Dom je tamo gde je porodica srećna i zajedno. To važi za porodicu Tošić, Anite i Uroša, koji su sa devetoro dece došli iz Beograda da žive u užičkom selu Kremna.
Prolazeći kroz krajeve Kremna, Urošu i Aniti su se svideli prelepi krajolici u ovom užičkom selu.
– Često smo putovali kod rođaka u Republiku Srpsku, nedaleko od Višegrada, i prolazili kroz Kremna. A kada smo tuda prolazili svraćali smo kod prijatelja u ovom selu. Sva ta lepota ovog sela uticala je da 2016. godine kupimo vikendicu. Prvo smo tu dolazili na raspust, a 2019. godine odlučili smo da se preselimo. Adaptirali smo kuću za našu porodicu i sve odlično funkcioniše – kaže Uroš.
Anita i Uroš su roditelji devetoro dece. Svakom detetu je ime dato sa nekim značenjem i vezom sa verom.
– Prvi je Damjan koji ima 22 godine. On je rođen na dan Svetog Damjana i Kozma. A kada je došao drugi sin, on je dobio ime Kozmo. Milica je prva devojčica i običaj u srpskim porodicama je da se prvom ženskom detetu daje ime Milica. Kasijana je rođena na dan Svete Kasijane, o kojoj je pisao i vladika Nikolaj Velimirović. Urošica je rođena na dan srpskog kralja Stefana, koji je imao sina Uroša. Maksim je dobio ime po svetom Maksimu. Ćerka je ponela ime Sofija po majčinoj želji a koje znači veru, ljubav i nadu. Nektarije se rodio dok sam radio u FK “Rad” i krsna slava tog kluba je Sveti Nektarije. Najmlađa ćerka je dobila ime po svetoj Emiliji, koja je imala devetoro dece (od kojih je pet postalo svetitelji među kojima je sveti Vasilije veliki), pa ona kao deveto dete je dobila Emilija – kaže ponosni otac.
Ova vredna i veoma ljubazna porodica sve ima, a po najviše ljubavi i skromnosti. Deci nije smetalo što su veliku školu zamenili sa seoskom školom.
– Deca su se brzo uklopila. Cela škola u Kremnima ima samo 30 đaka. I svi se međusobno druže i igraju od prvog do osmog razreda – dodao je Uroš.
U zaselak u koji su se doselili donesli su samo radost komšijama.
– Tu ima oko 30 kuća i uglavnom su to sve stariji ljudi. Mnogo puta su mi rekli da su srećni što ponovo čuju dečiji smeh u komšiluku – kaže Uroš i nijednog momenta ne žali što se preselio u ovo selo.
– Ne znam, nekako je danas ljudima čudno kada kažem da imam devetoro dece. To je nekada bilo normalno, od šest pa naviše. Smatram da bi jedna zdrava srpska porodica trebalo da ima najmanje četvoro dece, jer tako ne bismo strepeli da nestanemo – kaže Uroš, koji trenutno radi u Sportskom savezu Zlatiborskog okruga.
Porodicu Tošić je posetila i gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević i poželevši im srećne praznike uručila im prigodne poklone.
Autor: LZS, foto Grad Užice
