Malo Užičana zna da u gradu postoje dve sekvoje. Jedna se nalazi u školskom dvorištu Osnovne škole “Nada Matić”, a druga u krugu Opšte bolnice Užice.
Za ovu prvu zaposleni u školi kažu da njihova sekvoja ima posebno mesto, da dočekuje i ispraća đake i nastavnike i da čuva tajne brojnih generacija. Navode da je stara skoro šest decenija. Škola je osnovana 1955. godine, a da je nova zgrada napravljena 1963. i da je tada zasađena ova sekvoja.
Na njoj stoji table na kojoj piše:”Džinovska sekvoja je jedina savremena vrsta istoimenog roda drvenastih biljaka iz porodice čempresa. Sekvoja može da živi do 2.200 godina i spada u red najvišeg drveća na zemlji. Visina može da joj dostigne 115,5 metara, a najveći poznati primerak posečen je u 19.veku visine 132, 58 metara i bio je tada najviše drvo za svetu”.
Nastavnice biologije Biljana Jovović i Mirjana Nikolić Matović kažu da im ovo drvo znači kada je reč o biodiverzitetu. Sekvoju iz njihovog dvorišta pominju i kada rade lekcije o raznovrsnosti biljaka i dužini života organizama.
– Džinovska sekvoja u dvorištu naše škole predstavlja dobar primer kada se obrađuju lekcije u vezi sa zaštitom biodiverziteta. Sekvoja je čudesna biljka koja odoleva svim promenama na Zemlji milionima godina. Njano prirodno stanište se nalazi u oblastima Кine i Кalifornije. Džinovske sekvoje Кalifornije se smatraju najvećim živim stvorenjima na našoj planeti, a najstariji primerci su stari od 2.500 do 4.000 godina – objašnjavaju nastavnice.
Druga sekvoja raste u krugu užičke bolnice. Ne zna se tačno kada je zasađena, ali se pretpostavlja u godini kada je građen hirurški blok, odnosno 1977. godine.
– Naša sekvoja je počela da se suši pre nekoliko godina. Učinili smo sve da je spasemo. Zato su dolazile iz šumske uprave da intervenišu. Posekli su joj suve grane u nadi da će je spasiti. I evo je, sada stoji i zeleni. Jeste da je sa jedne strane potkresana, ali druga strane je za sada sasvim u redu – kaže Danijela Vasiljević iz PR službe Zdravstvenog centra Užice.
Dobro upućeni kažu da su u gradu postojale tri sekvoje, od kojih su dve opstale, a treća, koja je bila blizu železničke stanice, posečena je jer je velika porasla. Pretpostavlja se da su donete iz rasadnika sa obližnje planine Jelova gora, ali taj rasadnik više ne postoji. Stručni ljudi upozoravaju da sekvoja nije za sadnju u urbanim sredinama jer rastu velike, a korenje može da podigne beton i ulicu, kao i da pomeri temelje.
Autor: LZS
Da li bi bili ljubazni da proverite da li je ta stabla posadio Miodrag Ćurčić – Migo, inače inženjer šumarstva. Pošto je u svom rodnom selu Gračac kod Vrnjačke Banje takodje posadio dve sekvoje od kojih je jedna i danas u odličnom stanju. Veliki pozdrav i hvala na odgovoru