Dan planete Zemlje obeležava se svakog 22. aprila počev od 1970. godine. Ovogodišnja tema je Planeta protiv plastike, što ujedno predstavlja poziv na širenje svesti o zdravstvenim rizicima koje izaziva zagađenje plastikom i šteti koju nanosi životnoj sredini. Poseban naglask je na zaštiti beba, koje su najizloženije štetnom uticaju mikroplastike.
Neprofitna organizacija posvećenja Danu planete Zemlje Earthday.org postavila je jasne ciljeve kako bi se proizvodnja plastike smanjila za 60 odsto do 2040. Na prvom mestu je širenje svesti o šteti koju plastika nanosi zdravlju ljudi, životinja i celokupnom biodiverzitetu.
Godišnje se proizvede 380 miliona tona plastike. Samo u poslednjih 10 godina proizvedeno je više plastike nego u celom 20. veku.
Plastika se razlaže u mikroplastiku (čestice prečnika do pet milimetara) i nanoplastiku (do jednog mikrometra), pri čemu oslobađa otrovne hemikalije koje dospevaju u hranu koju jedemo, vodu koju pijemo i vazduh koji udišemo. Nanoplastika može dospeti u krvotok, a u istraživanjima je dokazano njeno prisustvo u srcu, plućima i mozgu životinja i ljudi.
Litar flaširane vode u proseku sadrži oko 240.000 nanoplastičnih fragmenata
Na primer, za pravljenje plastične boce za vodu potrebno je šest puta više vode nego što sadrži sama boca, a u istraživanju koje su vodili naučnici sa Univerziteta Kolumbija otkriiveno je da litar flaširane vode u proseku sadrži oko 240.000 nanoplastičnih fragmenata.
Earthday.org se takođe zalaže da se najkasnije 2030. potpuno ukine proizvodnja plastike za jednokratnu upotrebu
Jedan od najvećih izvora mikroplastike je brza moda
Jedan od najvećih izvora mikroplastike je brza moda. Ta industrija godišnje proizvede preko 100 milijardi odevnih predmeta. Ljudi sada kupuju 60 odsto više odeće nego pre 15 godina, a svaki odevni predmet se u proseku koristi upola kraće.
Prema podacima ove organizacije, 85 odsto odevnih predmeta završi na deponijama ili spalionicama, a samo jedan odsto se reciklira.
Takođe, društvena nejednakost i brza moda su direktno isprepleteni, usled eksploatatorskih uslova rada, niskih plata i raširenosti dečjeg rada.
Na kraju, ali to nije manje važno, pomenuta organizacija poziva na ulaganje u inovativne tehnologije i materijale za izgradnju budućnosti bez plastike.
Ili bebe ili plastika
Bebe su najizloženije zdravstvenim rizicima koje izaziva mikroplastika kao i aditivi iz plastike. Čak i mala doza mikroplastike ili aditiva ima veći uticaj na organizam beba nego odraslih.
Aktivnosti poput grickanja i puzanja povećavaju verovatnoću da mikroplastika uđe u dečje telo. Bebe stavljaju u usta flašice, igračke i druge predmete. Takođe, mikroplastika se može nalaziti u prašini ili materijalima na podu, te je beba može udahnuti.
Istraživači sugerišu da mikroplastika može imati uticaj na mentalno zdravlje beba
Nagativni uticaj mikroplastike na bebe uključuje potencijalne efekte na neurološki razvoj, imunološki sistem i druge vitalne funkcije, hormonsku disrupciju i probleme sa varenjem, kao što su iritacija creva i smanjenje apsorpcije hranljivih materija.
Izloženost mikroplastici može naškoditi reproduktivnom zdravlju beba u kasnijem životu, uključujući moguće probleme sa plodnošću i reproduktivnim organima.
Neki istraživači sugerišu da mikroplastika ostavlja posledice po mentalno zdravlje beba, ukazujući na moguću povezanost sa poremećajima kao što su hiperaktivni poremećaj nedostatka pažnje (ADHD) i autizam.
Još više zabrinjava što su bebe i pre rođenja izložene mikroplastici i srodnim hemijskim aditivima. U novijim istraživanjima je mikroplastika pronađena unutar posteljice i u majčinom mleku.
Postoji li rešenje
Rešavanje problema zagađenja plastikom zahteva sveobuhvatan pristup na raznim nivoima društva, od pojedinaca do industrije i vlada.
Što se tiče globalnog pristupa, u Otavi će se od 23. do 29. aprila održati četvrta sednica Međuvladinog pregovaračkog odbora Ujedinjenih nacija, sa ciljem da se sastavi međunarodni pravno obavezujući instrument protiv zagađenja plastikom.
Earthday.org je pokrenuo peticiju kojom poziva Ujedinjene nacije i vladine organizacije da donesu globalni sporazum o plastici koji bi sve obavezao na iste standarde i da u periodu do 2040. smanje proizvodnju plastike za bar 60 odsto.
Zahtevi uključuju i princip da proizvođač plaća, što znači da bi proizvođači i prodavci plastike bili odgovorni za sprečavanje štete po životnu sredinu ili zdravlje kao i da je nadoknađuju.
Priključi se Globalnom događaju čišćenja
Ono što kao pojedinci možemo da uradimo jeste da se priključimo Globalnom događaju čišćenja. Na sajtu Earthday.org nalazi se mapa u kojoj možete pronaći događaj u svojoj okolini. Takođe možete sami organizovati skupljanje otpadaka.
U Srbiji je 24. marta održana akcija pod nazivom Zavrni rukave, u organizaciji Eko straže. Čak 4.900 ljudi je zavrnulo rukave i očistilo obale reka, kanale, šume, parkove, školska i vrtićka dvorišta, zelene površine unutar stambenih blokova, parkinge i divlje deponije na 304 lokacije, rekli su organizatori.
To je bila 11. akcija, a prikupljeno je najviše smeća do sada, 10.700 džakova odnosno stotinu tona.
Izvor: https://balkangreenenergynews.com/
){kind=link}