Predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović najavio je obnovu Kraljeve česme na Zlatiboru. Spomen-česma kralja Aleksandra Prvog Obrenovića na Zlatiboru je ovih dana čišćena, skidani su grafiti i prostor oko nje će biti posebno uređen, dok će se voda i dalje koristiti nesmetano.
– Česma će imati posebno osvetljenje u toku noći, uključujući i reflektor koji će kao motiv prikazivati lik kralja Aleksandra. Na ovaj način, uz mnogo sličnih ideja promovisaćemo i podsećaćemo na našu slavnu istoriju, ali i na začetke zlatiborskog turizma – rekao je Stamatović.
Nekada je ovaj Zlatibor nije bi blizu kao danas. O tome je pisao trgovinski glasnik 1892. godine:
„ Zlatibor je vrlo zdravo mesto, ovamo dolaze rekonvalescenti koji su naklonjeni i pate od raznih plućnih bolesti. Njih upućuju lekari, i mnogima dobro čini….. i za potpuno zrdavlje dobro je ovamo provesti izvesno vreme na čistom vazduhu, jer se čovek preporodi i oseća se mnogo lakši i veseliji…. Ali ono što je najneugodnije i najneudesnije, to je da na Zlatiboru nema nigde nikakve kuće, niti građevine da čovek može noćivati, od kiše se skloniti, osim koliba što su kod trgovačkih dželepa, ali one su samo za momke trgovačke….“
Pred kraj 19. veka oduševljen planinom, Milan Milićević, tadašnji ministar prosvete upućuje apel nadležnima da se podignu gostionice na zlatiborskim vrhovima Torniku i Čigoti. Hroničari beleže da su dve posete visokih zvaničnika bile presudne za dalji turistički razvoj Zlatibora. U leto 1893. u protokolu zvanične posete kralja Aleksandra Obrenovića Užicu, predviđen je poljski ručak kraj izvora Kulaševac na Zlatiboru:
„Toga dana narod iz okolnih sela dočekuje kralja sa velikim veseljem i radošću, a predsednik čajetinske opštine Petar Mićić u zdravici upućuje molbu da se taj izvor nazove „Kraljeva voda“, te da taj nepresušni izvor bude večiti spomenik kraljevog dolaska. Dirnut toplim gorštačkim gostoprimstvom, kralj je prihvatio predlog, i već sledeće godine podignuta je česma“.
I to je bio prvi zidani objekat u samom centru Zlatibora. Česma stoji i danas, voda je pitka, hladna, a tokom leta uvek je gužva pred česmom. Nakon kraljeve posete Zlatiboru, na ovu planinu stiže Aleksa Popović, užički advokat, bivši predsednik Narodne skupštine Kraljevine Srbije. On dolazi sa obolelilm sinom u smešta se u jednu usamljenu čobansku kolibu, u nadi da će dečak ozdraviti. I on je zaista ozdravio, a već sledeće godine ovaj srpski uglednik podiže na Zlatiboru zgradu od borovih brvana da tu provodi naredna leta sa porodicom. Nije stao na tome, pa je 1889. godine u Čajetini osnovao „Društvo za izgradnju sanatorijuma“ pod imenom „Dom Miloša Velikog“. Vrlo brzo su sakupljena sredstva dobrovoljnim prilozima po celoj Srbiji, ali posle Majskog prevrata, i smene na srpskom prestolu, sakupljena sredstva su upotrebljena za izgradnju škola po zlatiborskim selima.
Nakon posete kralja Aleksandra i izgradnje česme, celo mesto dobija novi naziv Kraljeva voda. Na Kraljevoj česmi uklesano je “Kralj Aleksandar I, 20. avgusta 1893”.
Autor LZS
