Verski turizam jedan je od najstarijih oblika turističkih putovanja, a danas predstavlja vrlo značajan i populizovan sektor globalnog turizma. On je spoj kulturnog turizma i hodočasnika.
I jedni i drugi su potrošači koji na isti način konzumiraju turističke usluge, bez obzira na to što hodočasnici posvećuju deo boravka u destinaciji realizacije verskih potreba.
Strukturno, aktivnosti hodočasnika i turista su slične i podrazumevaju korišćenje istih usluga (prevoz, smeštaj i sl.), pri čemu i hodočasnici mogu praktikovati neke tipične turističke aktivnosti (razgledanje, kupovina suvenira i sl.).
Osim arhitektonskog i umetničkog značaja, svete građevine imaju vrednost i kao mesta od posebnog istorijskog značaja ili zato što su locirane u idiličnom pejzažu.
Nažalost u našoj državi je ovaj oblik turizma još uvek neuređena oblast, ali se u budućnosti očekuje veća pažnja od strane nadležnih za ovakva putovanja.
Danas kada se govori o verskom turizmu, imamo crkve, manastire i džamije koji su još uvek prepušteni sami sebi i od posete turista nemaju prevelike finansijske koristi.
Srbija je i te kako poznata po manastirima koji su sagrađeni na njenom tlu i čuvenim freskama koje ih krase, te je davno kazano kako je ovo jedna od naših najvećih vrednosti i da je treba ponuditi svetu.
Naravno, tu su i džamije, koje svojom arhitekturom i sadržajem svakako zaslužuju divljenje.
Najčešće se organizuju jednodnevni izleti i sve veći broj građana se interesuje za ovakve turističke obilaske. Godišnje se organizuje oko 30 domaćih programa.
Cena tura najčešće iznosi između 1.000 i 1.400 dinara, ali taj iznos može da se plati na dve rate.
Verski turizam ima veliki potencijal u našoj zemlji, ali je jedan od najvećih nedostataka upravo nedostatak infrastrukture i to je glavna prepreka zašto ova turistička grana nije iskorišćena u većoj meri.
Svako ko želi da poseti neki verski objekat u Srbiji, najčešće mora samostalno da se angažuje oko organizacije puta, jer se na razvoju verskog turizma u Srbiji još uvek radi.
U Zapadnoj Srbiji i te kako ima šta da se vidi. Mnogobrojne crkve i džamije stare su po nekoliko vekova. Oni su kao antropogeni umetnički turistički resursi koji čine osnov za razvoj jedne vrste turizma posebnih interesovanja – verskog turizma.
Strogo definisanje verskih turista nije neophodno, u smislu da li su vernici ili nisu, jer činjenice ukazuju da je većina verskih turista na putu ka svojim krajnjim odredištima posetila verske objekte, iako nisu tradicionalni vernici.
Autor: LZS
