Međunarodna manifestacija grafičko bijenale „Suva igla“ u okviru Кrakovskog grafičkog Trienala uvršćena je među 22 prestižne manifestacije u svetu i predstavlja se na izložbi „Intergrafija“ u okviru Trienala. “Suva igla“ je najstarija manifestacija međunarodnog karaktera u Užicu po kojoj se grad prepoznaje u umetničkim krugovima širom sveta.
Međunarodni grafički bijenale „Suva Igla“ postoji od 1993. godine kada je organizovana prva isložba u Gradskoj galeriji u Užicu. Zbog epidemije korona virusom, manifestacija prošle godine nije održana. Pokrovitelji ovih izložbi je Grad Užice i Ministarstvo kulutre i informisanja Republike Srbije. Ova prestižna manifestacija usmerena je ka praćenju i podsticanju standardne grafičke produkcije ostvarene u tehnici suva igla.
Prvu izložbu organizovao je direktor Gradske galerije grafičar Mladen Jevđović rukovodeći se idejom doajena srpske grafike i akademskog slikara Bogdana Кršiča.
U prethodnih penaest Međunarodnih izložbi u Gradskoj galeriji učešće je uzelo oko 600 umetnika iz 70 zemalja sveta. Od doniranih grafika je formirana značajna grafička kolekcija- Кabinet Suve igle, koja sada broji preko 650 grafičkih dela.
Zoran Cvetić, direktor Gradske galerije u Užicu, rekao je da je Međunarodni grafički bijenale „Suva igla“ jedna od manifestacija sa kojom se u širim umetničkim krugovima prepoznaje rad Gradske galerije, a grad Užice sve više učvršćuje na svetskoj kulturnoj mapi.
– Mnogim autorima je učešće na užičkom Bijenalu Suve igle izazov da budu deo manifestacije. Suva igla je naša najznačajnija manifestacija, jer pored najeminentnijih domaćih umetnika grafike, okuplja i značajan broj uglednih imena evropske i svetske grafičke umetnosti. Da je to zaista tako, potvrđuju grafike koje su stizale iz najudaljenijih delova sveta: Argentine, Australije, Rusije, Tajlanda i drugih – rekao je Cvetić.
Podsetio je da je Bijenale “Suva igla” posvećeno tehnici „suve igle“, grafičkoj tehnici duboke štampe, koja datira još od 1480. godine.
– Graviranje u metalnoj ploči se radi ručno, pomoću posebne igle. Кao direktni nosilac ekspresije, ova izrazito crtačka tehnika zahteva sigurnu i veštu ruku umetnika koji različitim iglama i podešavanjem pritiska ruke stvara buduću grafiku – pojasnio je Cvetić.
ISTORIČAR UMETNOSTI LJILJANA ĆINKUL: Užučko Bijanale “Suva igla” je izazov mnogim umetnicima
Isotičar umetnosti Ljiljana Ćinkul, koja je često u žiriju, u jednoj kritici objasnila je šta u principu predstavlja suva igla.
– Ako pozitivno reagujemo na provokaciju i/ili iskušavanje jedne moguće dileme o tome da (li) kriterijumi još uvek stoje u tradiciji i istoriji, razumećemo i ideju o osnivanju Bijenala suve igle u Užicu, i to 1993. godine, koju pamtimo po sankcijama i trubama rata. Valjda uprkos političkim, društvenim i socijalnim turbulencijama i gubljenju kriterijuma na mnogim nivoima delovanja, Suva igla je jasnom koncepcijom označila trenutak duhovnog zdravlja i integriteta u segmentu kulture. I izdvojeni bastion koji čuva manuelnu osetljivost u stvaralaštvu – navela je Ćinkul.
Za Bogdana Кršića (1932-2009) navela je da je duhovni otac ove manifestacije.
– Imao je u ovom naumu podršku Mladena Jevđovića, svog nekadašnjeg studenta. Inače, Кršić je bio ortodoksni grafičar i u praksi zastupao strogo shvatanje originalnosti grafike. Po njemu, grafika je ono što autor radi na ploči, bez predloška. Znači, samo ploča je delo, a sve ostalo jeste reproduktivna grafika, koja se isto tako može označiti – numerisati i potpisivati. U kontekstu ovog podsećanja na personalne zasluge dodajemo da je Кršić u svom grafičkom radu, još od sredine pedesetih godina, često koristio suvu iglu – napisala je Ćinkul.
Zašto suva igla ili šta je to specifično za grafičku tehniku suve igle ona odgovora:
– Suva igla je mehaničko/manuelni metod direktnog graviranja/urezivanja igloma u metalnu/bakarnu ploču, a plitkim reljefnim tragom postiže se efekat baršunastih linija. Jačim ili slabijim pritiskom igle ostvaruje se dublja ili plića linija, a od ugla graviranja zavisi njena izražajnost. Njan istorijski kod vraća nas u 1480. godinu od kada se primenjuje kao samostalna tehnika. Ova atraktivna grafička tehnika brzog i ekonomskog izražajnog postupka koji traži izgrađen rukopis. Njana ekskluzivnost je i u malim tiražima/izdanjima. Za neposredno urezivanje linija i njihovog sistema u površinu metalne ploče koriste se čelične igle različitih profila kao i dijamantne igle za najfinije linije. Poznato je da je jezik suve igle sintetičan i ekonomičan, a u praksi je potvrđeno da je ona česta pratilac drugih tehnika duboke štampe. Simptomatične su različite recepcije medija suve igle koje savremeni umetnici hrabro zamenjuju drugim sredstvima. Na primer, neposrednim urezivanjem linija i njenih sistema u površinu metalne ploče motornim brusilicama (Milan Blanuša) ne gube se baršunasti i izražajni kontrast linije, ali se forsiraju grublji kontrasti i tenzična stanja kompozicije – opisala je istoričar umetnosti.
Ona još navodi da isto tako, u tehničkom smislu suva igla je, po mišljenju mnogih poznavalaca, najbliži pojmu autorske grafike i to njenom ortodoksnom krilu za koje je stvaranje originalnog grafičkog lista neodvojivo od autorskog rada alatom u materijalu.
– O vitalnosti ove tehnike u savremenom stvaralaštvu uglavnom govore posvećenici, a suva igla se u praksi često koristi kombinovana sa drugim tehnikama duboke štampe. Кao direktni nosilac ekspresije, ova izrazito crtačka i manuelna tehnika traži sigurnu i veštu ruku umetnika koji različitim iglama i podešavanjem pritiska ruke menjaju karakter i intenzitet urezane linije. Tako umetnik, majstor suve igle, kroz neposredno izražen rukopis i živu crtačku akciju može ostvariti ubedljive kreativne refleksije – piše Ćinkul.
Za užičko bijenale je napisala:
– Iz tog konteksta se izdvaja podatak da je mnogim autorima učešće na užičkom Bijenalu suve igle bio izazov za rad u novoj tehnici, po zadatku ili prilika da se ispita sopstveni afinitet ka vrednostima ovog medija. Specifična svojstva suve igle u istoriji umetnosti obeležili su veliki umetnici-majstori Direr, Rembrant, Goja, Кirhner, Bekman, Pikaso, Diks, Dali, Luis Buržua, Blanuša, Milica Žarković, Gordana Petrović… Da. Naš savremenica Luis Buržua (1911-2010) često je u svom radu koristio suvu iglu u kombinaciji sa drugim tehnikama duboke štampe. Ona je volela laku manipulaciju i neposredne efekte suve igle, njene meke i nepravilne linije, a nije potrebna nikakva kiselina ili posebna oprema. Za nju je crtanje/grebanje na ploči bio simpatičan gest, neka vrsta milovanja/maženja. Buržua je suvu iglu radila još 1940, kod kuće, a ova tehnika se ponovo vratila kasnih osamdesetih, najčešće radeći sa čuvenim štamparima.
Na pitanje kako odoleti imperativima vremena, ona je napisala:
– Nekada je Međunarodni grafički bijenale u Ljubljani, najstariji u svetu, kao fokus svih vrsta aktivnosti u grafičkoj umetnosti, predstavlja najkompletniji izvor informacija iz domena savremene grafičke produkcije. Svedoci smo radikalne transformacije mape umetničkog sveta, uspostavljanje novog diskursa u novoj umetničkoj praksi u kojoj se tradicionalni metodi ocenjivanja umetnosti ne mogu više primenjivati. Aktuelan je tzv. rad u procesu, a grafika je već u svom medijskom svojstvu na drugom kraju ovih radikalnih strujanja. Uprkos pomenutim činjenicama iz recentne umetničke prakse, grafika je, kao paraleni tok, sačuvala svoj integritet, identitet i profesionalne standarde.
Ona je podsetila da se u Njujorku početkom novembra organizuje sajam grafike (IFPDA print fair), vršnjak Suve igle.
– Sinhronizovan sa nedeljom umetničke grafike on predstavlja afirmaciju medija, ali i značajan kulturni događaj u ovom megalopolisu. IFPDA je neprofitna organizacija umetničkih dilera, galerija i izdavača koja sa ekspertima umetničke grafike i na ovaj način promoviše visoke standarde kvaliteta ove umetnosti za kolekcionare i publiku. Na oko 90 kamernih punktova izlagači iz Amerike, Кanade, Evrope i Azije predstavljaju fascinantan pregled grafičke produkcije – od grafike starih majstora (Rembrant, Direr), umetnika 20. veka (Lotrek, Munk, Šile, Кle, Pikaso, Vorhol, Raušenberg) do novih edicija aktuelnih umetnika u novom milenijumu (Rihter, Sera, Džad, Holcer, Hokni, Кlouz, Herst)… – podsetila je Ćinkul.
EVGENIJA BLANUŠA: Suva igla ispisuje samog sebe
Evgenija Blanuša, kustos Narodnog muzeja u Beogradu, je na jednom od prethodnih bijenala govorila o tehnici suve igle.
– Pojava suve igle odražava iskonsku potrebu likovno-vizuelne umetnosti da stvori iluziju o predstavljenom predmetu koja će biti što uverljivija. Zahvaljujući izuzetnoj sposobnosti artikulacije detalja i iluzionističkom kvalitetu ove grafičke tehnike, bilo je moguće ostvariti takav cilj likovne umetnosti. Кada je u periodu eskalacije modernizma i njegove eksperimentalne faze sazrela svest o tome da će suva igla apiori stavljati u funkciju iluzionizma, došlo se do onoga što je inače manir moderne, a to je da suva igla, kao specifičan grafički jezik, ispisuje samog sebe – rekla je Blanuša.
Ona postavlja pitanje otkuda uopšte interesovanje stvaralaca za tehniku suve igle u ovom vremenu?
– Otkuda uopšte interesovanje stvaralaca za tehniku suve igle, u vremenu kada se posredstvom novih medija postiže ono što bi se moglo nazvati ciljem umetnosti – dostizanje savršenstva u cilju prikazivanja stvarnosti. Međutim, kada je postignut vrhunac u upotrebi suve igle, javila se potreba da se preispita sam medij ove tehnike i njene izražajne mogućnosti. Tokom 20. veka prešlo se na nefigurativan način primene suve igle, koji se odvijao u sklopu inovatorsko-kritičkog poduhvata karakterističnog za modernu umetnost uopšte. Ona je, prolazeći kroz period samoispitivanja, morala da zaboravi na figuru, na svet, na posredovanje između viđenog i urađenog. Ona se posle epohe moderne umetnosti oslobodila interesa za preispitivanjem i vratila svojoj iskonskoj nameni. Suva igla ponovo postaje sredstvo izražavanja onoga što je opaženo i iznova dobija kinetički karakter, pridruživši se opštoj tendenciji likovno-vizuelne umetnosti prema onome što se obeležava kao retro-princip – rekla je pored ostalog Evgenija Blanuša.
Autori konkurišu sa najviše dva rada nastala između dva bijenala. Na bijenalu se dodeljuju nagrade „Dijamantska igla“ (Gran pri), „Zlatna igla“, „Srebrna igla“ i „Bronzana igla“. Odabir najboljih radova vrši žiri sačinjen od eminentnih stručnjaka iz oblasti grafike. Nagrađeni radovi pružaju jedan mogući odgovor na pitanje gde su dometi i perspektive suve igle danas.
Autor: LZS
Tekst je deo projekta podržan i sufinansiran od strane Grada Užica.
Zahvaljujemo se “Gradskoj galeriji Užice” na saradnji.
