Kada mu je pre nekoliko dana krmača oprasila 22 praseta, Mišo Simić iz Obajgore kod Bajine Bašte nije mogao da veruje, a o tome se još priča u ovom kraju. Nažalost posle dve sedmice sedmoro prasića nije imalo sreće da preživi, stradali su od drugih krmača koje su ih onako teške prignječile.
Mišo Simić je pre dvadeset godina iz okoline Požarevca nabavio svinju rase moravka. Od tada ih intezivno gaji i danas ima ukupno oko 200 svinja, od kojih su 43 krmače i 7 veprova umatičeni i za koje dobija subvencije, dok još oko 60 krmača ima markice, a ostalo su prasići.
Krajem januara jedna krmača je na svet donela čak 22 praseta.
– Bio sam tu dok je oprasila 13 prasića, dežurao da je ove druge krmače ne gnjave. Tada sam se okrenuo i otišao. Ali, ujutru kada sam došao i počeo da brojim, našao sam se u čudu. brojao sam nekoliko puta i nisam mogao da verujem da ih je oprasila 22. Znam da moravka oprasi od 8 do 11 prasadi, ali ovo je zaista rekord – kaže Mišo.
Bio je iznenađen kada mu je samo nekoliko dana ranije krmača oprasila 16 prasića, ali ovo sada je za njega pravo čudo. On upozorava na jednu veoma bitnu stvar kada je u pitanju ova rasa.
– Kada se moravka oprasi ne treba je dirati, ni pomerati sa tog mesta gde se oprasila. Beloj krmači kad se negde oprasi možeš da uzmeš prasad da nosiš, ona ide za tobom i gde ostaviš prasad tu ostaje. A moravka će ostati tamo gde se prasila iako joj uzmem prasad. Ništa tu ne pomaže. Dešavalo se da mi se samo odjednom pojavi krmača sa prasićima. Evo, pre mesec dana se oprasila jedna iza štale, pod nekom drvima i ne može da joj priđe. Kad su prasad malo porasla eto je ona sa sedam njih – priča Mišo.
Sve krmače se prirodno oplode.
– Ovaj vepar što je oplodio krmaču koja je oprasila 22 prasića star je dve i po godine. Ostavio sam ga da ga imam najmanje još za jedno parenje, a posle ću videti – dodao je naš sagovornik.
Za ovu rasu svinja Mišo ima samo reči hvale. Strogo vodi računa da u njegovim svinjcima bude tipična rasa, jer kako kaže, ako slučajno prase ima beli fleku na njušci ili nogici, odmah ga odbacuje. Moravka je nastala sredinom 19. veka u dolini reke Morave ukrštanjem mangulice, domaće šumadinke i uvezenog berkšira. Spada u ugorženu rasu i radi se na uvećanju broja ovih svinja.
U svojim oborima ima nekoliko svinja koje su dostigle težinu i 300 kg.
– Moravke sporije rastu, a da bi dostigle ovu težinu potrebno je dve godine. Hranim ih, naročito prasiće stočnim brašnom, a ostale žutim kukuruzom, a i ostacima od lokalne pekare, koja mi obezbeđuje 100 do 200 kg raznih peciva, hleba i sličnog. Sada, na dva kilometra odavde pravim veliki trap, gde će moći da uživaju u prirodnoj hrani – kaže naš sagovornik.
On objašnjava da je ova rasa otporna i stvorena za šumovite predele gde mogu same da traže hranu i sklonište.
– Tada je dovoljno po jedan kilogram kukuruza po grlu, a ostalo ona nađe sama u zemlji. Tamo gde ima ostroge i šikare ona će jesti žilice i korenje iz zemlje, jednostavno podrovi. Zato je bolja od ovce, jer ovca jede samo odozgo, pa onda taj korov još više buja – kaže Mišo.
Za čuvanje je nabavio solarnu čobanicu.
– Solarna čobanica je mnogo bolja, ali i malo skuplja, od one na akumulator. Kada travka padne na žicu ceo akulumator se ubrzo istroši, a ova solarna radi i po suncu i po mesečini – objasnio je naš domaćin.
Za meso moravke kaže da je meko, dok je slanina jako fina, bez žilica. Svinja od 200 kila daje do 45 kilograma masti.
Veoma je zadovoljan što država daje subvencije za ovu rasu.
– Država daje za nabavku 24.000 dinara po grlu i 31.000 dinara za prašenje. To 51.000 u startu, a onda posle krmače se prase dva puta godišnje. Jeste da kasni oko godinu dana sa isplatom, ali dobro je – kaže Mišo.
U ovom poslu mu pomaže sin i ponajviše unuk Filip, koji ide u osmi razred u osnovnu školu u obližnjem selu Pilica. On se pre nešto više od tri meseca preselio iz Užica kod dede.
– Malo je drugačiji život na selu. Zavoleo sam svinje i uopšte život i rad na selu – kaže Filip, koji ujutru pre nego što pođe školu porani i uradi šta je potrebno, očisti, prospe slamu jer moravka voli da leži i spava na suvom.
Ne brine se Mišo za tržište jer je, kako kaže do Jovandana prodao 150 prasića, a ljudi ih traže i zbog posjeka, a sve je više i Beograđana koji traže meso od moravke.
Autor: LZS
