Kakvi su nam mladi ljudi ovog doba, šta ih privlači, ljuti ili zove na bunt, otkud tolike generacijske razlike? Čemu nas uči prošlost javnog pisanja i delovanja mladih? Odgovori na ta pitanja mogu se potražiti i na izložbi „Mladost je uvek ista”, nedavno otvorenoj u dvorani Muzeja „Staro selo” u Sirogojnu.
Tu su nekadašnju užičku omladinsku periodiku na 14 panoa predstavile autorke izložbe Gordana Bacotić, Biljana Ristović i Nela Tomić Bogdanović, bibliotekarke Narodne biblioteke Užice. Opredelile su se za omladinske časopise ovde izašle u periodu od 1918 (kada je objavljen „Rasvit”) do 1995. godine (kada se pojavio „Imidž”) s ciljem da skrenu pažnju javnosti na taj značajan i vredan fond. Naslov postavke „Mladost je uvek ista” preuzele su iz intervjua lista „Maj” u kome narodni heroj Dana Milosavljević poredi svoju generaciju sa generacijom mladih iz sedamdesetih 20. veka.
S izložbenih panoa mogu se pročitati zanimljive informacije iz nekadašnje svakodnevice mladih, primetiti napisi poznatih iz novinarske profesije i značajnih pisaca ovog kraja. Za mlade koji danas žive u vremenu digitalnih komunikacija postavka je korisna za upoznavanje lokalne istorije, kulture, društvenog života, sporta, filma iz prošlog stoleća, a može poslužiti i kao putokaz za profesionalno orijentisanje ka pisanju.
Hronološki sled izdavanja omladinskih časopisa u ovom kraju i društveni kontekst u kome su nastajali predstavila je na otvaranju izložbe Stanojka Milivojević, muzejski savetnik Narodnog muzeja Užice.
– To je istorijski period u kome su se odigrale velike ljudske drame: vreme oporavka od Prvog svetskog rata, Drugi svetski rat, period socijalističkog razvoja zemlje, vreme kada su se rušile vladajuće, a stvarale nove ideologije. U svemu tome mladi su prvi reagovali i prvi snosili posledice promena, tragajući tako za svojim društvenim i personalnim identitetom u skladu sa uslovima koje im je nudio društveno-istorijski kontekst. A taj kontekst je gotovo uvek uticao i na sadržaj listova u kojima je, pored različitih tema interesantnih za mlade, postojala težnja da se afirmišu određene građanske vrednosti i političke ideje. O tome svedoče nazivi tih omladinskih listova: „Zlatiborski soko”, „Trezvena mladež”, „Omladinska borba”… – istakla je Stanojka Milivojević.
Izvor: Politika
