Sa namerom da ukaže na značaj šuma i njihov uticaj na opstanak čovečanstva, Generalna skupština Evropske poljoprivredne konfederacije donela je 1971. godine odluku da dan prolećne ravnodnevnice na severnoj, odnosno dan jesenje ravnodnevnice na južnoj Zemljinoj hemisferi – 21. mart, proglasi Svetskim danom šuma.
Neposredna i najveća korist od šuma je što su one fabrika kiseonika. Danas, šume pokrivaju nešto preko 30 % ukupnih kopnenih površina Zemlje, tj. prostiru se na oko 4 milijarde hektara. U Srbiji je trenutno 29% površina pod šumama (oko 3 miliona ha), a trebalo bi da zahvataju oko 41% površina. Кad je reč o Nacionalnom parku “Tara” preko 75% parka je pokriveno šumom. Neplanskim sečenjem šume čovek ugrožava prirodu i prema procenama stručnjaka godišnje nestane oko 16 miliona hektara šuma na svetu. Uprkos svemu, šuma je još tu, ali joj je potrebna čovekova zaštita.
Šume su neophodne za prirodnu ravnotežu života na Zemlji. Ipak, one se vekovima nemilosrdno krče da bi se stvorio prostor za nova naselja, poljoprivredne površine, fabrike i saobraćajnice. Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa štetnim posledicama, među kojima su prvenstveno promene zemljišta i klime, a s tim u vezi i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Svesne ovih opasnosti i u cilju očuvanja šuma tj. opstanka života na Zemlji, bogatije države štetu smanjuju primenom koncepta održivog gazdovanja šumama, koji podrazumeva smanjivanje pritiska na šume koncentrisanim sečama, uvećanje stepena šumovitosti, uspostavljanje sistema održivog razvoja upravljanja šumama u skladu sa potencijalom i niz drugih mera.
Srbija je potpisala rezolucije donete na IV ministarskoj konferenciji o zaštiti šuma Evrope u Beču (2003. godine) na kojoj su usvojeni Sveevropski kriterijumi i indikatori održivog gazdovanja šumama. Ovi kriterijumi i indikatori su okvirnog karaktera, a njihova realna primena podrazumeva proveru i harmonizaciju na nacionalnom nivou.
UN O ŠUMAMA
Tema ove godine je “Šume i biološka raznolikost”. Međutim, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je saopštila da je ove godine obeležavanje dana šuma započela jednom tužnom vešću. U Iljari na severoistoku Kenije, lovokradice su ubile jedinu ženku bele žirafe i njeno mladunče. Ovo je inače veoma retka vrsta žirafe.
Mohammed Ahmednoor, menadžer nacionalnog parka Ishaqbini Hirola, izjavio je da je ovo tragičan događaj ne samo za ovaj kraj, nego i za celu Keniju. On je naveo da je ovaj park jedini na svetu vodio brigu o belim žirafama.
Ubijena žirafa je donela na svet još jedno mladunče, ali njegova sudbina zasad nije poznata.
Broj žirafa, kako je preneo portal NationalGeografic.com, smanjio se 40% u poslednjih 30 godina, na ispod 16.000 jedinki.
Ovaj incident u Keniji još jedna je potvrda da je dobra odluka da ovogodišnji Međunarodni dan šuma bavi temom “šume i biodiverzitet”. Tema je, kako su navele UN, izabrana zbog toga što u šumama živi 80% svih vrsta na kopnu. U isto vreme, one pružaju ključne ekosistemske usluge, koje utiču na globalnu klimu, modele padavina i slivove vodotokova.
Tema je, takođe, od posebnog značaja za sprovođenje Agende za održivi razvoj 2030. i posebno cilja 15, tokom Dekade akcije i “2020. kao super-godine biodiverziteta”, saopštile su UN.
Šest Globalnih ciljeva za šume i 26 povezanih ciljeva
Strateški plan UN za šume do 2030. pruža globalni okvir za delovanje na svim nivoima za održivo upravljanje svim vrstama šuma i drveća izvan šuma i za zaustavljanje krčenja (deforestacija šuma) i degradacije šuma. Istorijski sporazum o ovom planu zaključen je na posebnoj sednici UN Foruma o šumama u januaru 2017. i nakon toga ga je Generalna skupština UN usvojila u aprilu 2017.
Strateški plan UN za šume do 2030. pruža globalni okvir za delovanje. Suštinu plana čini šest Globalnih ciljeva za šume i 26 povezanih ciljeva koji bi trebalo da se dostignu do 2030.
Trenutna situacija sa korona virusom, prema nekim tumačenjima, mogla bi da ima veze sa krčenjem šuma. Naime, ove aktivnosti neprestano su se povećavale u poslednje dve decenije i povezane su sa 31% epidemija, poput ebole i virusa Zika i Nipah.
Krčenje šuma tera divlje životinje iz njihovih staništa, stvarajući više šansi za bolesti koje se šire sa životinja na ljude. Krčenje šuma tera divlje životinje iz njihovih prirodnih staništa i bliže ljudskoj populaciji, stvarajući više prilika za zoonotske bolesti – odnosno bolesti koje se šire sa životinja na ljude.
Zbog pandemije koronavirusa obeležavanje dana šuma preseliće se na društvene mreže. Rezolucija ohrabruje sve države članice da od Sekretarijata UN Foruma za šume, u saradnji sa UN Organizacijom za hranu i poljoprivredu (FAO), olakšaju obeležavanje Međunarodnog dana šuma, u saradnji sa vladama, Partnerstvom za saradnju za šume i međunarodnim, regionalnim i subregionalnim organizacijama i inicijativama.
Inicijalni plan za proslavu bio je organizovanje različitih aktivnosti, uključujući sadnju drveća i druge događaje na nivou zajednice. Ipak, zbog pandemije koronavirusa u celom svetu, čini se da će se obeležavanje preseliti na društvenie mreže.
ŠUME
- Pokrivaju oko 30% kopna na planeti
- Dom su za 80% svih kopnenih vrsta
- Pružaju ekosistemske usluge od pročišćavanja vazduha i vode do proizvodnje hrane, lekova i proizvoda od drveta i papira
- Važni su apsorberi CO2, i to količine od oko dve milijarde tona godišnje
- Veliku štetu nanose im suše izazvane klimatskim promenama
- Krčenje šuma uglavnom je posledica obezbeđivanja prostora za poljoprivredu velikih razmera
- Godišnja stopa krčenja šuma smanjena je za više od 50%.
Autor LZS, Izvor NP Tara, Balkan Green energy news,
