Ronioci ronilačkog kluba „Svet ronjenja“ iz Beograda i Pančeva, a ujedno i fotografi i snimatelji za Nacionalnu geografiju Srbije, prethodnih dana su istraživali Ribničko jezero na Zlatiboru.
Temperatura od –20 to nije obeshrabrila Ivanu Orlović Kranjc i Janeza Kranjca, Mares Ambasadori i instruktori ronjenja u klubu “Svet Ronjenja” i saradnici Nacionalne Geografije Srbije, da prvi put zarone pod led Ribničkog jezera. Dok je ekipa „Sveta ronjenja“ ronila ispod leda debljine 15 cm i oprema smrzavala, uspeli su da naprave divne snimke, ali i da otkriju jednu zanimljivost zlatiborskog vodozahvata.
– Iako istražujemo mora, okeane, reke i jezera širom celog sveta, jako volimo da uživamo i u našim vodama koje su prepune života i divne flore i faune koja se menja sa godišnjim dobima – kaže Ivana o razlozima boravka na Ribničkog jezeru.
Nije im smetala hladnoća. A kako je to sve izgledalo pod ovim ledenim jezerom, Ivana kaže:
– Iza sebe imam jako puno zarona pod ledom i to spada u ekstremni vid ronjenja. Potrebna je posebna obuka, oprema, sigurnosni ronilac na površini, konop kojim smo sve vreme vezani. Komuniciramo pomoću konopa posebnim signalima. Imamo rezervne boce, regulatore jer oprema ponekad na niskim temperaturama ume da zamrzne.
Iako imaju dosta iskustva u istraživanju raznih voda, ipak su bili iznenađeni ovim što su videli u zlatiborskom biseru.
– Ribničko jezero nas je iznenadilo svojom narandžastom bojom. Konsultujući se sa našim marin biolozima shvatili smo da je ta boja od crvene zemlje sa dna jezera, algi i nutrijenata koji dolaze iz četinarske šume koja se nalazi okolo samog jezera – kaže Ivana i dodaje da takva voda podseća na meksička jezera.
Ivana i Janez su saradnici Nacionalne geografije Srbije i deo su tima koji pokriva sve što je vezano za ronjenje i vodu.
– Snimamo filmove, spotove, fotografišemo, pišemo blogove, radimo neka istrazivanja… Posle Zlatibora smo odmah otišli u Austriji. Ovde takođe radimo na ronjenju ispod leda, ali ovoga puta pravimo reportažu o čoveku koji roni na dah pod ledom što je neverovatan izazov – kaže Ivana.
Ova ekipa je boravila u Domaćinstvu Filipović, čiji je vlasnik njihov prijatelj Miloš Filipović, a rad su im pomogli i omogućili opština Čajetina, JKP „Vodovod“, JP „Gold gondola“ i IBC Zlatibor.
Autor: LZS