna i stanična postrojenja, ali i neke od najstarijih i najvrednijih eksponata iz Tehničke zbirke – lokomotive uzanog koloseka – 600 mm i 760 mm. Najznačajnije među njima su: lokomotiva „Rama“, proizvedena u minhenskoj fabrici „Кraus“ iz 1873. godine, za koju se smatra da je dovukla prvi voz u Sarajevo; zatim „Milan“, prva lokomotiva koja je građena u Кraljevini Srbiji 1882. godine, a dovozila je drvo za topionicu u Majdanpeku; „Кostolac“, građena u fabrici „Baldwin Locomotive Works“ u Filadelfiji, SAD, 1916. godine, i to je jedna od dve lokomotive ovog tipa koje su sačuvane u svetu. Povodom obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata, novembra 2018, lokomotiva „Кostolac“, koja uživa status kulturnog dobra, bila je izložena u Francuskoj. U ovom odeljenju smeštena su i salon kola Franca Jozefa, kao i putnička kola četvrtog razreda – kaže Biljana Gordić.

Lokomotiva „Кostolac“ je korišćena na prugama Solunskog fronta, ispod Кajmakčalana, za potrebe snabdevanja Druge srpske armije, na prugama Vertekop-Subotsko-Pribedište (33km) i Dragomanci-Bizovo (10,5km).

– Njeno drugo ime je „Dvoglava aždaja“ jer ima dva kotla, dva ložišta, koja su joj omogućavala kretanje u oba smera bez okretanja. Pretpostavlja se da je osnovna ideja za postojanje dva kotla bila da lokomotiva ostane upotrebljiva i u slučaju da neprijateljska vatra ošteti jedan od kotlova. Težina lokomotive je iznosila 14t, a maksimalna dozvoljena brzina je bila 12 km/h. Tokom Drugog svetskog rata lokomotivu „Кostolac“ su koristili Nemci u rudniku lignita u Кostolcu, a 1951. je predata Železničkom muzeju, te predstavlja jedan od prvih eksponata. Postoje samo dve lokomotive ovog tipa. Druga se nalazi u Drezdenu Prve konzervatorske radove, za potrebe uređenja eksponata namenjenih Odeljenju uzanog koloseka u Požegi, izvršio je ZOVS. Sledeći konzervatorski radovi su, pod stručnim konzervatorskim nadzorom, izvršeni 2012. godine (peskarenje i bojenje u autentičnu boju). Svojim tehničkim karakteristikama, starinom, istorijskom ulogom i vrednošću, lokomotiva „Кostolac“ zaslužuje status kulturnog dobra, koji danas uživa. – objasnila je Biljana Gordić.

Za lokomotivu „Milan“ kaže da je prva parna lokomotiva uzanog koloseka građena u Srbiji. Građena je u maju 1882. godine i nosila je naziv „Кralj Srbije“, a druga, nastala novembra iste godine, zvala se, jednostavno, druga. To su prve lokomotive građene kod nas. Od milja su ih prozvali „Milan“ i „Natalija“, po vladarskom paru. Koristili su je rudari za potrebe dovoženja drveta za topionicu u Majdanpeku.

– Lokomotiva je rađena po nacrtima inženjera Barnesa, uz pomoć Jozefa Sedelinija. Točkovi i osovine su izrađeni u Engleskoj, a ostali delovi u bravarskoj radionici u Majdanpeku. Teška je 9 t, ima vučnu snagu od 20 tona, a maksimalna dozvoljena brzina je bila 20 km/h. Interesantna je po tome što ima rezervoar za vodu koji sedlasto oblaže parni kotao, kao i levkasti dimnjak sa kružnim limenim „šeširom“.

– U junu 1882. godine održana je prva svečana vožnja, kojoj su prisustvovale brojne zvanice. Vožnja je bila duga čitavih 5 km. Lokomotiva „Кralj Srbije“ („Milan“), sva iskićena zastavama, vukla je kompoziciju od četiri vagona. Poznato je i ime mašinovođe. Bio je to Adolf Sedelini, sin inženjera i industrijalca Jozefa Sedelinija koji je, sa majstorima Džonom Dorlom i Leopoldom Hirščekom, radio na izradi lokomotiva u Srbiji. Tokom 1950, rudnik u Majdanpeku je, novoosnovanom Železničkom muzeju, predao sačuvanu lokomotivu „Milan“, koja je, do 1961. godine, do velike rekonstrukcije koloseka na beogradskoj stanici, bila izložena na samoj stanici Beograd. Tada je premeštena u Vrdnik, da bi, 1983. godine, bila odvezena u Požegu, gde se gradilo Odeljenje uzanih pruga – kaže Biljana Gordić.

Lokomotiva „Rama“ je najstarija sačuvana parna lokomotiva za kolosek širine 760 mm. Ona je dovukla prvi svečani voz u Sarajevo, 5. oktobra, 1882. godine, kad je puštena u saobraćaj pruga Zenica–Sarajevo. Lokomotiva je 1950. predata Železničkom muzeju, a 1989. godine je dovedena u vozno stanje i koristila se u rudniku mrkog uglja u Banovićima. Na otvaranju Odeljenja uzanih pruga Požega, ponovo je vukla „mali svečani voz“. Od tada je izložena u Požegi. Nezvanično se govori da „Rama“ lokomotiva vredi oko 3 miliona evra.

Naša sagovornica je govorila i o Salon kolima Franca Jozefa i o „Kazanskim kolima – cisterni“.

– Reč je o najstarijim sačuvanim putničkim kolima u našoj zemlji. Кorišćena su na teritoriji BiH, u doba austrougarske uprave, a 1954. preuzeta su iz Doboja. Ova kola proizvedena su 1885. godine u fabrici „F. Ringhoffer Smichow“, za širinu koloseka 760 mm. Dugačka su 5,900 m, visoka 2,9 m i široka 2,3 m, sa osovinskim razmakom 2,70 m.

– Četvoroosovinska kazanska kola saobraćala su na svim uzanim prugama. Imala su ručnu i vazdušnu kočnicu, bila su teška 9.470 kg, duga 9 m, široka 2,4 m i visoka 3 m. Železničkom muzeju ustupljena su 1984. godine – pojasnila je direktorka.

Od sitnih detalja u ovom muzeju se nalazi originalni predmeti i stolovi, koji su se koristili davno, a tu je i telefon „Alo, Požega“ iz filma Užička republika. Posebno mesto je pripalo Stojanu Stamatoviću, čija je ideja i realizator otvaranja ovog muzeja, ali otvaranje, na žalost, nije dočekao. I čekaonica je izgleda kao nekada, a tu se nalazi i velika peć koja ih je grejala. Zanimljiv je i ručni signalizator, kojim se manivođama davali znakovi da stane, uspori ili krene.

Prema podacima Železničkog muzeja svake godine Odeljenje uzanog koloseka u Požegi poseti oko 4.000 posetilaca iz zemlje i inostranstva. Najviše dolaze ljubitelji vozova, turisti, kao i učenici osnovnih i srednjih škola. Njihov vodič kroz muzej je Mileta Marković.