NOVI KRAK GONDOLE DO ČIGOTE

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović je za Zlatiborske vesti govorio o ideji za Gold gondola, o novom kraku gondole za Čigotu, kao imogućnosti regionalne saradnje što bi dovelo do ekonomsko jakog Zlatiborskog okruga.

– Verujući u ono što radimo, uspeli smo da realizujemo ranije zamisli naših predaka. Nije nama najednom palo na pamet da radimo gondolu. Još je naš pesnik Ljubivoje Ršumović kao mali nacrtao, kako je nazvao, lakomicu, nešto nalik gondoli što bi ga prevezlo od kuće do škole, da bi što lakše savladao brdsko-planinski teren – rekao je Stamatović.

Iako osporavana od državnih organa, rukovodstvo opštine Čajetine je verovalo da je gondola najvažniji projekat u poslednjih sto godina.

– Danas, uz napredak tehnike i tehnologije, a sa potporom ideja naših predaka, imamo na Zlatiboru najdužu gondolu na svetu. U pesimističnim prognozama, gde su nas svi osporavali i govorili da ćemo izgradnjom gondole zadužiti čak i unuke, da ćemo dovesti Opštinu u finansijske probleme, mi smo verovali i znali smo da je gondola jedan od najvažnijih projekata u poslednjih stotinak godina na teritoriji opštine Čajetina. Pozitivna iskustva iz Evrope i savremenih evropskih zemalja koje već imaju žičare i slična prevozna sredstva, služila su nam kao primeri dobre prakse. Imajući sredstava u budžetu uz podršku investitora, uspeli smo. Naša studija opravdanosti, nastala na osnovu tadašnjih pokazatelja, osporena je na republičkom nivou uz obrazloženje da ta investicija nije isplativa, te da se mora raditi nova, sa lošijim ulaznim parametrima. Primera radi, rekli su nam da samo 80.000 putnika možemo prevesti u toku godine, a po tome se i isplativost produžava na period od deset godina. Opština Čajetina krajem 2021. godine isplatila je i poslednju ratu kredita za Gold gondolu, uz podršku milion evra obezbeđenih od strane Vlade Srbije. Najambicioznija turistička atrakcija Zlatibora će u budućnosti donositi prihod koji će doprineti dodatnim ulaganjima u turistički razvoj ove planine – naveo je prvi čovek opštine Čajetina.

Gondola od sada ostvaruje čist profit

– Posle nešto više od godinu dana od zvaničnog puštanja u rad, zlatiborska gondola u mogućnosti je da ostvaruje čist profit. Bili smo istrajni i sada u prvoj godini rada gondole beležimo gotovo 300.000 prevezenih putnika, pola miliona prolaza na kapijama gondole a da pritom, zbog korone, gondola nije radila punim kapacitetom. Gondolom se besplatno prevezlo oko desetak hiljada putnika, naših poslovnih saradnika, partnera, grupa ljudi i dece kojima smo poklonili besplatnu vožnju, zdravstveni radnici koji su bili u kovid sistemu i naravno građani koji su učestvovali u našim mobama. Samo tokom januara ove godine prodato je više od 30 hiljada karata, što pokazuje da interesovanje za gondolu i dalje raste – rekao je Stamatović.

Novi krak od međustanice do Čigote

– Videvši da se na vrhu Tornika stvaraju gužve, da kapaciteti staza ne mogu da podrže toliki broj zainteresovanih skijaša, došli smo na ideju da uradimo još jedan krak gondole i to od srednje stanice do vrha Čigote. Taj planinski masiv ima mnogo mogućnosti za adrenalinske sportove, za skijanje, tako da će nam stavljanje

Čigote u funkciju biti jedan od narednih projekata. Sada radimo idejno rešenja za gondolu, pa se nadamo da ćemo možda do kraja godine raspisati tender za nabavku opreme za novi krak do Čigote – najavio je Stamatović.

Zajednički sa Pribojom, Mokrom gorom i Užicem

– Nadamo se da će možda, poučeni našim iskustvom, nastavak gondole krenuti ka Pribojskoj Banji i Mokroj Gori. To je još ranije bila ideja da zajedno radimo sa opštinom Priboj, ali i sa Mokrom Gorom i Кusturicom. Možemo na ovaj način da umrežimo Priboj i Mokru Goru, gde bi Zlatibor bio baza. To bi svakako poboljšalo turističku ponudu i Pribojske Banje i Zlatara i Mokre Gore. To bi bila dobra turistička ponuda regionalnog karaktera, sa auto-putem i aerodromom, u potpunosti bi se mogla poboljšati slika Zlatiborskog okruga. Razvoj turizma i poljoprivrede, a uz industriju u Užicu, dali bi dobre efekte i za Srbiju, što bi bio primer i za druga mesta. Ako ste ekonomski nezavisni, onda ste i mentalno zdravi i možete razmišljati na pravi način o napretku. Zlatiborski okrug bi svakako bio pozitivan primer, iako je sam Zlatibor sigurno zamajac dobrog poslovanja – zaključio je Milan Stamatović.

Autor: LZS, Izvor: Zlatiborske vesti