Pete festivalske večeri 27. JPF “Bez prevoda” izvedena je predstava „Jugoslavija, moja otadžbina“,Gorana Vojnovića, u režiji Marka Misiračae, u izvođenju Pozorišta Prijedor i Gledališča Koper.
Kako predstavu opisuje reditelj Marko Misirača, u pitanju je emotivna vrteška koja počinje od otkrića glavnog junaka vezanog za njegovo i poreklo njegovih roditelja. On kreće u potragu za ocem, prošlošću, korenima i na tom potresnom, nekad i vrlo duhovitom putu, otkriva stvari o sebi i formira identitet kojeg nije ni bio svestan.
– Bilo je turbulencija, bilo je muka, pandemija i produkcioni problemi, ali srećom, sad je to sve iza nas i ne želim ni ja više o tim stvarima da govorim. Imali smo velikih muka, tekst je za mnoge bio unapred provokativan, a to je ono što se često dešava, ljudi ne pročitaju nego unapred donesu neki sud na osnovu informacija koje dobiju kad na Guglu ukucaju naslov romana, ili sam naziv taj „Jugoslavija“ nekima može da bude crvena krpa. Ja sam pokušavao, a nadam se da smo predstavom kasnije i uspeli da ih ubedimoda to nije tako kako oni zamišljaju i da predstava nije crno – bela da je vrlo slojevita, a prvenstveno je roman po kome je rađena slojevit – rekao je na okruglom stolu nakon sinoćnjeg izvođenja Marko Misirača, ističući neverovatno dobru energiju unutar ekipe.
„Danas, kada postajem pionir. Dajem časnu pionirsku reč…“, ponavljaju svi okupljeni likovi na sceni. Svi potom iznose i tačne datume polaganja pionirske zakletve. Svi, osim najmlađeg, Vladana Borojevića i njegove djevojke, Slovenke Nadje . Ovakvim početkom reditelj Marko Misirača predstavu otvara najintimnijim simbolom bivše Jugoslavije.
“Meni je jako zanimljivo i drago da je ovo jedna od predstava koje baš otvaraju temu kako sad mladi ljudi koji su se rodili nakon raspada osećaju tu zemlju, a kako sad nose to njeno breme, i to je glavna stvar oko koje smo se vezali”, rekao je reditelj predstave Marko Misirača.
“Jako mi je bilo zanimljivo što smo morali da igramo scene koje su uslovno rečeno realizam, a i nešto što se dešava kao nekakvi fleš bekovi koji si uz vizure sina. Morao sam praktično da igram oca onako kako ga doživljava njegov sin, kroz njegova sećanja”, dodao je glumac Boris Šavija.
Publika je ovoj predstavi dala ocenu 4,60.
Izvor: JPF
