Jedno od najmističnijih, ali i najlepših sela u Srbiji, svakako su Kremna. Smešteno između Zlatibora, Tare i Šargana, prostranim livadama okolo obrasle šumom, u harmoniji pejsaža i mirisa, ovo selo je uvek privlačilo pažnju. Na idealnoj nadmorskoj visini od 800 m, gde se sudaraju morski i planinski vetrovi, već odavno je poznato kao vazdušna banja. Još živi priča da su Nemanjići u Kremnima imali svoje kuće za odmor i preko celog leta boravili, da je turskim agama i begovima pravi merak bio doći sred Кremanskog polja i da su pre Zlatibora i Mokre Gore, Кremna privukla prve turiste. Sve do 20. veka bila je glavno turističko mesto zapadne Srbije.
Mističnost Kremana
Mističnost Kremnima potiče još od davnina. Meštani prepričavaju legendu koja datira od davnina.
– Legenda kaže da je cela Kremanska kotlina nastala u drevnoj fazi nastanka Zemlje, prilikom jednog njenog sudara sa nebeskim telom. A nauka kaže da kremenske stene sadrže neobičan sastav, kao neko poludrago kamenje, za koje se priča da se ispituje u svetskim laboratorijama. Te stene zrače energijom koja blagotvorno deluje na ljudski organizam. Zato mi Kremnaci dugo živimo. I baš zbog tog kamena nastalo je ime sela: kamen – kremen – Kremna – kaže stari Kremanac Obrad.
I zbog tog kamena koji daje posebnu energiju, smatra naš sagovornik, bilo je i vidovith ljudi, proroka. Među njima, a po kojima je su Kremna stekla svetsku slavu, jesu “srpski nostrdamusi” stric i sinovac Miloš i Mitar Tarabić. Nisu bili pismeni, ali je sve njihove vizije zapisivao njihov kum prota Zaharije Zaharić.
Danas, Kremna imaju “Dom proroka”, kućicu brvnaru, gde su izloženi brojni suveniri, slike, isečci iz novina i sl, i gde se mogu čuti interesantne priče i prisustvovati tribinama tematski vezanim za Kremna i Kremansko proročanstvo. Takođe, turistička agencija “Kremnaturist” i njen vlasnik Dragan Pjević, čije je upravo tu sedište, bave se prezentacijom Kremana i Kremanskog proročanstva. On od 2000. godine počinje u javnosti da širi priču o Kremnima kao turističkoj destinaciji, prvo u okviru mesne zajednice, kao njen predsednik, a potom i kao vlasnik pomenute agencije. Podigao je “Dom proroka”, a nakon 148 godina od smrti Miloša Tarabića (1809-1854) podigao je i nadgrobni spomenik proroku Milošu Tarabiću.
Danas Kremna imaju šta ponude turisti.
– U Kremnima imamo najveći hotel na prostoru grada Užica Braće Sekulić „Šargan“ sa 150 mesta za spavanje apartmanskog tipa i 300 mesta za sedenje. Urađena su dva auto-kampa “Zip” i “Viljemovka”. Radi pet kafana i četiri marketa, tako da su turisti koji dođu usluženi i snabdeveni. Oko dvadesetak domaćinstava se bavi turizmom. Naš kompleks „Kremansko proročanstvo“ svakodnevno posećuju turisti i znatiželjnici u organizaciji preko 200 agencija i udruženja građana i preko 600 škola i drugih institucija, a na godišnjem nivou to je oko 25.000-30.000 turista. Poređenja radi Potpećku pećinu poseti oko 9.000 turista, „ćira“ preveze 90.000 turista, sve uz zdušnu podršku države i grada – kaže Dragan Pjević i dodaje da Kremna danas zajedno sa vikendašima ima 1.600 stanovnika.
On je ispričao da je prota Zaharije kralja Petra krio od režimskih žandara u buretu sa rakijom koje je imalo duplo dno, a Tarabići su prorekli da će čovek koji bude spavao u njegovom buretu biti budući vladar Srbije. Zato je u svom Domu proroka napravio isto bure i tvrdi da ko bude došao od političara i bio u buretu da je sledeći vladar Srbije.
Lekovite vode Kremana
Pored toga u Kremnima i okolini može još mnogo toga da se vidi i obiđe. Tu je kapela Prote Zaharića, crkva Sv. Đorđa, temelji manastira Rujno, grob Karađorđevog dede Jovana Petrovića, spomen proroka Tarabića, spomen Prote Zaharića, izvor Bioštanske banje, jezero Vrutci, Ćosića pećina, Šarganska osmica i Rakovo vrelo.
– Turisti dolaze masovno i sipaju u balone i nose Rakovu vodu koja je od magistralnog puta udaljena 300 metara. Jedino što put nije asfaltiran. Turistima bi bio zanimljiv i Karađorđev šanac u Kremnima, ali nije uređen za posetu. Imamo Mojkovića han, kuću iz turskog doba. Kuća je pod zaštitom države, ali je poprilično već propala – kaže Pjević.
Kremanci pričaju da ovo selo kao i Mokra Gora obiluje lekovitim vodama. Već pomenuta Rakova voda ili Rakovo vrelo. Kremanci koji su vodili stoku na pijacu u Bajinu Baštu zastajali su kod Konjske reke, za koju kažu da je njena voda blagotvorna za konjske, ali i ljudske oči. U kamenjaru oko nje otkrivena su udubljenja nalik ljudskim stopalima. Narod ih zove Stope Svetog Save. Nedaleko od Konjske reke iz jednog izvora se širi miris sumpora. Njegova voda nije za piće, ali leči kožna oboljenja.
– Kralj Petar Prvi Karađorđević, bežeći 1880. godine od austrougarske vojske, po savetu oca Aleksandra tražio je kuću prote Zaharija Zaharića da se u nju sakrije, došao je na ovo vrelo. Tu je prvi put sa kmetom Jovanom i protom Zaharijom slušao kazivanja proroka Mitra Tarabića. Kasnije mu je prota donosio vodu sa Rakovog vrela u Beograd. Postoji i „Glišova voda“, sumporna voda, koja se nalazi u podnožju Šargana, a kilometar i po od magistralnog puta. U Vujinoj dolini je izvor Hajdučka voda na kome su hajduci vidali rane. Kiridžije su se na putu iz Mokre Gore do Čajetine odmarale na Rasovac vodi – pričaju Kremanci.
Stari han
Stari han je uvršten kao spoemnik kulture od izuzetnog značaja. Nastao je u prve dve decenije 19. veka. U vlasništvo porodice Moljković je došao kada su se doselili iz Hercegovine sredinom 19. veka. Na donjem spratu se nalati kameni magacin, dok se na gornjem spratu nalazi nekoliko prostorija za smeštaj putnika. Četvorostrani krvo je pokriven šindrom. Ova kuća je kao jedan od retkih primera kuće hercegovačkog tipa u Srbiji. Konzervatorski radovi su izvedeni 1978. godine.
Preko puta Hana se nalazi Moljkovića česma. Danas je nepokretno kulturno dobro naše zemlje. Česma je napravljena od klesanog kamena (dužin e4,5m) urezano je podignuta 1858. godine, na kojoj piše: “Pij, brate, i reci hvala”.
Iliri i Rimljani
U Kremnima postoji trag Ilira, vidljiv samo kroz nadgrobne spomenike. Jedno od ilirskih grobalja se nalazi ispod Misailovića kuće. U selu ima dosta i šančeva koji su korišćeni u Prvom srpskom ustanku i u Autstrijsko-turskom ratu.
Arheološka istraživanja na teritoriji sela Кremna donela su otkriće jedinstvenog Rimskog vojnog logora, koji potiče iz 1. veka. Imao je privremenu funkciju za potrebe vojske. Ovo je prvi logor takve vrste pronađene u Srbiji, a do sada i jedinstven na Balkanu.
– Privremeni rimski logori su nastajali usled intervencije rimske vojske na nekom prostoru. Najčešće kada se vojska sukobljavala sa neprijateljima i širila svoju teritoriju. Ovaj rimski vojni logor u Кremnima može se uporediti samo sa pronađenim ostacima logora u Španiji i Britaniji. I sama nadmorska visina od 800 metara čini ga jedinstvenim. Očuvan je u prvobitnom stanju i najbolji je pokazatelj stepena razvijenosti rimske arhitekture. Nakon daljih istraživanja biće utvrđena hronologija i ovaj zaista jedinstven lokalitet može biti stavljen pod trajnu zaštitu – kažu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika.
Pronađeni su strele, novčići i ostaci potkovice. Postoji mogućnost da se kasnije uradi rekonstrukcija logora na osnovu obrisa. Rekonstrukcija će predstavljati ogroman turistički potencijal grada Užica.
Prema rečima arheologa Marine Kotarac iz Narodnog muzeja u Užicu uticaj Rimljana na teritoriji grada Užica bio je najdominantniji u 2. i 3. veku.
– Gde god su planirali da podignu naselje oni su prvo podizali put i tu stacionirali svoje snage. Pojedina arheološka nalazišta otkrivena su u užem i širem centru grada – kaže Marina Кotarac.
Ako se uradi rekonstrukcija logora na osnovu obrisa, kao takva predstavljaće ogroman turistički potencijal Kremana i grada Užica.
I kroz Kremna je išao “Ćira”
Jedna od najatraktivnijih atrakcija Kremana, kao i celog okruga jeste čuvena Šarganska osmica. Izgradnja ove pruge su započeli Austrijanci, dok je Srbija bila pod njihovom okupacijom 1916. godine. Još uvek predstavlja građevinsko čudo i spada u remek dela među prugama uzanog koloseka u svetu. Šarganska osmica je deo pruge uzanog, jednog koloseka između Užica i Višegrada, tj. između Mokre Gore i Kremana. Tadašnji inženjeri su uspeli da savladaju uspon od oko 300 metara nadmorske visine brda Šargan, zavijenim krugovima praveći figuru broja osam.
Planira se uskoro obnavljanje pruge do Kremana, tako da će čarolija Кremana biti jača i veća, a sada se nalazi samo u zaseoku Šargan Vitasi.
A od zanimljivih odredišta u selu su još i rajčevina kao prirodni raj na zemlji, stope Svetog Save, izvori Marića voda i mnogo drugog. U blizini, na desetak kilometara niz Đetinju ka Užicu je i obnovljeni manastir Rujno, u kome je još u 16.veku nastala prva štampana knjiga u Srbiji, čuveno rujansko četvorojevanđelje. Pogled odavde puca na prelepo jezero napravljeno vodoakumulacijom Vrutci, odakle se grad Užice i okolina snabdevaju pijaćom vodom.
Stope Svetog Save
Kroz Kremna potiče Konjska reka, oko koje su prelepe livade i šume. Postoji legenda po kojoj je poznata. Legenda kaže da je tu bio Sveti Sava i da je na jednom delu obale u jednom kamenu utisnuta ljudska stopa i smatra se da je upravo ta stopa prvog srpskog Arhiepiskopa. Nedaleko od stope nalazi se i udubljenje, kao šerpa utisnuta u kamenu, u kojoj je po predanju Sveti Ssava držao hranu.
Prednost Kremana je što se nalaze između dve planinske lepotice Zlatibora i Tare. Turisti koji dolaze lako mogu ih obići, jer postoji dobra putna infrastruktura. Lako mogu stići i do Bajine Bašte i Drine, Užica, ali i do Mokre Gore i Višegrada.
Gastronomija privlači turiste
Posebno treba naglasiti gstoljubovost i gastronomiju Kremanaca. Objekti za smeštaj lepo opremljeni sa uređenim dvorištima. Ovde se gostu ugađa, priprema jelo koje voli. Svaka domaćica nudi vruću gibanicu, proju, pršutu, kuvana jela iz zemljanog posuđa izuzetnih ukusa, pečeno prase i jagnje, domaće sokove od maline, najbolju rakiju, raznovrsne kolače, hranu koju i starom i mladom prija. Nije ni čudo što ovo selo posećuju sa svih strana sveta.
Miholjski susreti sela
Prošle godine u Kremnima su održani prvi iMiholjski susreti sela na kome je učešće uzelo 23 sela sa teritorije grada Užica. U takmičenjima u šest disciplina – nadvlačenje konopca, skok u dalj, bacanje kamena sa ramena, šah, stoni tenis i mali fudbal učestvovalo je oko 250 takmičara, dok je posetilaca bilo više stotina.
Miroljub Popović, domaćin ovih susreta i predsednik MZ Kremna, rekao je da više decenija u Kremnima nije održan ovakav zabavno-rekreativni sadržaj.
– Ovo je dobra poruka i od strane države i lokalne samouprave da stanovništvo u seoskim sredinama nije zaboravljeno i da mlađe generacije mogu da računaju na podršku, da se opredele da ostanu da žive na selu i tu stvaraju porodice – rekao je Popović.
Pored takmičarskog upriličen je i revijalni deo gde su nastupile pevačke grupe koje su brojne u selima ovog kraja, a učestvovala je i sekcija Muzičke škole; organizovana je i izložba slika u holu osnovne škole, a izlagani su i tradicionalni proizvoda domaće radinosti i starih zanata.
I na kraju Pjević kaže: “Kad je čuveni Handke prolazio kroz Kremna zaustavio je kola na Markovom Bregu i rekao: Lepše mesto nisam video na svetu, a ovde ima i neka posebna energija. Osetio je gospodin Handke zračenje kremanskog kamena, rekavši da bi tu voleo da ima kuću. Pisali smo mu i nudili plac za kuću, ali neko je učinio da ne postane stanovnik Kremana”.
Autor: LZS
Zahvaljujemo se Draganu Pjeviću i njegovoj agenciji „Kremnaturs“ na saradnji.
Tekst je deo medijskog projekta “Užička sela imaju potencijala za razvoj seoskog turizma” koji je sufinansiran od Grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
