Manifestacija koja čuva tradiciju i kulturu ishrane na zlatiborskim prostorima je svakako Sajam suvomesnatih proizvoda, poznatiji pod imenom „Pršutijada“. Ona se održava svake godine u selu Mačkat. Ovo selo blago brdovito prošarano livadama i šumama na 700 metara nadmorske visine idealno je za stočarstvo. Preduzimljivost meštana učinila je ovo selo nadaleko poznato po jagnjećem pečenju i proizvodnji pršute.
– Cilj nam je da ovakve manifestacije zažive, da se malo unaprede, da pomognemo našim poizvođačimada ostanu na ovim predelima. Naš Eko Agrar će vrlo brzo da preraste, kako je i prvobitno bilo zamišljeno, u Agro biznis centar. Mi hoćemo da organizujemo naše poljoprivredne proizvođače da se udružuju principu akcionarskih društava – rekao je Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina.
Ovakva manifestacija je značajna za turizam.
– Ovde proizvedena pršuta vrhunskog je kvaliteta i postala je simbol zlatiborskog kraja. Mačkat je nadaleko poznat i po jagnjećem pečenju. Svake zime, u februaru u porti crkve Svetog Ilije Proroka se održava “Pršutijada” – Sajam suvomesnatih proizvoda koju poseti desetak hiljada posetilaca – navode u TO Zlatibor.
“Pršutijada” je tradicionalan, gastronomski, turistički, takmičarski sajam suvomesnatih proizvoda. Održavanje manifestacije počelo je 2001. godine i jedino se nije održavala u doba korone. Na njoj više desetina proizvođača suvomesnatih proizvoda izlaže svoje proizvode – goveđa i svinjska pršuta, slanina, stelja, kobasice i čvarke. Ovo carstvo ukusa i mirisa traje tri dana i za to vreme desetine hiljada posetilaca poseti Sajam, a mnogi proizvođači sklope dobre poslove.
– Svi ovi izlagači, koji su uglavnom iz zlatiborskih sela, ne menjaju tehnologiju proizvodnje užičke ili zlatiborske pršute. Tradicija je nepromenjena stotinama godinama i često se tajne tog zanata prenose po tri do četiri generacije. Na kvalitet pršute utiče i to šro se ovde mešaju kontinentalna i mediteranska klima i na ovom području se nalazi ruža vetrova – kažu meštani Mačkata.
Manifestacija je takmičarskog karaktera i svake godine se biraju najbolji proizvodi proizvođača. Tu je i nagradna igra za posetioce, gde su nagrade po više kilograma ovih suvomesnatih delikatesa. Svake godine za posetioce ”Pršutijade” organizuje se i bogat kulturno-umetnički program, kao i nagradna igra čija je glavna nagrada paket suvomesnatih proizvoda. Organizator manifestacije je Udruženje proizvođača suvomesnatih proizvoda Zlatiborskog okruga, pod pokroviteljstvom opštine Čajetina. Organoleptičku kontrolu proizvoda vršiće “Jugoinspekt” iz Beograda.
Svake godine stručni žiri bira najbolje proizvođače suvomesnatih đakonija. Ove godine za proizvođača najbolje goveđe pršute na Sajmu suvomesnatih proizvoda “Pršutijada” u zlatiborskom selu Mačkat proglašen je Petar Šopalović iz Mačkata. Njemu je pripala i nagrada za najbolju kobasicu.
– Čast mi je što sam dobio ovo priznanje, u stvari što je moja porodica dobila ovo priznanje. U kući radimo brat, snaja, otac, majka i ja. Prija mi ova nagrada, jer je ovde sva goveđa pršuta izvrsna, a neka mora biti najbolja. Najteže je naći dobru sirovinu, ali mi radimo sa jednom klanicom koja stvarno ima izuzetno dobra grla – rekao je Šopalović, koji je treća generacija koja se bavi ovom proizvodnjom.
Da bi goveđa pršuta bila dobrog kvaliteta potrebno je imati iskustva.
– Stoka mora da bude debela, da se posle obrade meso lepo usoli i, najvažnije, da se osuši. Taj proces, od početka soljenja do finalnog proizvoda, traje dva meseca – kaže Petar.
Inače, Šopalovićima ovo nije prvi priznanje za suhomesnate proizvode. I prošle godine su dobili nagradu na najbolju goveđu pršutu.
– Nema ovde loše pršute, sve su dobre. Možda se moja izdvojila zbog dobre sirovine, što je najvažnije kod pršute, a i dobro usoljena, ne mnogo, i nije presušena. Proces sušenja traje preko 30 dana – kaže Petar Šopalović.
Dobar znalac obrade ovčije stelje Mirko Marić kaže da se za njenu proizvodnju koristi starija ovca.
– Najbolja stelja je od starije ovce i to teške do 50 kg. Kada se ovca zakolje izvade se rebra, a onda raširi celo telo i poprečno se ređaju gredice od lijeske. Onda se usoli i u soli stoji nekih 15 dana, a onda se kači na sušenje – kaže Mirko.
Jedna od ranijih dobitnica je Aleksandra Radojičić za proizvodnju najbolje svinjske pršute.
– Ovo priznanje mnogo znači. Od malih nogu sam u ovom poslu. Dvojica braće, sestra i ja pomažemo roditeljima. Moj pradeda Velimir je počeo da se bavi proizvodnjom, pa deda Živorad, tata Aleksandar i sada mi ćemo sigurno nastaviti da proizvodimo pršute i kobasice – kaže Jovana iz porodice Radojičić.
Nosilac Specijalne nagrade za proizvodnju suhomesnatih proizvoda i posvećenost “Pršutijadi” je Milija Brković iz Kačera.
Pored raznih suvih mesnih đakonija bili su i štandovi sa proizvođačima meda. Na štandu Dragana Kolakovića iz Čajetine, kako kaže, bilo je potpuno nekih novih proizvoda za koje se još ne zna u Srbiji.
PORED MESA IMA I OVOGA
– Supruga i ja smo počeli da pravimo liofilizovani med. Tu je 95 odsto livdaskog meda i pet odsto sušenog limuna, ili maline, ili borovnice. Probali smo sa običnim limunom da napravimo, ali med se razvodni, dođe kao kaša, kao voda, i nije moglo da stoji duže od dva meseca. A sa sušenim limunom može beskonačno da traje. Pored toga imamo liker, koji pravimo od vina i sa brusnicima i jednom ruskom voćkom koja se zove pasji trn – kaže Marić.
Pored toga što posetioci mogu da probaju proizvode od suvog mesa, mogu i da okuse tradicionalni kačamak.
– Ovo je idealan doručak, a za njega su potrebni voda, mast ili ulje i brašno od kukuruza osmaka. Prvo pustimo da dobro provri voda i ulje, a onda postepeno dodajemo brašno. Masa mora da bude malo ređa da bi se kukuruz skuvao, a masa se posle polako stegne. Služi se sa mlečnim proizvodima, sirom i kajmak, a može i sa pršutom – kaže profesor kuvarstva Miroljub Mitrašinović.
Ova mnifestacija se uglavnom odvija u zimskim danima. Bez obzira koliko hladno bilo, u porti crkve Svetog Ilije u Mačaktu u jutarnjim satima sve vrvi. Postavljaju se tezge sa svim i svačim, od gunjeva i vunenih čarapa, proizvodima od meda, šajkače, svilene bombone i liciderska srca, a prema akcentima koji se čuju, reklo bi se – da su došli iz svih krajeva Srbije.
Pre nego što se uđe pod veliku belu šatru, mora se proći pored roštilja, gde se okreću prase i jagnje na ražnju, a preko puta pod sačem krčka kupus i kolenica, a u drugom sarma. Služe se, u pored improvizovanoj kafani, ispod druge šatre.
Turisti vole da dođu na ovu manifestaciju da probaju, ali i da pazare pršute, čvarke, slanine i sve što se moglo naći na štandovima.
– Bili smo i ranijih godina na ovom sajmu, jer mi zimi dolazimo na Zlatibor. Uvek smo kupovali dobru pršutu, slaninu i čvarke. Tako i sada. Probao sam i sviđa mi se. Čini mi se da su ovde jedinstveni ukusi – kaže Janko iz Novog Sada.
Autor: LZS
Zahvaljujemo se na saradnji Opštini Čajetina i TO Zlatibor
Tekst je deo medijskog projekta “PUTOVANJE ZLATIBOROM KROZ KULTURNE DOGAĐAJE” koji je sufinansiran od Opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
