Ovo je priča o jednoj ženi koja je svojim radom ukrasila Užice. Nema osobe koja ne zastane i pogleda kada prolazi kroz Radišićev prolaz, odmah ispod nekadašnje robne kuće „Hit“ (danas kineske), pored žute kućice, koja izgleda kao da je iz neke bajke.
Cveće ispred i unutra, uređen parčić sa raznim biljkama, kućice za ptičice, patuljci … privlače pažnju, a pogled na sve to nekako osveži čoveka i popravi mu raspoloženje. Upravo se zapita zar ovakvo nešto ima u ovom gradu. Ima i to u samom centru na nekoliko ari. To je cvećara „Vivaldi“ za čiju kreaciju se pobrinula vlasnica Dragica Đoković.
– Ja na ovaj način živim svoju bajku – kaže Dragica.
Dragica je iz Ivanjice u Užice došla 1980. godine. Njoj su još u detinjstvu usađeni koreni ljubavi prema cveću, jer je njena majka je volela cveće.
– Imali smo predivno cveće u dvorištu i uvek sam uz majku vodila brigu o njemu. Bila sam očarana lepotom tog cveća, tim šarenilom, tim bojama. Кada sam došla u Užice gajila sam cveće u kući, ali nikada nisam nešto aranžirala i slično – kaže Dragica, čija je profesija bila vaspitač.
Ali, 1992. godine dobila je poziv od komšije da radi u nekadašnjoj cvećari „Atrijum“, čiji je on bio vlasnik.
– Prihvatila sam, što da ne, mada nisam imala nekog iskustva. Кada mi je stiglo da uradim aranžman cveća na bidermajeru, nisam znala kako se to radi, a nije imao neko da pomogne. Pitam komšiju kako da napravim, a on meni kaže da imam smisla, da uzmeme sunđer i zabadam cveće. Tako sam i uradila. Napravila sam bidermajer koga se još uvek sećam. Za mene je to tada bilo savršeno.
– Tako je to počelo i onda mi polako ušlo u krv. Pronašla sam sebe u tome, shvatila sam da želim sa tim poslom da se bavim do kraja života. Radila sam i kao vaspitač u struci, volela sam i taj posao, ali ipak cveće me je preokupiralo. Ja moram da volim to što radim. Ljubav je jedina energija koja pokreće sve u životu i tako jedino možete da dođete do nekog rezultata – kaže Dragica, koja je i sama po prirodi pozitivna osoba, a čiji je moto:“kakve su vam misli, takav vam je život, kakvu energiju dajete tako vam se vraća“.
U cvećari „Atrijum“ radila je osam godina. U 2000. toj godini odlučila se da krene ka ostvaranju svojih snova. Otvorila je svećaru „Vivaldi“ odmah pored sajdžinice „Petrović“.
– Imala sam svojih muštetrija, znala sam da radim po 48 sati da ne odem kući, ali kada se nešto voli ništa nije teško. Evo, i danas povežem i radim sedam dana u nedelji po 16 sati. Umorna budem, jedva dođem do kuće, ali sam zadovoljna jer mi je puna duša. Volim i obožavam cveće. I tada kada sam ušla u taj posao imala sam viziju da ako nekada budem imala svoju cvećaru ta cvećara će biti u parku i napravljena od drveta.
Moj suprug je sasvim slučajno video ovaj prostor na kome je nekada bio kiosk u kome se prodavao med pčelara Filipvića. Raspitao se, a meni je rekao da je to lep prostor za cvećaru. Saznali smo da to pripada Gradu. Podnela sam zahtev, dobila sve papire i počela da ostvarujem svoju viziju. Nisam htela da napravim klasičnu cvećaru, nego da napravim kućicu iz bajke. I sada, sigurna sam da sam uspela u tome – kaže naša sagovornica.
A to potvrđuju i deca iz vrtića kada prođu pored cvećare, pa pitaju da li tu žive Maša i Medved.
– Pitaju deca za Mašu i Medveda, pa traže da ih vide, a ja im kažem da medved tu sada spavam i da je bolje da ga ne budimo. A onda se naprave fotografije i to ne samo deca, nego i mnogi dođu da se slikaju ispred cvećare. Najdraže mi je kada vidim da umorni ljudi s posla prolaze ovuda i kada pogledaju u kućicu vidim da se ozare. Tako lepota deluje na ljude – dodala je Dragica.
Iako je ova kućica, park i svi detalji njena lična kreacija, vlasnica cvećare kaže da je zahvalna svim ljudima koji su na bilo koji način uticali da uopšte počne da se bavi ovim poslom. Da nije njih bilo, kaže ona, ne bi ni ona ovde bila.
Dragica se potrudila i da uredi park oko cvećare. Ima dosta različitog cveća, a tu su i dve veoma neobične lutke. Sa gornje strane je lutka kao baštovan koji umesto glave ima cveće i sav je u cveću, a sa donje strane je lutka u haljini sa istim osobinama – sva od cveća, pa i glava. Ispred i okolo su figure patuljaka, na njoj kućice za ptičice, pa tako ceo ambijent deluje kao iz bajke.
– Imala sam takvu ideju da ovo sredim, da napravim mali parkić, neko dvorište da kada ljudi prolaze da se osećaju lepo. Posadili sam orlove nokte, koji lepo miriše i penje se. To je višegodišnja biljka puzavica, koje će da ide po ćoškovima cvećare i to će baš da bude sve lepše i lepše – kaže naša sagovornica.
Ali, Dragica je otišla i korak dalje. Na neki način ižvrljani i stari zid je oživela.
– Smetalo mi je kada izađem iz cvećare da vidim zid, koji je bio mnogo ružan, pljav i ižvrljan. Došla sam na ideju da pozavem umetnika Pavla Pavlovića da ga oslika. Zajedno smo tražili motive i kada sam videla ptiće i pticu kako ih hrani oduševila sam se. Nedostajalo je još nešto da uradi na drugoj polovini zida. Onda smo našli portret devojke koja umesto kose ima cveće. Odmah sam se odlučila u za nju. Кada je sve to završeno, bilo je lepo, ali je nešto nedostajalo, kao da nije bilo neke topline. I zbog toga sam još kao detalj dodala kao neki krov. Naručila sam ćeramidu i tako zaokružila celinu – kazala je Dragica.
U cvećari ima svakog cveća, od rezanog, preko sobnog do dvorišnog.
– Imamo razno rezano cveće za sve aranžmane, za sve prilike. Imamo i saksijskog ili sobnog cveća. A u rano proleće i na jesen imam cveće koje se uglavnom gaji u dvorištu. To su sve vrste perena, koje su veoma otporne. Perene su biljke koje ne mogu da smrznu preko zime, opstanu i na minus 20. Na primer banana, kojoj je potrebno samo malo da se ušuška za takvu hladnoću. Tu su i ptuje, sve vrste ukrasnog drveće, tu spada i žalfija, sedum, hortenzije… Sve vrste perena su lake za održavenje. Cveću samo malo date, zalijte ga, malo pomazite i nešto mu kažete, a ono će vam vratiti neizmernom lepotom, desetostruko vam više vrati. Кada upijete tu lepotu ne možete da se osećate loše – kaže Dragica.
Na pitanje koje cveće kupci najviše vole, ona kaže:
– Sve zavisi od prilike. U prinicpu vole svo cveće. Najviše mladići traže ruže, naročito kada nešto zabrljaju kod devojke. Tada uleću u cvećaru i kažu da im pomognem, jer su jako zabrljali. Pitam ih je li mnogo, a obično kažu jesu, da ne pitam ništa. Onda mu kažem da ako je nije prevario sve će se i lako izgladiti, a ako jeste neće mu pomoći ni 101 ruža – kaže sa osmehom Dragica.
Кada su svadbe u pitanju uglavnom se traže ruže, pa prepuste iskusnim radnicima „Vivaldi“ cvećare da sami naprave buket.
– Zanimljivo je da smo nekako nametnuli ljudima da napravimo poljske okrugle bukete. I već imamo stalne mušterije koje traže baš te poljske šarene bukete. Uvek je lepše kada se stavi više vrsta cveća. Ali, opet zavisi i od prilike. Кada mladić pođe da zaprosi devojku, šta drugo da joj ponese nego buket crvenih ruža jer je ruža kraljica cveća.
I već smo pomenuli da je Dragica po struci vaspitač i da o cveću je vrlo malo znala. Ali, kada se nešto voli, onda se traži način da se o tome nauči.
– Dosta sam čitala knjiga i ima dosta toga i na internetu. Tako sam se edukovala. Svaka biljka ima nešto svoje. Neka voli senku, neka voli sunce, neka voli da se stalno zaliva, neka jednom mesečno, neko cveće voli kiselo zemljište, neko ne i slično. Sve su te biljke specifične na svoj način. Кada pakujem cveće kupcu usput objašnjavam najbitnije stvari za održavanje tog cveća. Mnogi dolaze onako za savet i uvek sam rada da podelim dobar savet. I svi koji uđu kažu kako ovde zrači pozitivna energija. Volim da tu energiju prenosim na njih – dodala je Dragica.
Autor LZS
(napomena: ovaj tekst je nastao prošle godine u leto, a sada ga objavljujemo da unese malo lepote i odagna ružne misli u ovo opasno vreme)
