Puljci sa okolinom i zalivima su jedna od onih oaza na Zlatarskom jezeru u kojoj zastaje dah od mira i divljine. Ovde se zacarila tišina i samo se ona čuje…
Slika krajolika sa Puljaka nema ili su retkost u prospektima i turističkim vodičima. Objektivi i TV kamere ne vide ovu lepotu od nekih surih meandri…
Ovde se, sve su prilike, delija Uvac odmarao pre nego što su mu pobili branu u srce. Zastajao je, posle huka niz klisuru, da okrepi dušu. Ili, možda, da sačeka nove trupce japije, što su je seljaci tiskali sa Metaljke, da ih, niz brzake i preko virova, ponese u Кokin Brod.
Na jednom od pristupačnih, a najužih tesnaca u klisuri Uvca, između Debelje i Vilova, u vodi se ogleda pešački, žičani most, dug 114 metara.Podignut je početkom šesdesetih godina prošlog veka, baš iznad stare drvene ćuprije, preko koje je vodio put od Nove Varoši prema selima Javora i Čemernice…
Retko ko kroči na most: kuće meštana su podaleko ili su zapustele, još uvek je malo vikendaša i kampera, tek po koji pecaroš ili lovac…
Za posetioce ovde nije bespuće, bar na levoj obali (gledano nizvodno, rečnim tokom), do koje vodi solidan put, lani prokrčen i utaban, u zaseoku Dumblovići. A preko mosta, na zastranke i krivine, nekad su u sustopicu išli karavani konja preko Praga i Rosulja. Stazu održavaju lovci i kažu da Rezervat „Uvac“ ima plan da je prokrči do česme i lovačke čeke, te Savine stolice i Vidikovca na obodu klisure. Dotle se, iz drugog pravca, stiže iz zaseoka Aničići i Stojići.
Кoju stotinu metara uzvodno od mosta je stena sa krstom kao podsećanje da je pod vodom ostalo staro kultno mesto, temelji crkve i groblje znanih i neznanih….Кad se mine Gujanički zaliv, klisura, opet, pod svoje uzima jezero…
Lepota i divljina Puljaka je, kao i ono veliko vodeno ogledalo na ušću Tisovice u Uvac, između Sinca, Кrivodola i Smudinoga, magnet za one što ovih dana traže lokacije od po dva-tri hektara i koju staru kuću u nekadašnjem međurečju, a sada na poluostrvu.
Autor: Dragoljub Gagričić (Varoške novine), foto: V. Joksimović
