Tri džinovske „lepinje sa sve“ bile su dovoljne da zadovolje apetite svih onih koji su se večeras našli na gradskom trgu u Užicu i to šestog dana Međunarodnog festivala prirode i kulturnog nasleđa „Žestival“.
Tradicionalno za ovaj festival, osmi po redu, lepinje za Ginisa pravi pekarska radnja „Šuljaga“. Njen vlasnik Dragan Lazić je u momentu kada smo ga posetili u njegovoj pekari, sa svojim radnicima preduzimao poslednje korake u pravljenju lepinje, mućenje jaja u lepinji, pre stavljanja u pećnicu.
Njih šest je tri džinovske lepinje stavilo u peć na drva, gde se po tradiciji peku čuvene Šuljagine lepinje.
– Ove, kao i svake prethodne, pravimo tri lepinje. Ne brojimo koliko jaja, brašna i kajmaka stavimo. Cilj nam je da bude dobra, kvalitetna, da nagradimo naše građanena na vernosti – kaže Dragan.
I zaista, ne broje kilograme brašna i kajmaka, kornete jaja, litre pretopa. A ova, nezvanično najveća lepinja za Ginisa ima svoje karakteristike.
– Prečnik im je 1 metar, a standardne obične lepinje je 20 cm. A što je najvažnije, ništa se ne vrati, za 5 minuta se sve podeli i pojede – kaže Dragan, koji pored oe lepinje sugrađanima podeli i 150 malih lepinja.
– Mislim da će ovo biti dovoljno da zadovolji apetite svih koji su došli večeras – dodao je Dragan, što se i posle na trgu ispostavilo tačno.
Nakon lepinje prisutni, i to oni najmlađi, mogli su da se zaslade sa dve torte koje je poslastičarnica „Switcorn“ napravila.
Večeras su proglašeni i pobednici, najbolji proizvođači voćnih rakija u kategoriji poljoprivrednih proizvođača i destilerija. Od 79 ocenjenih rakija, koje su po mišljenju žirija sve odličnog kvaliteta, za najbolju rakiju Festivala i nagradu „Radislav Rade Paunović“ u kategoriji poljoprivrednih gazdinstava pripala je Vladanu Radovanoviću iz Pilice kod Bajine Bašte za rakiju od šljive iz 2005. godine. U kategoriji destilerija ove godine nagrada je pripala destileriji „Tim“ iz Bajine Bašte za najbolju rakiju od šljive iz 2006. godine.
Pored toga, i ove godine nije izostala humanitarna akcija. Braća Starčević, vlasnici jedne užičke pekare, prodavali su svoje proizvode i sav prihod je otišao za lečenje male Anđele Veselinović, koja boluje od cerebralne paralize. Njena majka takođe je imala svoj štand sa prirodnim sokovima, čiji prihod od prodaje ide za lečenje njene ćerke.
I posle svih ovih svečanosti, jedna priča je imala srećan kraj. Jedan otac je zamolio voditeljku programa da objavi da se izgubila četvorogodišnja devojčica T.S. i da je čeka kod razglasa. Posle pet minuta usledio je srećan zagrljaj oca i ćerke. Doveo je jedan bračni par.
– Našli smo je dole ispod trga, na donjem trgu, kako stoji i plače. Pitali smo je što plače, a ona nam kaže da se izgubila. Poveli smo je do bine da bi objavili da se devojčica izgubila. Uopšte nismo čuli kada je voditeljka programa objavila da se devojčica izgubila. Sreli smo poznanicu i ona nam je rekla da otac čeka ćerku. Požurili smo. Kada je devojčica videla oca potrčala je odmah u zagrljaj, koji je bogami trajao više trenutaka – kaže čovek koji je sa ženom našao dete.
Autor: LZS
