Iako je sezona lova na divlju svinju počela 1. septembra, za lovce ni tokom leta nije bilo predaha.
Lovačka udruženja brinula su o zasadima pšenice, a potom kukuruza, kontrolisala paljenje strnjika, edukovala članstvo i prepremala hranilišta i lovišta za jesen. Predsednik Lovačkog saveza jugoistočne Srbije, Zoran Aleksić, ističe da je korona i u ovoj oblasti napravila veliku štetu, pre svega zbog obustavljanja lovnog turizma.
Za 12 do 13.000 lovaca iz 36 udruženja, okupljenih u Savez jugoistočne Srbije, protekli šestomesečni period nije bio lak, jer je korona i u ovoj oblasti napravila ogromne štete. Srbija od lovne privrede i lovnog turizma, ostvaruje značajne prihode i, koliko god tretirana neozbiljno, ova grana je itekako profitabilna, što je najslikovitije pokazala covid kriza:
– Zbog korone, ove godine nema Italijana, Španaca, Grka i ostalih turista, koji ovde ne dođu samo da love, već i na obuke pasa, odmor i rekreaciju. Ostali smo bez značajnih prihoda, jer se lovačka udruženja finansiraju isključivo iz članarina, sopstvenih sredstava i od komercijalnog lova. Nismo tražili pomoć ni od koga, ali želimo da se zna da su lovci zaštitnici prirode, čuvari divljih životinja, ekološki volonteri i da će, i u najtežim uslovima, nastaviti sa pomenutim aktivnostima, kaže predsednik Saveza lovačkih udruženja jugoistočne Srbije, Zoran Aleksić.
Za razvoj lovnog turizma, ovaj deo zemlje ima odlične potencijale. Lovačka udruženja jedan deo programskih aktivnosti poslednjih godina usmeravaju u tom pravcu, ali i država mora da uradi svoje, ističe Aleksić:
– Naravno, Vojvodina i ovde prednjači, pa i centralna Srbija. Mi na jugu pomalo kaskamo, ali se trudimo i mnogo radimo na razvoju lovnog turizma. Uprava za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodorivrede, mora da inicira, a država da donese bolje i preciznije zakone i zaključi medjunarodne sporazume u oblasti lovne privrede. Oni su nam neophodni da bismo mogli da izvozimo meso i trofeje i od turizma ubiremo znatno više novca nego sada. Dobro nam je krenulo, ali nas je covid kriza zaustavila.Verujem, ipak, da postoji rešenost da se u razvoj lovnog turizma ulažu značajnija sredstva.
U pozno leto, lovci, koji su aktivni čitave godine, a poslednjih meseci na zaštiti zasada pšenice i kukuruza, kreću u lov na divlje svinje.
– To je grupni lov na divlju svinju, koji je i najznačajniji u našem kalendaru.Takođe, u devetom mesecu se, što komercijalno, što u okviru plana i programa lovačkih udruženja, love srndać i srna. Polovinom avgusta je počeo, ali je u septembru najintenzivniji lov na jelena, u sezoni njegovog parenja.
Srbija se, kao i sve druge države bori sa predatorima, a u našem slučaju to su vukovi, lisice i šakali i na njih je lov otvoren tokom čitave godine. Aleksić kaže da je na ove prostore, odnedavno, sa Karpata, počela najezda šakala, koji ume da napravi mnogo više štete nego vuk i lisica. Pored režima slobodnog odstrela predatora, lovačka udruženja tokom godine organizuju takozvane “hajke”, na kojima učestvuje od 500-600 lovaca, sa ciljem da se njihov broj drži u dozvoljenim granicama.
Tokom leta, lovačka udruženja organizuju polaganje stručnih ispita i edukacije članstva, ove godine sa posebnim osvrtom na afričku kugu. Na teritoriji Jablaničkog okruga registrovano je 12 udruženja lovaca, a osim u Leskovcu, Vlasotincu, Lebanu, Bojniku, Medveđi i Crnoj Travi, aktivna su i vlo dobro organizovana udruženja u Bošnjacu, Pečenjevcu , Manojlovcu,Vučju, Babičkom i Grdelici.
Izvor: Dnevnik juga
