U bajinobaštanskim selima medved pre nekoliko dana pravio je pokolj među stokom. Sumnjalo se da je u putanju medved, već neka druga zver, ali sve dok ga nisu videli i fotografisali Milan Milošević i njegova supruga iz sela Lještansko.
– Mi smo udaljeno 5 do 6 km od Kostojevića. Supruga i ja smo čuvali ovce nedaleko od puta. Pred veče smo ih poterali kući. Ja sam izmakao sto metara ispred nje, a ona je ostala da zatvori kapiju. Samo povika:”Evo ga medved!”. Nisam prvo poverovao, a kada se okrenuh vidim medveda dvadesetak metara od nje. Samo je skrenuo s pute kuda su ovce prošle i ništa – priča Milan o svom prvom viđenju medveda.
Zatim kaže da je saterao ovce u dvorište, seo je u automobil i uzeo mobilni telefon.
– Krenuo sam da nađem medveda i da ga uslikam. Video sam ga na 200 m asfaltom ili 100 m prečicom u šumarku iza jedne kuće. Hteo sam da ga slikam po svaku cenu, jer sam hteo da dokažem ljudima da je medved u pitanju. U stvari, bilo je nekih šteta na stoci, ali niko nije znao od čega. Izašao sam iz automobila da ga sačekam da siđe na put. On me nije video, već je na dva do tri metra iskočio ispred mene. Tu sam ga slikao i propratio kroz dvorište. U tom susretu zastao je, pogledao me, ja sam napravio korak nazad da mu dam do znanja da se povlačim, a zatim je otišao svojim putem. Verovartno se poplašio od mene – kaže Milan.
Međutim, uveče se dogodilo nešto čemu se Milan nije nadao.
– U stvari, pretpostavaljao sam da će ponovo doći do ovaca, do štale, ali nisam bio siguran. Da sam bio siguran išao bi da pričuvam, da ga malo preplašim. Međutim, ujutru kada sam došao do štale imao sam šta da vidim. Na štali sam imao dva prozora, koji nisu bili originalni, već zakovani čvrstom daskom. On je sve to svalio, a zatim pokušao da uđe na vrata. Na vrata nije mogao da uđe, pa se verovatno vratio na prozor, nekako uspeo da se provuče. I tu mi je nestala jedna ovca – seća se Milan nedavnog događaja.
Ujutru je otišao u Bajinu Baštu, u lovačko udruženje, da, kako kaže, “malo popričaju”.
– Tada me zove žena i kaže da je medved došao ponovo pred kuću i poterao stado. Supruga ih je odbranila, stala je između ovaca i medveda i uspela da natera medveda da se povuče – dodao je Milan.
Još kaže da je u okolnim selima bilo još šteta na stoci.
– U selu Sjerač pričao je jedan čovek da je viđao medveda, ali nije uspeo da ga slika. Pa, dole u polju, na putu Kostojevići – Rogačica, Borislavu Tešiću nestali su koza i dva jareta, bar tako se priča. Najtazeliji slučaj posle mog susreta sa njim je bio u Zarožju. Priča se da je čoveku nestala ovca, a potom je medved viđen da je otišao ka Povlenu. Po izgledu i po svemu drugom rekao bih da nije naš medved sa Tare. Ovi tarski imaju crnu boju, a kod ovoga je boja bila braon. Ili je preplivao Drinu i došao iz Bosne ili je došao sa Povlena – kaže Milan.
Inače, Milan je lovac više od dve decenije. Zna da je zabranjeno ubiti medveda, o čemu su pričali u lovačkom društvu.
– Sigurno ga ne bih ubio da sam ga našao tu noć u štali. Da sam ga našao pucao bih iznad njega da ga preplašim. Inače, u lovačkom društvu su mi rekli da će štetu država nadoknaditi, samo trebaju dokazi. Dolazili su kod mene, do polomljenih prozora, tj. daske i kapije, a našli smo dlaku na brvnima od prozora, kuda je uskočio u štali – kaže Milan i dodao je da mu je ovo prvi susret sa medvedom.
Sada se Milan obezbedio, oko štale je stavio čobanicu i instalirao kameru koja mi šalje e-mail u slučaju da nezvani gost opet dođe.
– Kada bi ponovo došao, izašao bih i bacio mu koju petardu ili pucao iznad njega. Čini mi se da je veći problem ako dođe preko dana. Nema ovde puno naroda. Samo se plašim da ostane na našoj teritoriji, a da ne ode na planinu. Lepo je njega videti, ali mi kojimo živimo od te poljoprivrede i nismo radi da on bude tu sa nama. Neka ide u planinu gde nema stoke – dodao je Milan.
Autor: LZS, foto naslovna: Milan Milošević
