Naši preci nisu mogli da zamisle svoj život bez biljaka koje nas okružuju. Možemo beskrajno govoriti o ulozi drveća i bilja u životu starih Slovena, ali treba istaći obožavanje njihove zaštitnice koja je znala za sve tajne zelene prirode boginje Tare.
Boginja Tara među Slovenima
Boginja Tara u davnim vremenima zvala se različitim imenima: Tabiti, Taia, Tarin, Astara ili Dara. Poslednja varijacija imena povezana je sa imenom njenog brata boga Tarkha, koji se zvao i Daždbog. U slovenski panteon došla u zoru formiranja jedinstvenih ideja o svetskom poretku i jedinstvenom skupu bogova. Postoji trag indoarijskim verovanjima koja su došla sa istoka. U hinduizmu i budizmu, Tara je rangirana među prosvećene entitete koji čuvaju svet. Očigledno je u slovensku mitologiju došla migracijama indoarijskih naroda. Кoji je od naroda je tačno integrisan u slovenske zemlje, nije poznato. Кult Tare je i danas široko poštovan u Indiji odakle je, najverovatnije, i došla.
Po prvi put je idol boginje Tare otkriven u gornjem toku Severne Oke arheološkom ekspedicijom koju je vodio istoričar arheolog B.M. Brianjcev.
Ipak, neki autori sugerišu da boginja Tara uopšte nije bila u drevnom slovenskom panteonu bogova, jer o njoj nema pomena u slovenskim istorijskim raspravama. Stvaranje mita o slovenskoj Tari pripisuje se savremenom pokretu „Staroverca“.
Uloga boginje u životnom ciklusu
Prema malobrojnim podacima, boginja Tara zauzimala je mesto zaštitnice prirodnih bogatstava. Ona nije pokroviteljstvovala ljudsku aktivnost, međutim, bila je počašćena zbog brige o živim bićima i prirodnim bogatstvima. Nije povezivana sa promenom godišnjih doba, ali joj je u mitologiji dodeljena uloga boginje koja se budi rano u proleće i oživljava prirodu.
Prema verovanjima, boginja je sa neba u svet ljudi donela seme raznih stabala i posejala, pa su tako nastale prve šume. Živela je u šumama i naučila ljude kako se pravilno odnositi prema drveću i biljkama, i u kojoj situaciji biljka može da pomogne čoveku. Pored toga, naučila je ljude da zasade novo drveće umesto posečenog, kako bi nova stabla porasla za njihove potomke.
Glavno obredno drveće boginje bilo je hrast, breza, brest i kedar. Svi oni imaju potpuno različite karakteristike i stoga mogu pomoći bilo kome. Ako se hrast smatrao pomoćnikom muškaraca, ratnika, onda je breza dugo bila povezana sa devojačkom lepotom i krhkošću, tajne bresta bile su poznate isceliteljima, a kedar su koristili sveštenici i čarobnjaci.
Neki veruju da je Tara zaštitnica isključivo šuma, što znači da, poput Velesa, ona zna sve o šumskom životu, njegovim tajnama i svetim misterijama. Međutim, postoji mišljenje da u ovom kontekstu šuma znači živi svet, u svoj svojoj raznolikosti što sugeriše da su je smatrali ne samo zaštitnicom prirode, već i ljudi. Ljudi se obraćali Tari ne samo u trenucima tuge ili neizvesnosti, već svakog dana. Čuvala je četiri duhovna puta kojima je čovek išao i držala stražu tako da veliki vetrovi nisu mogli čoveka da odvedu sa istinskog puta.
Boginja zvezde vodilje
Sloveni su poštovali sve zvezde, smatrali su svaku od njih posvećenom nekom bogu ili boginji. Zvezdu severnjaču nazvali zvezdom vodiljom. Tara je slovenska boginja zvezde vodilje koja je noću osvetljavala put hodočasnika, omogućavajući im da se ne izgube pod uticajem zlih sila. Svetlost zvezda je manje svetla od dnevne, solarne, ali zvezde su te koje su u stanju da pokažu put. Stoga se Tara, boginja zvezde vodilje, naziva zaštitnicom putnika.
Tara u panteonu slovenskih bogova
Boginja Tara smatra se ćerkom Peruna i sestrom Daždboga (Tarkha). Ona je, zajedno sa bratom blizancem, rođena od Peruna i sirene Rosje. Perun je video lepu sirenu dok se vozio obalom reke. Sirena Rosja bila je ćerka Dnjepra, pa se reka pobunila kada je Perun pokušao da prepliva preko nje. Tada je Perun odapeo zlatnu strelu i pogodio i prepolovio kamen iza kojeg se sirena sakrila. Tako su se pojavili blizanci Daždbog i Tara.
Zavičaj Tare – Tartarija
Zavičaj boginje smatrao se svetom zemljom u drevnim dokumentima i mapama naziva se Velika Tarkhtarija. Prema pretpostavkama nekih istraživača, ova teritorija se prostirala od planina Ural do obala Tihog okeana, od Severnog ledenog okeana do centralne Indije. Vremenom je slovo „k“ nestalo iz te reči i ova zemlja je počela da se naziva Tartarija. A biblijski narod, u čijem govoru gotovo nije bilo zvuka „r“, zemlju Slovena nazvao je Tatarijom. Otuda i reč „Tatari“.
Mudrost i lepota Tare
Slika boginje Tare nema kanonski karakter. Neki izvori joj pripisuju kosu tamne nijanse i smeđe oči, a neki navode svetle pletenice i nebeskoplave oči. Suprotno razlikama u mišljenjima, boginja je nazivana večno lepom. Treba istaći ne toliko spoljašnju privlačnost boginje koliko njen temperament, zabeležen u legendi: „oči sjaje dobrotom“. Lepa i ljubazna – činilo bi se sasvim tipična slika ljubaznog slovenskog božanstva. Tara nije samo slika, već sama priroda, koja uči čoveka da poštuje njene zakone.
Naši preci su glavno učenje Tare smatrali večnim zavetom: ako treba da posečete drvo, na njegovo mesto zasadite novo. Ne samo zbog brige šumi, već i da bi potomci uživali njihove blagodeti.
Simbol Tare kod Slovena Vaig je solarni prirodni znak čiji zraci nisu ravni, već zakrivljeni. Što predstavlja svetlost dalekih zvezda na nebu.
Obožavanje boginje Tare
Ljudi su tokom cele godine prinosili darove boginji koja je brinula o prirodi. Darovi koji su prinošeni bila su zrna pšenice, ječma i raži, koja su stavljana u svetilište. Prinošeni su isključivo beskrvni darovi, budući da je sama boginja bila oličenje saosećanja sa svim živim bićima, i naravno ne bi dozvolila da se uzalud proliva krv. Na oltaru boginje uvek je gorela vatra, kao večni vodič između sveta ljudi i prebivališta same Tare.
Čovek bi mogao da zatraži pomoć lično za sebe ako bi boginji doneo nešto napravljeno sopstvenim rukama. Na primer, muškarci su na poklon ostavljali rezbarene predmete od drveta, a žene – sveže pečeni hleb.
Posebne proslave Tare priređivane su 29. marta (po nekim izvorima 28.), kada je bio običaj da se priređuje velika gozba, gde je svako morao da donese jelo koje je sam pripremio. Pre nego što bi gozba započela, boginji je prinošen deo svakog obroka.
Načela boginje Tare su i dalje na snazi i korisna za ljude u 21. veku. Ljudi neće preživeti ako drveće i biljke nestanu sa lica Zemlje. Priroda, kao i pre mnogo milenijuma, igra jednu od najvažnijih uloga u našem životu. Više ne obožavamo Taru, ali ne možemo a da se ne divimo lepoti i snazi života oko nas. Možda je ovo upravo ona boginja drevnih Slovena koja nas nevidljivo uči da cenimo sve lepo što je sadržano u svakom listu i vlati trave.
Tekst: Ranko Milenković
Ilustracija: Biljana Mihajlović
Preuzeto sa sajta NP Tara
Izvori:
https://veles.bz/catalog/boginya-tara
https://musaget.ru/tara-slavyanskaya-boginya-sozdavshaya-lesa-i-tartariyu/
http://mifologies.ru/index.php%3Foption%3Dcom_content%26view%3Darticle%26id%3D871:2012-01-25-18-42-40%26catid%3D99%26Itemid%3D128
https://slavяne.saйt/tara/
