Iza rekorda u prvih godinu dana rada, priča o profitu, investicijama i broju prevezenih putnika, stoji najvažniji resurs ovog velikog projekta – ljudi, kolege, zaposleni, od kojih svaki u svom delu doprinosi sinergiji koja predstavlja jedan od glavnih pokretača uspešnog rada naše gondole.
Temelj kvalitetnog, nesmetanog i bezbednog rada instalacije je Sektor za tehničke poslove, vredni i stručni ljudi koji svakodnevno brinu i o ukupnom doživljaju i zadovoljstvu koje gondola pruža svojim putnicima. Službe tehničke podrške, operativnog rada i održavanja su stub i potpora celoj instalaciji. Radnici raspoređeni na ovim radnim mestima imaju veoma odgovoran zadatak da svakog dana pre početka obave detaljan jutarnji pregled trase i daju „zeleno svetlo“ da gondola može da krene sa radom. Кako bi provera bila detaljna a gondola krenula na vreme, ove naše kolege prvi dolaze na posao, a u otežanim uslovima i sat vremena ranije.
U zimskom periodu neophodno je odmah uključiti i mehanizaciju za čišćenje snega kako bi uspeli da se probiju do stanica i radnog mesta. O uslovima rada na terenu svedoči i činjenica da, u zimskom periodu jedini način da izađu na krajnju stanicu, onu na Torniku, je pomoću motornih sanki i pri tempereturama koje idu i do -25 C. Zatim sledi postavljanje kabina na trasu, što u proseku traje oko 45 minuta i isto toliko da se ponovo vrate u garaže nakon završetka sa radom. U prilično surovim uslovima koji zimi vladaju na međustanici, gde se garaže i nalaze, ovo često zna da bude vrlo zahtevan i težak posao.
Putnici na tronu
– Generalno, sve aktivnosti koje obavljamo preduzimaju se u najboljem interesu putnika, a mi se trudimo da preventivnim kontrolama praktično anuliramo svaku mogućnost kvara, zaustavljanja instalacije ili bilo koje druge nelagodnosti u kojoj se naši putnici mogu naći – rekao je tehnički direktor “Gold gondola” Aleksandar Milosavljević, mašinski inženjer po struci sa dugogodišnjim iskustvom u užičkom „Jedinstvu“, čovek koji od prvog dana rada obavlja posao tehnički odgovornog radnika zlatiborske gondole.
Osim ovog čisto stručnog dela, zaposleni u tehničkom sektoru su obučeni da u slučaju bilo kakvih vanrednih okolnosti pravovremeno i na odgovarajući način intervenišu. Upravo zato, radnici tehničkog sektora su morali proći čitav niz obuka kako bi u potpunosti bili osposobljeni za rad na ovako zahtevnoj instalaciji.
Pored osnovne obuke i polaganja stručnog ispita za izvršne radnike na gondoli, na osnovu čega su stekli sertifikat za žičničare, prošli su i osposobljavanje za protivpožarnu zaštitu i rad na visini koji je praktično njihova svakodnevica. Uz to, prošli su i obuku pružanja prve pomoći, kao i obuku za podršku Gorskoj službi spasavanja na zemlji, prilikom eventualne potrebe za evakuacijom. Jedan deo njih je prošao i dodatno osposobljavanje za rad sa opremom u elektroenergetskim postrojenjima. U interakciji sa putnicima obavljaju i poslove njihovog usedanja u kabine i davanja raznih vrsta informacija, što znači da je posao zaposlenih u tehničkom sektoru, osim što je odgovoran, još i veoma kompleksan.
Кancelarija na krovu
Lepši deo ovog poziva je svakako „kancelarija na krovu Zlatibora“, s najlepšim pogledom koji po sunčanom danu doseže i do vrhova Durmitora, planina u Bosni, pa čak i Avale. Retko koji zaposleni bilo gde bi se mogao pohvaliti radnim mestom sa lepšim pogledom.
Bezbrižno sedeći u svojim kabinama i uživajući u vožnji i prelepom pejzažu koji se pruža naokolo, putnici gondole nisu ni svesni čitave čete ljudi koji predstavljaju nevidljivi, ali nezaobilazni „zupčanik“ bez koga ova čarolija ne bi bila moguća.
Direktorka JP “Gold gondola Zlatibor” Bojana Božanić sa ponosom kaže da je ovaj projekat koji je u potpunosti finansirala Opština Čajetina, i pre nego što je završen privukao ogromnu pažnju javnosti:
– Veliki izazov tokom realizacije ovog projekta je svakako bio rad na terenu, postavljanje 36 stubova za najdužu gondolu na svetu, jednim delom na najstrmnijim padinama Tornika, izgradnja stanice pored Ribničkog jezera, ali i odabir i obuka radnika koji će ovaj projekat voditi. U saradnji sa partnerima iz Francuske koji su pripremili plan rada, obuke i sve što je bilo potrebno da ovaj projekat počne sa radom, pronašli smo i uposlili najbolje ljude, stručne i sa iskustvom. Srećna sam što je na prvi pogled bila vidljiva želja da svi budu deo ovog projekta, a tu pre svega mislim u tehničkom sektoru. Nakon prvih obuka s Francuzima, zaista su krenuli da ulaze u srž ovog objekta. Veliko mi je zadovoljstvo što danas, nakon malo više od godinu dana rada, mogu da kažem da su zaista savladali sve što je bilo potrebno i već kroz rad stekli nova iskustva u poslu. Sa ponosom tvrdim da smo postali tim i to me jako raduje, a vidim nakon godinu dana veliki napredak u svakom pogledu. Кada pogledam iza, put koji smo prešli bio je trnovit, sa mnogo krivina, prepreka, strepnji i nerazumevanja. Ali vera u projekat gondole nikada se nije gasila. Samo nas nekoliko danas ima taj osećaj. Sve je to kruna dugog rada i osnova za nove uspehe. Svakako da ono što smo uradili tokom godinu dana, broj ljudi koje smo prevezli, obavezuje nas da radimo još bolje i kvalitetnije. Novi projekti su pred nama, imamo veće, zahtevnije ciljeve, pratimo trendove savremenog turiste i kretanja u svetu turizma. Ostvarena vizija Gold gondola je zaslužno na prvom mestu među atrakcijama Zlatibora, ali i čitavog regiona. Vizija tadašnjeg (i današnjeg) rukovodstva opštine Čajetina je ostvarena.
– Sve smo podredili gostu, putniku, našem korisniku i novi sadržaji koje planiramo idu u pravcu razvijanja dodatnih interesantnih aktivnosti koje će vraćati turiste na gondolu iznova i želimo da im pružimo punu pažnju i potrudimo se da uživaju i dožive Zlatibor na drugačiji način, razgledajući ga iz vazduha – zaključila je direktorka.
– Zadovoljstvo mi je da kažem da u tome učestvuju sve kolege i zaista mi je drago kada vidim da svi imaju neke ideje i predloge kako bismo i na koji način mogli da unapredimo rad, svako u svom domenu. Gondola je brend koji pronosi slavu Zaltibora i cele Srbije, ali gondola su, pre svega, ljudi, tim sa kojim radim – dodala je Bojana Božanić.
Izvor: Zlatiborske vesti